Употреба речи длаку у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Несита утробо, да можеш, џигерицу би ми из тела изео!“ Ово изрекавши, начне га мазати све уз длаку и низ длаку,пак онда ошвори враша и да му пут. Наравоученије Премудра и прекрасна предика за ленштине и туњејадце!

Несита утробо, да можеш, џигерицу би ми из тела изео!“ Ово изрекавши, начне га мазати све уз длаку и низ длаку,пак онда ошвори враша и да му пут. Наравоученије Премудра и прекрасна предика за ленштине и туњејадце!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сиромах учитељ чуди се шта је то, те се погдекоји нешто искоси на њ! Да је што попузнуо у раду — није, вала, ни у длаку. Та сад се већ много више извештио и зна шта треба и како треба с децом.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства. Негде у даљини чуо се шум: можда

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Боже, боже! Он обриса лице рукавом, и држећи дете настави: — Знао сам, зацело сам знао да ћеш доћи. Тако сам баш у длаку рачунао. А нана?

на коју ветар душе, па после се у ситним беличастим кристалићима, као обоци, вешају теби о браду и бркове, и коњу о длаку. — То је оно што ја кажем: ако нису мухе, а оно је иње! Ноге се мрзну, а очи сузе.

! — Да како ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку! Још сам заборавио да му кажем да сам и једног Турчина покрстио, и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Поп Спира је већ узео свој штап и шешир, и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дршћућим гласом ословити и зауставити. — Ама...

о испиту, О тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти, па је за длаку фалило да не плати главом и буде покојни.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Тамо где су венгерска коњица, и сирмијски хусари, јуришали, главе падају, лако, као кад бријач пресече длаку. Вишњевски је сматрао да је главно створити многобројну, росијску, пехоту, која ће стати, и стајати, као зид, кад

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Има људи „који умеју буву потковати и длаку на деветоро расцијепити“. Кажу да је „шалу Бог оставио“. Нашалиће се и на рачун „светог владике“.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Човјек с мишем нагну се над отвор, спази у мраку џака некакву необичну длаку, узвикну и тога истог трена деси се страшна ствар! Бијели миш омаче се из свог сандука и упаде у сам џак! — У помоћ!

— Охо, ево их! Гле како крупно дишу, сигурно од страха! За сваки случај, Брко опрезно испружи руку, напипа нечију длаку и весело прошапута: — Они су, они! Сад ћу да их распалим тољагом!

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(ЛМС, 1858, књ. 98, бс. 8) — Крсти вука, а вук у гору. (Вук, бр. 2714) — Вук длаку мијења, али ћуди никада. (Вук, бр. 648) — Рђа се за злато не прима. (Вук, бр.

Ако је неко по природи, „по рођењу“ лош, ништа му не може изменити ћуд („Удри зло, да је горе“; „Вук длаку мијења, али ћуди никада“). Сазревање је изгледа у народној психологији врло важан развојни процес.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

и трчи кроз бели келнерски зид низ степенице, па у свој такси, а онда најлуђом брзином кроз затворене семафоре, за длаку испред смрти, свом вештином професионалног возача све даље и даље, па сасвим далеко.

Мајка је казала човеку: »У Опатији је била седма, знате и сами шта се тамо дешавало; ,Бели нарцис' јој је измакао за длаку. ,Мис осмеха'? Ма, идите, молим вас! Сви знају да је то била обична намештаљка! ,Црвени крин' 1969!

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

учили колико је ко од предака наши јуначки глава одрубио, а не и гди је с пута сишао, донде ћемо рамати и ни за длаку нећемо бити бољи; јер простаци и млади људи, који се тако запајају, и не мисле да може бити и погрешака у нас, пак

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

они шећу Од весеља на весеље; Данци иду и пролећу, А за њима и недеље: Ето зиме на измаку, — Њина срећа ни за длаку. 87.

Сред радости, чуда и дивоте Мал' међ браћом што не би греоте, У малу се длаку не поклала, Ал' и није, богами, ни шала Таки Мисир, тако пусто благо!... Али де је Арсланово драго?

