Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ШТА ЈЕ ЛАКО (ЛАСНО) 149 2) ШТА ЈЕ ТЕШКО 151 3) ШТА ЈЕ БОЉЕ 154 4) ШТА ЈЕ ЗЛО 155 5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ 156 6) РАЗНО 157 В) ДИЈАЛОШКЕ 164 Г) ПОСЛОВИЦЕ-ПРИЧИЦЕ 168 О БИЉУ 169 О ЖИВОТИЊАМА 170 О НАСРАДИН-ХОЏИ 173 О ТУРЦИМА 174 О ЦИГАНИМА 176 О СВЕШТЕНИМ
Пословице могу да буду праве пословице (прозне), пословице причице, дијалошке пословице и најзад стиховане пословице. Праве пословице односе се на опште животне истине (о човеку и свету, о добру
њихов део изгубио је и коментар и причицу, и само се тако као њихов фрагмент чува и даље у пословичком исказу. Дијалошке пословице нису ретка појава (— Што чине деца? — Што виде од оца?; Пошто би се Марко потурчио?
— Није него у трему; — Вами ваше, нами наше! рекоше баше. — Све наше, ништа ваше! — рекоше паше). Дијалошке пословице су често дате у стилизацији питалица, од којих је задржан само дијалог (— Друго моја, твој је човјек
Што је право и богу је драго. Што су телу добра јела, То су души добра дела. В) ДИЈАЛОШКЕ — Бако, вјерујеш ли бога? — И вјерујем и не вјерујем. — А бојиш ли га се? — Ко се не би зла бојао.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Није нимало случајно што се уношење у стих тзв. дијалошке речи увек карактерише као прозаизација, као што, с друге стране, није случајно што се истицање само једног слоја у