Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Јабучице стрче. Бркови пуни и дебели, скоро као четка, мешају се са дугим длакама из ноздрва које су њима скривене. Овим физичким придружују се често и неке психичке особине: они су мирни, ћутљиви, не
Црњански, Милош - Сеобе 1
у који је све дубље залазио, осећајући разне ветрове и ветриће, који су дували око његовог лица, зараслог оштрим длакама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Помаже бог... А тобџија стигао... Седи, седи, друже. Лице му је јасно изолучено и обрасло маљавим црним длакама. Очи црне и сјајне, са којих свакога момента зрачи одблесак душе његове. Појавом својом унесе неку ведрину.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва. Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Друга чизма) 355 — Што ваздан гори, а никад не изгори? (Огњиште) 356 — Што је од дрвета и од коже, а длакама говори? (Гусле) 357 — Што увек иде, а с места се не миче?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
27. Дрвена кучка у потоку лаје. 28. Дрвено тело, гвоздени зуби, камен прегризе. 29. Дрвен трбу, кожна леђа, длакама говори. 30. Дужи ивер од кладе. 31. Ђе наш црвенко лежи, онђе никад трава не ниче. 32. Жуто маче пред Богом плаче.