Употреба речи дијурну у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: И треба да се плати. Нисмо ми бесни да се потуцамо. ГАВРИЛОВИЋ: Но ову ће дијурну само они добити који се одрекну војводине. СМРДИЋ: Како би то било? ГАВРИЛОВИЋ: Тако се говори.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

«, или: »Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу! Ко ће сад с њим! Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!«, па заћути тек и замисли се.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СРЕТА: Море, не бригај ти бригу: неће он више никад зачучати на крову кад чучне једанпут на посланичку дијурну. ЈЕВРЕМ: То јесте! СРЕТА: Према томе, видиш, сад имаш два противника, па се мора још живље радити.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности