Матавуљ, Симо - УСКОК
Томе сам се надâ! Фала ти што нас и у томе подичи! Теби је, поврх чојства, бог дâ и имаћа, те можеш и дијелити и дочекати и помоћи, и ти то све чиниш, валај обилато!
Реците сви, у име своје и својих, по три пута: Амин! Сви, ужаснути, повикаше три пута: „Амин!“... Онда ста дијелити навору и опет бјеше благ. Главари му љубљаху руку, а он свакога у чело.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Стаде муња даре дијелити: Даде Богу небесне висине, Светом Петру Петровске врућине, А Јовану леда и снијега, А Николи на води слободу, А
И око и чело Све нам, браћо весело! ТУЖБАЛИЦЕ 93. Ти се хоћеш дијелити Од свијета бијелога, Од црковне те господе?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
) Божије око! Дабогда ти — рече — и то друго испало, кад је тако слатко!“ „Били два Цуце, па се стали дијелити“, поче онај. „Шта ће да дијеле, ками, до оне куће и авлије, И нешто прљужине. Добро! То треише.
Наброји равно девет стотина. Затијем попуши лулу дувана гледајући у златну гомилу, пак стаде дијелити на двадесет гомилица, мећући све по један дукат на двадесет мјеста. Кад то сврши, повика: „Је ли овако, браћо?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
мој, сједи, ја сам данас цар, али да сам и просјак, ја ћу ријеч моју и потпис мој потврдити; већ причекај, да почнемо дијелити.
Цар изнесе књигу и почну прво градове дијелити: „Овај“ рече „мени, овај теби“ пишући све на карту, доклен све подијеле од највишега града до најмање кућерице.
“ 5. ЗА ШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ. Кад су народи дијелили срећу овога свијета, скупе се сви насред свијета и почну дијелити добра | његова, па да 283 брушкете мећу, и кога што допане на срећу, нека га носи.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Осл'јепљена душа злочестијем и вјечитом својом погибијом, мисли са мном владу дијелити, дијелити свемогућство са мном, посље скупа миротворци да смо.
Осл'јепљена душа злочестијем и вјечитом својом погибијом, мисли са мном владу дијелити, дијелити свемогућство са мном, посље скупа миротворци да смо.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЗАШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ Кад су народи дијелили срећу овога свијета, скупе се сви насред свијета и почну дијелити добра његова, па да брушкете мећу, и кога што допане на срећу, нека га носи.
нека се мени удари један, а остало ономе што врата чува, јера ме није стио пуштити теби док му не обећах да ћемо дар дијелити, а ја сам му обећао све осим једнога, стога по нашој погодби његовијех је деведесет и девет штапова.
Ћипико, Иво - Пауци
— вели газда и зове дућанскога момка да чује о чему се ради. Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ето доље под градом Леђаном изишô је краљев заточниче, зове тебе на мајдан јуначки; ваља ићи мајдан дијелити, или нећеш одавде изићи, ни извести свата ниједнога, а камоли Роксанду ђевојку!
Убила ме мемла од камена, ја не могу ни очима гледат, камол’ с Мусом мејдан дијелити! Намјести ме ђегођ у механу, примакни ми вина и ракије, и дебела меса овнујскога, и бешкота леба бијелога; да посједим
Тврђа вјера, брате, од камена, нитко т’ дара дијелити неће; преведи ми снаху преко мора, доведи је у бијели Жабљак, и ја ћу те, брате, даривати: даћу тебе двије чизме
Ближе к мене, да се ударимо, каио сам мејдан дијелити, и ђевојку сабљом, одвојити!“ Ту допаде Новаковић Грујо, удари га сабљом по рамену, ал’ се Грче штитом
“ Ту допаде дели-Татомире, носи голу сабљу у рукама: „Стан’, курвићу, Грчићу Манојло! Ласно ј’ с Грујом мејдан дијелити, но причекај дели-Татомира!“ Рече њему Грчићу Манојло: „Ближе к мене, дели-Татомире!
“ Рече њему Грчићу Манојло: „Ближе к мене, дели-Татомире! Ближе к мене, да се ударимо, каио сам мејдан дијелити!“ Ту допаде дели-Татомире, удари га сабљом по рамену, ал’ се Грче штитом заштитило, — по штиту га сабљом
Ласно ј’ с ђецом мејдан дијелити, но причекај дели-Радивоја, да јуначки мејдан дијелимо! Рече њему Грчићу Манојло: „Ближе к мене, чича Радивоје!
Ласно ј’ с ђецом мејдан дијелити, но причекај Старога Новака!“ Рече њему Грчићу Манојло: ,,Ближе к мене, Старино Новаче! Ближе к мене, да се ударимо!
Ласно ти је, море, бабе пржит у поноћи, кад нико не види, ал’ је мучно мејдан дијелити у по подне св’јету на видику: нећу, море, више купит друштва, с ово брата дочекаћу Турке!