Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Дигоше се кићени сватови, отидоше двору бијеломе. Кад су били насред горе чарне, ал’ у гори дињар Бањанине, на бојно се копље наслонио, све сватове редом пропустио, а кад дође лијепа ђевојка, под ђевојком коња уватио.
Преклања се дињар Бањанине, пред ђевојком црну земљу љуби: „Богом сестро, лијепа ђевојко! Ти ћеш бити љуба Радулова, тамо су ми два
Отидоше с њоме на тавницу, па говори лијепа ђевојка: „Ко су браћа Дињар-Бањанина, хајте амо на тавничка врата!“ Изишла су два нејака брата, изишла су на тавничка врата: коса им је — њом би
је рухо порезала, па их спреми двору бијеломе, и даде им од злата јабуку: „Поздрав’те ми богом побратима, побратима Дињар-Бањанина, подајте му од злата јабуку“.
По Вуку, он се оженио синовицом Ивана Црнојевића, али Маретић каже да се не може утврдити да је одиста тако било. Дињар Бањанин је непозната личност. 51 О Црнојевићима в. увод, ИИИ, 5.