Оде Бајко, чудо од јунака, Та земља ће њему бити лака, Сваку ј' длаку с главе заменио, Само да га јунак још згубио. Ал' сад гледни тамо оног тића.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— пита кум Петар и у невјерици загледа униформисана дугајлију. — Остадох, за длаку — стидљиво признаје момак. — Па и мени се нешто чини да јеси — разњежено каже сељак и опет шири руке.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Пази шта ти кажем! Ко не разуме о чему ага кија, искијаће! ХУСО: Тражиш длаку у јајету. То је бар просто, и све је било по пропису. Молим лепо.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

У то укори један другога, те приошинуше и ободоше коње, и пристигоше ђевојку. Кад она виђе, извади једну длаку из главе, баци и они исти час узрасте страшна гора да не знадоше просци ће ће ни куда ће, но тамо амо те за њом, а она

опази, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме из ових гвожђа, ја ћу ти кадгод требати, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри. Он узме од ње једну длаку, па је пусти.

Он узме од ње једну длаку, па је пусти. Опет тако идући преко једне планине, нађе курјака где се ухватио у гвожђа. И курјак кад га види, рече

И курјак кад га види, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме, ја ћу теби бити у невољи, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри. Он узме длаку од курјака, па га пусти.

Он узме длаку од курјака, па га пусти. Иза тога царев син опет, дуго путујући, срете једног човека, па га запита: — Забога, брате,

Али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме ону лисичју длаку и протре је, а лисица уједанпут те преда њ. — Шта је, побратиме?

се, па скочи да тражи кобилу; али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме курјачју длаку и протре је, а курјак уједанпут те преда њ: — Шта је, побратиме?

Док ми падне на ум да ми је дугачка коса: кад стојим до земље кад сједнем до ушију; па узмем нож, па све длаку по длаку одрезуј па навезуј. Кад стигне мрак, а ја онда завежем на длаци један узао, па останем на њему да преноћим.

Док ми падне на ум да ми је дугачка коса: кад стојим до земље кад сједнем до ушију; па узмем нож, па све длаку по длаку одрезуј па навезуј. Кад стигне мрак, а ја онда завежем на длаци један узао, па останем на њему да преноћим.

Пошто заспим а мојом несрећом скочи варница те прегори длаку, а ја стрмоглав на земљу те пропаднем до појаса. Обрнем се тамо амо не бих ли се како извадио, а кад видим да се не

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ТРИФИЋ: Охо, Стеване, чекај да видимо да се лист не преврне! СТЕВАН: Истина, кажу људи, курјак длаку мења, а ћуд нигда, а жена мужа мења а нарав ретко. Но, код милостиве госпође сасвим је другојачије.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

С тобом се осећам тако младо и тако шашаво ...“ Мислим, човек мора да буде заиста потпуни кретен, то јест да је за длаку избегао теглу са шпиритусом на медицинском институту, па да поверује у тако отрцане фазоне.

Никсону, а он, када је угледао једну тако стару, а уз то тако отмену даму, с пелцом од лисице која је управо мењала длаку јер је био фебруар, изашао је из својих кола и поклонио бакути хемијску оловку од лажног злата, на којој је писало

Никсону, а он, када је угледао једну тако стару, а уз то тако отмену даму, с пелцом од лисице која је управо мењала длаку јер је био фебруар, изашао је из својих кола и поклонио бакути хемијску оловку од лажног злата, на којој је писало

чак и тада кад свет просто пошизи због неког рата или епидемије, или приближавања какве глупе комете коју смо за длаку ескивирали у своје време.

— Психијатар! И то најбољи у граду. Поповићкина Беба не излази из његове ординације. А она није ни за длаку осетљивија од тебе! И ту маман најзад избаци преостале карте на талон.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Шта је оно? — и показа прстом у правцу таванице. Знају сви да је то нека ситна ствар, да им наредник тражи „длаку у јајету“. Али су ипак зинули и гледају у таваницу, као да виде обешеног човека. — Где зијаш тамо, где зијаш?

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу: — Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима. Него ти њима први покажи зубе. Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...

Сад ће и он изићи. Кажем ти ја, братићу, не бој се ти. Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку. Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу. Ја, братићу, тако је то. А ти се не бој, што се тиче...

А за писара, како оно... запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима. Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

'Ајде, да речем, да ја правим изузетак од осталих, али не, брате, већ све на длаку радим што и други, а понашања сам тако пажљива да ми нема равна.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч! Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Шта ти је ту реалистички, да л придев или прилог? Завија Тодор ко вук у тамном вилајету, Цепа длаку на четворо, тражи је у јајету, Без пензије и плате, о своме руху и круху, Служи врховној науци, граматици и духу;

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

КНЕЗ ЈАНКО Би, Рогане, грдна разговора! Да ли не знаш Турке од Никшићах? У малу се длаку не искласмо, да пâс пасу довијек кажује за крваво наше саставање. ВУК МАРКОВИЋ А с чеса се то мало свадисте?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Цурица се некако извуче, али у длаку не уђоше у траг њиховој тајни. И у много другијех прилика, дјеца не могоше преподабљати се увијек, ни мучити.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Да може попио би га у капљици воде. Да му даш очерупане гуске да чува, и оне би му одлетеле. Да му ко длаку од бркова попије, би се отровао. Да му по кући повучеш драчу, не би му ни за што запела! Дао би ти око из главе.

Со у море метати. Терати мак на конац. Тражити ватре на лањском огњишту. Тражити длаку у јајету. Тражити ђавола са свећом. Тући воду у авану. У јошику дренову батину тражити. Уочи Божића гојити прасе.

Уочи Божића гојити прасе. У свакој чорби бити мирођија. Хранити змију у њедрима. Цепати длаку на четворо. Чекати да с неба падну печене шеве. Чинити другом за вољу, а себи за невољу.

— Раса не чини калуђера, ни мантија владику. — Сребрно седло не чини добра коња. — Коњ се кроз длаку не хвали, него кроз брзину. — У опорој љусци слатка језгра. — Не једе се све што лети.

Кад терзија то види, он својијем ножицама, које су му се у руци десиле, длаку пресијече, и како се она престане мицати, гост се одмах ућути — и тако је спавао мирно док ујутру сунце није огријало.

Пошто му терзија приповједи како га је мóра давила и како му је он длаку на његову гуњу пресјекао, онда дознаду да му је коњ био мóра која га је притискивала и морила. (Тешко као мóра). 6.

ОД ЗЛОГА (Од црног пришта) 1 Изиђи мирни, изиђи добри из кости у месо, из меса у кожу, из коже у длаку, из длаке у нож, с ножа под нож; изиђи па иди преко мора без одмора на пастушасте коње, у кошутин рог; изиђи па иди у

2 ЂЕДОВИ И ЂЕДОВА БАБА У Рисну на бијеле покладе обуку се неколико момака у кожне хаљине изврнувши длаку напоље, наките се различнијем реповима и дроњцима, и објесе низа се звона; једнога обуку у женске хаљине и даду му у

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Док ми падне на ум, да ми је дугачка коса: кад стојим, до земље, кад сједнем, до ушију, па узмем нож, па све длаку по длаку одрезуј, па навезуј. Кад стигне мрак, а ја онда завежем на длаци један узао, па останем на њему да преноћим.

Док ми падне на ум, да ми је дугачка коса: кад стојим, до земље, кад сједнем, до ушију, па узмем нож, па све длаку по длаку одрезуј, па навезуј. Кад стигне мрак, а ја онда завежем на длаци један узао, па останем на њему да преноћим.

Пошто заспим, а мојом несрећом скочи варница, те прегори длаку, а ја стрмоглав на земљу, те пропаднем | до појаса. Обрнем се тамо, амо, не били се како извадио, а кад видим, да се

пусти ме из ових гвожђа, ја ћу ти кадгод требати, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри.” Он узме од ње једну длаку па је пусти.

” Он узме од ње једну длаку па је пусти. Опет тако идући преко једне планине нађе курјака где се ухватио у гвожђа. И курјак кад га види, рече му:

И курјак кад га види, рече му: „По Богу да си ми брат! пусти ме, ја ћу теби бити у невољи, само узми од мене једну длаку, па хад ти затребам, само је мало протри.” Он узме длаку од курјака па га пусти.

пусти ме, ја ћу теби бити у невољи, само узми од мене једну длаку, па хад ти затребам, само је мало протри.” Он узме длаку од курјака па га пусти. Иза тога царев син опет дуго путујући срете једнога човека, па га запита: „За Бога брате!

