Употреба речи дијели у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Он поваздан промукло виче: — Миш бијели срећу дијели! Још као дијете дошао с планете! Казат ће ти сат кад ћеш сломит врат!

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(Вук, бр. 1247) — Бог срећу дијели, а ашчија чорбу. (Вук, бр. 283) — Бог дијели деци срећу, маја сурутку, а баба колаче. (К-Љ, НБ, стр.

(Вук, бр. 1247) — Бог срећу дијели, а ашчија чорбу. (Вук, бр. 283) — Бог дијели деци срећу, маја сурутку, а баба колаче. (К-Љ, НБ, стр. 23) — Залуду се чоек чува, ако га Бог не ушчува. (Вук, бр.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Далмацију од Лике дијели планина Велебит. Па онда је Хрватска, па онда је равни Сријем, ђе је наш господар ходио да га завладиче.

Њу пије домаћи стари сват у здравље сватова. Четврту пије њеки од главнијех сватова, и онда износи домаћин мараме и дијели их. Затијем се опет једе. Затијем викне стари сват њихов: „Ха, на ноге моји дјевери, дјевојку под руку!

Милићевић, Вук - Беспуће

доносећи је другима: за једне добра, а за друге зла; или од земље, скинуте и здеране с огољелих поља, прави оточиће, дијели се око њих у рукаве и оптјече их, почимајући да их подире, руши, разноси и прождире.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Господар му све то врло радо да, и тако он пође опет по свијету, па се надалеко прочује као јунак који мегдане дијели и сиротињу брани.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

60. Добро дошли, кићени сватови! А за Мару гиздаву ђевојку! Е се Маре од рода дијели Али јој се жао од’јелити; Јово Мари тако говораше: “Што т’ се, Маре, жао од’јелити Од твог рода и од миле мајке,

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Где је браће ту је и дела. — Несложна браћа, пропала кућа. — Искра браћу дијели. — Шапат кућу губи. — Кад један неће, два се не сваде.

— Свој своме и нехотице братује. — Тешко овци која се туђи свог крда. — Туђа крв браћу дијели. — Најгора је птица која каља своје гнијездо. — Свака птица к своме јату. — Ближа је кошуља него ли хаљина.

Више куће ти стог, на небеса свемогући бог, па дијели народу: некоме шаком, некоме капом, а тебе, бане, домаћине, и шаком и капом и врећом и сваком другом срећом.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Све то Грго потанко исприча новоме ђаку и још много штошта, а особито како он долази јутром и вечером да дијели млађима оброке.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Цинизам, кажу. Можда. Но ако је тако, тад је веома танана црта која дијели циника од моралисте. Тако танана да нам се они на махове привиђају као синоними.

ограде, и дозвољавао сумње, и увијек поново истицао моју слабу меморију, и бранио се временском удаљеношћу која ме дијели „од свега тога”.

И док ја признајем тачност његових тврђења, док ја дијелим његову мисао, дотле он не дијели моју тјескобу, не саосјећа моје патње.

наше руке у својима, хтјели би да буду сасвим уза нас, сасвим с нама, да осјетимо њихову топлину — а опет их од нас дијели нека танка неуклонива опна. Тако бисмо требали нечију присну близину, а тако смо неискупиво сами!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И ХАЏИЈА 318 ГРАДИ КО ИМА, А КРАДЕ КО НЕМА 319 КРЕПАО КОТАО 320 МУДРИЈИ ЈЕ МОЈ МАГАРАЦ НО ВИ СВА ТРИ 321 НАСРЕДИН ДИЈЕЛИ ОВНОВЕ 323 НАСРЕДИН У БОСТАНУ 324 НАСРУДИН И ПАС 325 НАСРЕДИН МИРИ КАВГАЏИЈЕ 326 НАСРЕДИНОВ МУДРИ ЗЕЦ 327 НАСРАДИН

А он њима: — Душе ми, мудрији је он но ви сва три. НАСРЕДИН ДИЈЕЛИ ОВНОВЕ Заробило девет горских хајдука десет овнова, па стали да их дијеле.

НАСРЕДИН ДИЈЕЛИ ОВНОВЕ Заробило девет горских хајдука десет овнова, па стали да их дијеле. — Дијели, па дијели, како год почму, на сваког долази по један, а само на једног по два овна.

НАСРЕДИН ДИЈЕЛИ ОВНОВЕ Заробило девет горских хајдука десет овнова, па стали да их дијеле. — Дијели, па дијели, како год почму, на сваког долази по један, а само на једног по два овна.

Ћипико, Иво - Приповетке

Навече пође као и обично у цркву на проповјед. Језуита, нарочити мисионар, дијели ријеч божју сакупљеноме народу. До њега, на проповједаоници, стоји скленица воде, да погдјекад покваси осушена уста, и

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Пушка грмну, пас скикну! — Тако! Кад проту не знаш чувати, који с тобом залогај братски дијели, а ти сад носи поздрав у пакô старом Џибукарди! О-о! Ама како су могли ући?!

Туј ће, поговора се, у'ватити конак, вечерати, шенлучити, па онда, управо пред зору кад се дијели дан и ноћ, запалити цркву и кренути на Бању Луку.

! — јекну Асан-бег и једва узја гола коња. — Ништа зло, Асан-беже, не чиним. Дијелим мејдан. — Аман, зар се тако дијели мејдан? — 'Вако дијели мејдан Симеун Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице, ако нијеси почем знао.

— Ништа зло, Асан-беже, не чиним. Дијелим мејдан. — Аман, зар се тако дијели мејдан? — 'Вако дијели мејдан Симеун Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице, ако нијеси почем знао. Он друкчије не зна.

Ћипико, Иво - Пауци

У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама. — Ухвати за перо! — вели прво дједу па баби. А кад сестра оклијеваше да прихвати за перо, наљути се.

Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли шта има да ради да се земља не дијели. Дању обилази поље и ливаду особито замишљен, на ливади застајкује...

И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима! Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...

форинти за форинт на дражби узети; стога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе да се не дијели у комаде по честицама, већ цјелокупно да пође на дражбу.

И по кући не хрпће угојено крмче што на мрс сјећа. И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке; и, увезано, трпа у торбу, и напрћен иде у варош да њиме умири господара.

Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу. — Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило. — Ово не грије срце!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

преко мора и без кавге и без муке какве; тек, Иване, нећу тевећели: што год биде дара зетовскога, да ми дара нитко не дијели“. Кад то зачу Црнојевић Иво, грохотом се, брате, осмјенуо: „О Милошу, српска поглавице, шта помињеш дара зетовскога?

ни добра јунака ја који ће томе кметовати, ел су биле руке уфатили, и задали божу вјеру тврду да му дара нитко не дијели, но још Иван да га подарује. Не могоше браћа да кметују, ел се једном утврдило било.

стигла те невјера! Нијесмо ли вјеру учинили да ми дара нитко не дијели? А сад сте се томе присјетили! Кад си мучан и кад си невјеран, море, ћу ти дара поклонити рад̓ хатара наше браће

Кона немам — да с њима поткивам“. Отвори му сандук од дуката, он на друштво дукате дијели; па увати Хајкуну ђевојку, одведе је у земљу Србију, доведе је у бијелу цркву, од Хајкуне гради Анђелију, па је узе за

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

најрадије сручила стотину громова на ту своју дебељушну плаву другарицу Марицу, која тако изазивачки и безобразно дијели своје шугаве киселе јабуке.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности