Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
сопра (софра) — трпеза спарета (шпорет) — штедњак средотежа — средина струна — као болест; померен желудац; иначе, длака од коњског репа или гриве.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп гологлав потрча пред кола која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави. Мара бјеше сама у зачељу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
имала ону типичну капу Немице, са подвезеном машном испод браде, на којој је такође штрчало неколико дугих, сребрних длака. Образи су јој били као кувани шкембићи, а брчићи прилични.
Африка
На земљи су нађени трагови пантерских ноктију, мало длака његовог крзна. Администратор, који је посумњао, изишао је у село, сазвао све и изјавио главноме фетишеру да ће њега
Чесме, на којима сакаџије пуне своје јареће, неочишћене од длака, мешине. Џиновски, у кратким исцепаним и тамним туникама, голих мишица и снажних бутина.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај чичица, са жбуном седих длака на грудима, причао је нешто онима, који су чучали око њега. Кад га зовнуше, поче да посматра, мрзовољно, Исаковича.
Одрпани, сасушени, поцрнели, као Цигани, голих груди, из којих су вирили читави бусени црних длака, Влашкалин и његови људи ушли су у Кијев, весело, али нису били дочекани, лепо.
су плаве шињеле, црне шубаре на глави, чизме на ногама, сабљу криву, а груди, међутим, раздрљене, са чупавим жбуном длака, у ињу.
у Костјуриновој резиденцији, него су сви виши официри, бурмутице, међу прстима превртали, бурмут у ноздре пуне дугих длака трпали – па кијали. Исаковичи су ходали по тој кући као да су поспани.
који, и коњанику, у галопу, док пројахују крај њега, у осврту, натрашке, десном руком, одсеку главу, као да је длака испод бријача. Имао је људе, у свом швадрону, који могу сабљом, без муке, да преполове човека!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Биле су дебеле и лињале се тако да је ваздух био пун длака. Жена, коју сте некада могли да видите како хода поред Тисе у разнобојним чарапама, гледала је сада из оквира неког
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
опет, смешећи се лице, над главом „вопијушчег” носа једна грдна брадавица, из које извирује, виси, једна јака дугачка длака, као у пурана. Лако ће их познати. Од никуд се не одзива.
Црњански, Милош - Сеобе 1
још, тог дана, њему се чињаше да опет млатара рукама и да се опет тиска, давећи се, у страшном метежу коњског меса, длака и ледених таласа.
да беху остале све жене, толике жене, са којима је скакао задихан, ознојен, често и напит, црномањасте, смеђе, риђих длака и обилних груди, што су дубоко уздисале и тихо шмркале у његовом загрљају, а на овој страни, прострта као мртва,
а где су му ноге, све док није почео да се открива, узврпољивши се, као прасе у џаку, да изненада, из тих густих длака узнесе своје мале, али потпуно јасне и бистро плаве очи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Уторак је, верују у Босни, „толико несрећан дан да се и сам вук, ако прође кроз гору чува да му длака гдје не запне“.²³ Тог дана не ваља се да се крсте деца, нити да се предузима селидба у нову кућу.
То су: реп од вука, лисице или зеца; кокошија тртица; ситне шкољке; нокат, зуб, длака или парченце коже од вука, длака или нокат од мечке, корњачин оклоп; парче змијине кошуљице; кост од јагњеће вилице;
То су: реп од вука, лисице или зеца; кокошија тртица; ситне шкољке; нокат, зуб, длака или парченце коже од вука, длака или нокат од мечке, корњачин оклоп; парче змијине кошуљице; кост од јагњеће вилице; стврднута сукрвица ждребета итд.
“ На Косову мајка, кад иде са дететом међу свет, пљуне себи на длан, и при том каже: „Колико на длану длака, толико на тебе урока“, па том руком на коју је пљунула протрља дете по лицу.
), хиперболама („Колико ти на глави длака, толико ти Бог дâ јада!“), метонимијом („Вране ти се на весељу купиле!“), синегдохом („Црни барјак му се на кући побио!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
се претвори у сенку сопствене сенке, и што више мисле о томе, што дуже разгледају пуне амбаре, утовљену стоку чија се длака пуши, небројену перад што се мота око ногу, набрекле ормаре пуне тканина са везом, и белу, тврдо уштиркану постељину,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Правим дуге кораке. Саро меа дулцис ест, Месо је у зекана Пеллис меа моллис ест. Слатко, длака мекана. Qуандо серви видент ме, Кад ме спазе паори „Лепус, лепус!” , воцант ме. „Држ га!“, свуд се заори.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
целу трећу част године за толико множество светковина губити«, и уверавао их »да у светковању толиких светаца ниједна длака православија не стоји«. Мушкатировић је ту идеју развио у целу једну књигу.
Милићевић, Вук - Беспуће
свјетлости мале лампе, стајала су два сељака, мокри и покисли, са извраћеним дугим кожунима; са дугих, прљавих јарећих длака кожуна и из блатних, каљавих опанака, који су остављали за собом широке трагове, циједила се и цурила вода, правећи
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака! Да узајмиш, и не вреди, јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад га одведе у једну шуму, отре га и уреди, а коњ сине као да му је златна длака. Онда он уседне на њега па га потрчи, а он полети баш као и тица, и за тили час донесе га пред змајеве дворе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ја не знам како се сручисмо у ров. И замислите: никоме од нас петорице ни длака на глави није фалила, а у рову један погинуо и један рањен у главу. Ето...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тетка није знала да од бријача Длака на човеку само јача ... И тако се у моје тетке Појавише бркови густи ко четке ...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Иде напријед кâ и комад у шаци. Има као у кукавице гнијездо. Има памети као самар свиле. Има пара као жаба длака. Исправно као јарчев рог. Леп је као леп на плоту. Љубе се као лук и очи. Љут као овца.
Да разапне мрежу за сокола, ухватио би врану. Да се ослони на планину, и она би се срушила. Дебља је његова длака, него нечија ћускија. Десет крат би те продао, и од капаре пити дао, а ти не би знао.
— Капља капље у кабао, и накапа пун кабао. — Влакно по влакно руно. — Зрно по зрно, ето погача; длака по длака, ето бјелача; камен по камен, ето палача; ногу пред ногу, дођох на гору.
— Капља капље у кабао, и накапа пун кабао. — Влакно по влакно руно. — Зрно по зрно, ето погача; длака по длака, ето бјелача; камен по камен, ето палача; ногу пред ногу, дођох на гору.
— Боље је сите комарце трпљети, него гладне напуштати. — Више повуче женска длака, него два пара волова. — Волиј’ бих зецове чувати — но жену. — Где се коњи туку, ту магарци мртви падају.
он дигне свијећу да види како се гост мучи, кад тамо, а то по његовом гуњу којијем се био покрио миче се велика бијела длака тако брзо као змија кад трчи.
Ни на мору моста, ни на псу рога, ни на длану длака, ни на моје челе урока!“ С ПОЛАЖАЈНИКОМ 1 (Кад уђе у кућу, полажајник скреше бадњаке, тј.
(Човек с презименом Зец) 5 — Иде поп, за попом пас. Шта је поп псу? (Длака) 6 — Иде сељанка и носи котарицу, у којој је деветнаест јаја; испало једно: Колико је јаја у котарици остало?
(Свилобуба) 139 — Већи ивер од кладе? (Сврака и реп ка њој) 140 — Вије кâ вук, иђе кâ вук, коље кâ вук, длака кâ на вуку, а вук није? (Вучица) 141 — Виче: „Пођʼ-пођох, пођ-пођох!“, а па једном мјесту сједи?
(Ни једнога, јер не корача, него скаче) 386 — На којој страни има пас више длака? (На коју репом крене) 387 — Чији се траг познаје, а по земљи не иде? (Онај од кртице) 388 — Шта мање веће премеће?
(Кокош јаје, а јаје пиле) 398 — Што зец бежи у луг? (Што луг неће за њим) 399 — Што зец има колико и длака? (Крајеви од длаке) 400 — Што на репу зубљу носи? (Свитац) 401 — Што се у води на ноге хвата?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
97 27. ЦРНО ЈАГЊЕ. 99 28. ЦАРЕВА КЋИ ОВЦА. 101 29. ТРИ ЈЕГУЉЕ. 103 30. ЧУДОТВОРНИ НОЖ. 105 31. ЧУДНОВАТА ДЛАКА. 107 32. ПЕПЕЉУГА. 109 33. ЗЛА МАЋЕХА. 112 34. МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 114 35. ОПЕТ МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 116 36.
(Чудновата тица), 27. (Црно јагње), 28. (Царева кћи овца), 29. (Три јегуље), 30. (Чудотворни нож), | 31. (Чудновата длака), 33. (Зла маћеха) и 40. (Цар Дукљан) послао ми је из Боке Г. Вук Врчевић; 25. (Дјевојка цара надмудрила) и 38.
Кад га одведе у једну шуму, отре га и уреди, а коњ сине као да му је златна длака. Онда он уседне на њега па га потрчи, а он полети баш као тица, и за тили час донесе га пред змајеве дворе.
” И ово му обоје цар дарује, те он дома натраг с ђевојком и ножем пјевајући. 31. ЧУДНОВАТА ДЛАКА. Био је један чоек, много сиромах и пунан ђеце тако да их никако хранити није могао, и више пута се канио да их
огледало, онда ће се она забавити, а ти ону длаку продај какву богату чоеку; него немој да те преваре, јер ова длака небројено благо ваља; те ћеш се тако обогатити и своју ђецу прехранити.
Кад | шта је та длака? Цар је расцијепи уздуж с врха до дна, и у њој нађе записано много знатнијех ствари кад се шта догађало у стара
„Иди без трага!“ продере се он на њу, „да упадне каква длака с тебе, па да платим главом.“ „Не ће, куваре,“ рече му она, „ја сам ноћас снила да ће одмах оздравити, ако из моје
“ Кувар се сиромах препадне, да није од пепељуге длака упала, па као мртав дође пред царскога сина. „Ко је дробио у ово млеко?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Зашто да не познаду да у светковању толики[х] | светаца ниједна длака православија не стоји? Зашто да им се не каже да су ове ствари измишљене на шест и седам стотина година после
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно заковрченијех длака. На њему бјеше јечерма са јоште њеколико иликâ, а не може се распознати какве је масти.
са Пјевалицом Бакоња бјеше свега два-три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али откад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а откад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Ишчупај неколико длака из главе да остану код мене док се не вратиш. Тада ћу да ти кажем шта треба да радиш.“ Послушао је, тако је рекла и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Био се раздебљао, понешто згурио, дошао мањи. Лице му је постало шире, проријеђена длака свјетлија, жућкаста. Некад је играо и демонске, и садистичке улоге; једног свог посебног, али веома занимљивог Јага, и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... — Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. — Пет стотина дуката. — Ништа не можемо учинити...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
КРИВДА 167 ПРАВДА 169 ОКЛЕН ИНГЛЕСКОЈ КРАЉИЦИ ТОЛИКЕ ПАРЕ 174 ИМА ЈУНАКА НАД ЈУНАКОМ 179 ВИЛОВСКА КОЧИЈА 181 ЧУДНОВАТА ДЛАКА 183 ТАМНИ ВИЛАЈЕТ 185 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА 186 ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА 187 ЦАРИГРАД 189 ЗАШТО КРАЉЕВИЋ МАРКО
Кад га одведе у једну шуму, отре га и уреди, а коњ сине као да му је златна длака. Онда он уседне на њега па га потрчи, а он полети баш као тица, и за тили час га донесе пред змајеве дворе.
Томе се зачуди цар, па ће рећи дјевојци: — Кажи ти мени што је сва твоја коса од злата, само једна длака жута као у лисице? Каже му дјевојка: — Кад је само једна жута, испукни и ту једну.
Чуди се цар, онда га узјаши и оде с њиме далеко у шетњу. Путем ће запазити цар: сва му грива од злата, само једна длака жута, баш као у лисице. Кад је све од злата, да није ни та једна лисичја: ухвати је цар, испуче и баци на земљу.
ЧУДНОВАТА ДЛАКА Био је један чоек, много сиромах и пунан ђеце, тако да их никако хранити није могао, и више пута се канио да их
огледало; онда ће се она забавити, а ти ону длаку продај какву богату чоеку; него немој да те преваре, јер ова длака небројено благо ваља. Ти ћеш се тако обогатити и своју ђецу прехранити.
Кад, шта је та длака? Цар је расцијепи уздуж с врха до дна, и у њој нађе записано много знатнијех ствари кад се шта догађало у стара
долазио и да ти не буде арам што ћеш код мене јутрос хљеба и соли појести, да ну преброј колико је на томе моме хату длака у репу, јер би рад знати.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Како изгледа, Жан? ЈОВАН: Длака му је жута, ако није веће од телета, мање није; глава му је као половаче; красно, кудраво, мило вам је да погледите.
Петровић, Растко - АФРИКА
На земљи су нађени трагови пантерских ноктију, мало длака његовог крзна. Администратор, који је посумњао, изишао је у село, сазвао све и изјавио главноме фетишеру да ће њега
Чесме, на којима сакаџије пуне своје јареће, неочишћене од длака, мешине. Џиновски, у кратким исцепаним и тамним туникама, голих мишица и снажних бутина.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Човече, дошао сам да на миру поседим. Остави, молим те. Што изазиваш ватру? — Ти си под мојом моћном заштитом. Ни длака не сме да ти „фали“.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: „...Том издајнику?...“ Издајник је, да! Свака му длака седог темена Јасно сведочи срамну издају... — Једно се чудим: како дођосте, Како хтедосте, како смедосте За
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
јадом и чемером, само суво уздахну и крену с трга, водећи погружено на привузи стеону кравицу, чија се плава, свијетла длака, мркасти рошчићи и обло, пуно виме измеђ бјеличастих и меснатих кракова једва распознаваху у сувој и оштрој зимској
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
је и блед, брада му је замршена, на њој се јасно виде остаци од јела и пића: мрвице хлеба, громуљице лоја на вршковима длака, капљице вина. Пио је непосредно пред наш улазак.
или од чега другог, или просто што није била већа, Прохорова травчица се једва помаљала из ћубе ретких коврџавих длака. Сумњам да ју је Прохор икад употребио за нешто друго до ли за пишање.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не мислим афектирати са ово неколико седих длака, него хоћу да вам кажем: док извучемо Светислава, неће ми више личити, што рекао мој покојни отац: „да дерем клупе”;
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи пристижућ из далека, Као мека длака ил' руно, алга по њему леже. Док расцветане кости белином сијају снега.
века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи пристижућ' из далека, Као мека длака ил' руно, алга по њему леже; Са дна језера ловцу дижу се испарења: Отрован њима ловац малаксава, усамљен, без
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Обноћ, све ближе селу, чуло се завијање вучјег чопора. Од тога се псима јежила длака на хрбату и они су престрашено гребали на кућна врата.