Али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме ону лисичју длаку, и протре је, а лисица у један пут те предањ: „Шта је побратиме?

се па скочи да тражи кобилу; али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме курјачју длаку, и протре је, а курјак у један пут те предањ: „Шта је побратиме?

У то укори један другога, те приошинуше и ободоше коње, и пристигоше ђевојку. Кад она виђе, извади једну длаку из главе, те баци и они исти час узрасте страшна гора да не знадоше просци ђе ће ни куда ће, но тамо амо те за њом, а

пак ће те изјести; а ако рече да је побиштеш по глави, обишти је, па пребирајући њезине косе гледај наћи ћеш једну длаку црљену као крв, истргни је и бјежи натраг, па ако се она досјети и за тобом почне трчати, баци јој најприђе везену

почне трчати, баци јој најприђе везену мараму, па фацулет, па | најпослије огледало, онда ће се она забавити, а ти ону длаку продај какву богату чоеку; него немој да те преваре, јер ова длака небројено благо ваља; те ћеш се тако обогатити и

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

МАНОЈЛО: Помислио сам остаће, све да нам поквари! Не знам каква је ово секција! Теоретски, све се слаже, у длаку, а кад погледам око себе, на терен, то апсолутно није то! ТАНАСКО: Госкапетане!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му. — Борме, синко, за длаку је шкапулâ! — вели кнез. — Сутра зором хоћеше га Кркота одвеси на босанску границу. А знаш шта су били смислили?

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Повијене главе крочи. Олињалу вуче длаку. Ал кад на трен дигне очи — Свако види своју раку. Боцкају га деца крадом, Ал он као да не хаје Но зури у даљ далеку.

О, како дуго, како дуго, Ни са ким нисам ни реч реко. Огрнут, сав у старом руву, Обрастао у длаку голу: Мрмљо сам само своме столу И шапто само своме уву.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

То ти, човече, овде код мене не важи ни за длаку. Бог се смеје. Тако је. И не треба да важи. Тако ти је и код мене у апси.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Средства која су му сталаја на расположењу нису му дозвољавала да врло разну дебљину тих листића премери тачно, на длаку. А од тачности његова рачуна зависио је живот једног човека.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

па се напреже да се изрази, они са много живљом пажњом посматрају црно враголасто маче, што мирише на покислу длаку, како: извученим ноктићима своје мале шапе гребе по њеним грудима и тражи да ухвати оно дугмасто испупчење на које су

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А можда баш зато што је тако неслућено лако? Одлучио је: ово ћy поновити, све на длаку овако, чим се пробудим. Само, кад се пробудио, био је заборавио како се изводи онај мали „гриф” с плитким удахом.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

опази, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме из ових гвожђа, ја ћу ти кадгод требати, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри. Он узме од ње једну длаку, па је пусти.

Он узме од ње једну длаку, па је пусти. Опет, тако идући преко једине планине, нађе курјака где се ухватио у гвожђа. И курјак, кад га види, рече

И курјак, кад га види, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме, ја ћy теби бити у невољи, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри. Он узме длаку од курјака, па га пусти.

Он узме длаку од курјака, па га пусти. Иза тога царев син, опет дуго путујући, срете једнога човека, па га запита: — Забога, брате,

Али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме ону лисичју длаку и протре је, а лисица уједанпут те преда њ: — Шта је, побратиме?

се па скочи да тражи кобилу; али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме курјачју длаку и протре је, а курјак уједанпут те преда њ: — Шта је, побратиме?

Испукни једну длаку из мога репа и запали је: ја ћу се претворити у златну цуру још љепшу од ове твоје, отићи ћу до цара с тобом, ти узми

Он остави своју цуру крај дрвета код царскијех двора, а из тета-лијиног репа ишчупа једну жуту длаку и потпали је, кад се лија претвори у златну цуру још љепшу од његове. Он је узе за руку, и с њоме право у царски двор.

меће на кољено, посади на крило, љуби, грли, док одједном међу злаћаном јој косом запази једну обичну просту лисичју длаку. Сва коса сја се као сунце од самога злата, а једна само једина коса жута и баш као лисичја.

