Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— То, то — рекоше сви, и Дундак. — Иђем ја из града. Било је лито, а придвече. Од силне врућине једва се могло дијати, а прашина цестом, да те задави. Прида мном никога, за меном никога.