Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. Само једно момче у селу не беше заспало...
Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. Беху то људи млади и здрави. Видиш како им здравље дија из сваког покрета. Он се онда загледа у ватру. Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јес' 'ванђеља ми!...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Још рекоше да би се у наше могло усути трећи дија воде!“ — Та-а-ко, тако! А-ну, амо, оди амо, од’, од’, од’! — рече фратар. Бакоња пољуби стрица у руку.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Веје ветар, веје И жељу ми греје Као сунце мајско. Биље красно, рајско, Кад пролеће дија И цвеће избија. О веј, ветре сладак!
Ћипико, Иво - Пауци
— Нека говори! — Ча ће говорит' проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. — Није, баш кад хоћеш! — Је!