Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Но кад је његов дишљај онде нестô, И ја сам бегô његов таде крај; Он мени даље не бијаше мио, Ја не знам зашто, као што је био. 35.
40. У један ма се бија мени тако Догодило у тугујућој души: Шушкање зефира по лишћу лако Јесењи дишљај његов што осуши, Мишљење мени одузô је свако; И затим с једним помислом ме скруши, По сред ме срца уједанпут