Каже му дјевојка: — Кад је само једна жута, испукни и ту једну. Превари се цар те испукне жуту длаку, кад се од дјевојке створи лисица; дјевојке нестаде, а лисица бјеж̓ из царскијех двора ван.

Извуци једну длаку из мога репа, те је потпали, и ја ћу ти се створити у златног коња још љепшег него што је овај твој.

Побратим је послуша, сјаши с коња, на њему остави своју цуру, а из лисице испукне једну длаку, запали је, кад ал̓ се његова тета претвори у златног коња још љепшег него што је његов.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Био сам жив закопан, изгубљен и смрзнут. За длаку сам избегао бесним псима и дивљим свињама и другим дивљим животињама.

Краков, Станислав - КРИЛА

Он је пољубио разнежен малог пекиншког пса у његову мекану длаку. Душко је веровао да је то што осећа чежња за боровима и смрекама изнад којих излећу језици дима, а испод којих увек

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Кад не мож’ целу војску цареву, Оно бар једну главу за длаку!... А сада збогом!... Ја послом одох, А ти се сећај часа стравичног, Не кô што пише књига дебела: Народ ће бити

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Али наш, парламентаризам тако је јадан да наши закони једва за коју длаку да су више израз народне воље но на прилику закони апсолутне Турске и Русије.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Обузело ме неко детињско расположење, те сам се сагао и прислонио своје лице на њену мекану длаку. Завидео сам овој мачки на срећи и спокојству. Али зачуо сам нечије кораке. Придигао сам се и ставио шлем на главу...

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Док су ти ове груди коштане Нежности дивне чврсти оклопи, Мирисне косе т’ длаку свилену Ни поветарац не сме такнути — Не, госпо, не сме...

Ћипико, Иво - Пауци

Десет је сати. У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи. Људи не питају за цијену, тако су навикли; само дај, кад је потреба, па као да си даровао!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Онда и другом. Подигне ми главу и стави у своје крило. Дуго прамење моје умашћене косе распреда пажљиво на сваку длаку обашка и исправља их гладећи их преко својих мршавих бутина. Гледа ме одозго погледом пуним брижности и саосећања.

и, боже, зар је то могуће, ја у ствари уживам што је смрт на мене разјапила своју грозну чељуст, а ја јој за длаку, танку, танушну нит измичем, пљујем јој у губицу смрдљиву, радо бих јој запевао на уво неку поспрдну песмицу али за

Да бих отерао тај наметљиви призор који ме годинама кињио у својој несношљивој упорности, увек у длаку исти, а да му не знам ни издана ни ушћа, ни због чега је ту, отворим очи јер ћу радије подносити сунчеву паклену јару

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

„Много, врло много од онога што си претсказао, испунило се на длаку, но нешто ипак не. Тумачење звезда тешка је уметност, а човечји разум је ограничен.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Има тако тренутака кад су погана реч и казна на длаку близу, па се тек опет размимоиђу. Седе мајстор Коста, поручи неки слаткиш, како то већ бива, тачно осети да му се нико

Јулица се као и мења помало, сад на своју, сад на госпа Нолину; али госпа Нола, да би за длаку. Ни о погребу мужевљеву, ни после погреба није темељно променила тоалету.

А лик и карактер фрау Розин одају расу. Тврдоглава, јака, мудра, у себе затворена, жилава, среброљубива, она ти на длаку показује да дед није озбиљно примио хришћанство, и да она није озбиљно узела свога мужа Србина.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Наши искористе прилику и утврде се. — То значи, Бугари су дошли на ивицу... — 3а длаку. Да су бацили још само један одморан батаљон из резерве, одосмо ми коначно за Солун. — Пази, богати!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

далеким звијездама над собом даје знак да и оне погледају овај коларско-ковачки музеј на његовим леђима, али се ни за длаку не помјери с мјеста. — Сијевај, Сивче! — гласније рече Стриц и размахну прутом. Звекну старудија.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

добро видимо да смо сви једнако двоношци људи, ако и нисмо сви једнаке ћуди ка ни кокоши једнолична перја, а за пасју длаку није ми ни посла изговарати! Ја штарад висимо се и печимо друг на друга?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности