Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
МАЛИ ОТАЧНИК ЗА ПУТНИКЕ СВЕТИ САВА НА АТОСУ Из двора с длана очевог, Свети Сава босоног оде кроз пелен и чкаљ. Купином се храни, на камену спава, маслачак му је светац, невен
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
” И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?
Зар у сузе, као жена?... Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
очи од смарагда, Рука од албастра и власи од лана; Пауни царице пресрећу га свагда, Царски лави пију из његовог длана.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
не искочи Нема ни срца Руке обе падну Беспослене падну у крило Ни крила нема На један длан сад киша пада Из другог длана трава расте Шта да ти причам (1954) КОСТ КОСТИ И.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Стајала је и гледала ме, а из длана којим је притискала моју надланицу струјао је свежи и меки мирис као из биља наливеног сунцем.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
су тек помузено козје млеко и јели кромпире печене у врелом пепелу испод црепуље, пребацивали их из руке у руку, са длана на длан и дували у врелу пару, која се дизала из располућеног плода земље и ватре на чијој су се кори цаклили кристали
Тамо је разговарао са портиром. Чиле није знао шта да ради са грудвом. Премештао је са длана на длан. Једна дама с друге стране округлог шанка погледа га с благим чуђењем.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Зарадио сам га у добра човјека, па ми је све страшиво да га ђегод не пропијем. Дјед обриса оба длана о чакшире и прими сат побожно као нафору пред олтаром. — У реду, побро, биће пажено ко очи у глави.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
као што је речено, да би се видео Онај иза нас, који ходи док ходимо и седи док лежимо, и нуди нас обиљем воде са свог длана. Јеси ли невидљивом сличан? Сродан бићима што се виде само у духу?
2. Нисмо ни видели гле кад је од длана постала пест шака се водиља стегла у нешто чврсто ударно у камену вест и људску љутину вршак плођења и његов
то падање бити без трага иако се оборени не буне сунце се усправном линијом сече као кад неко себе рани преко длана и каже: ја се стропоштавам али за мене нема довољно низине бездна провалије ни крви нема да ми залије стопе
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бленули од чуда, као да је конте са својим табаром и власуљом полетио у облаке. Он изврнуо оба длана, па их омјера презривим погледом. „Но, шта је сад? Каква је то комедија опет?“ викну војник.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Топла пара пељала јој лице. Бућнула је руком у воду да проба њену топлоту, а таласићи и шљапат длана по води подсетили су је на купање детета.
Прсти су му хладни; дојка је топла, мека је, само му средину длана голица чворић, као да хоће да се укуца у длан, и он улази у њега, путује жилама, расте, испуњава га свега, гура срце
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од врапчевога кљуна? Њеног длана? Чега ли. Зачуђена, она је стави у лонац земље и зали. Јесу ли дани, или је као пена у брзој реци, летело време?
Још и не изговори жељу до краја — шикну вода, а жабац стаде гасити троструку жеђ. Истога часа са дечакова длана нестаде Мерсадове кожице. Шта ће сада? Од ужаса дечак зајеца, а Троглавац грмну: — Шта цмиздриш?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
свом силином, замахне песницом у то стакло па онда, кад га разбије, благо и нежно, само врховима јагодица, дахом са длана, додирне ту материју од тамне тајне и претамне светлости, ту материју која, занавек, остаје око књига, додирне је
Попа, Васко - КОРА
дрвца чезну За крунама од сумпора Зеленци од пепела њиште Заустављени у пропњу Огромна рука Са жарким оком насред длана Вреба на видику У УЗДАХУ Друмовима из дубине душе Друмовима модрим Коров путује Друмови се губе Испод стопала Усеве
руке дрвећа Чека неприметно Да на обудовљени намештај под собом Пажљиво навуче Навлаку жуту КАКТУС Боде Румени облак длана И киша лаже Боде ужарене језике Мазги и сунца И небо ножевима љуби Сенку своју не удаје И ветар лепотом даљина
прођемо Стопалима нашим Плочници играју карте Звезда смо изненадна На лицу пролазника Јата изненађења Хранимо са длана 20 Из твојих дланова Пију живу воду птице Плаве и смеђе птице Које нам из очију излећу Кад надалеко нема ниједног
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ми се да запажам како би му се најприје, прије него сама мисао, породила нека нејасна слутња те мисли: као сјена длана да је прешла преко обасјане плохе.
пуки су жичани скелети, кавези у којима су заробљена наша бивања и наша доживљавања — крхки кавези који се ударцем длана склапају у бездимензионалност. — Смијешно! Ко је само могао измислити смрт!
Под ударцима називâ руше се унутрашње структуре људи, спљошњавају се животне пуноће. Ударцима длана шарлатани убијају истинитост у стварима као што се убијају мухе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Прах његов истресем из авана на длан, па пухнем, а праха с длана нестане. Тако ћу све радити док још двојица онијех другова мојијех не свисну, као и они остали, од муке и зависти.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Слаб је занат но весео плетење пјесана, Славан богу, славан царом, а без жуља длана; Љубак сваком, а најпаче младом и јунаком, Мени сказан самоуке Музе прста знаком: С овом ћу ја, јер јој жетве у
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
је из ње бујица осећања, лице јој се згрчило, кораци се успаничили, и на вратима, која је гурнула оштрим ударцем длана, очајање је њоме овладало. Оно што се у одаји даље дешавало, нисам видео. Нисам чуо никакав шум.
Моја шака је склизнула кроз оковратник њеног хаљетка и у округлини длана је почела да мигољи њена велика мекана дојка са пупећом брадавицом.
голих големих сисетина, ђискају по барицама које је за собом оставио плахи али кратки летњи дажд, једу кајмак са длана девојчурка, јуре кокошке по првој пролетној трави, играју се са мачићима, срчу жуборави млаз што пада са љигавог
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
свим капијама белога града Дочекујеш изворе видовњаке Сунцомоље слепице реке нарикаче И планине удовице Храниш их са длана Росом скупљаном сваког јутра Са својих стихова Спајаш преживеле слогове Руда биља и звериња У прво слово љубави И
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
не усуђујући се да осврнемо главе, И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве, А азур никад више, Ни чељуст твога длана никад више; Желудцем зар својим жуђасмо За воћно твоје труљење и пад; Уз тајну тела кад загризосмо у океан, Тај плод
пријатеља, мрава, магарца, кутију, петла, Молим се удаљеноме оном војнику који јаше; Из ове скрушености, свем, што је длана светла, Молим се, не изговарајући то чудно име њино, Да не спутам им подло и мало светле снаге; Толике су ми вечери, и
Протиче венама њиним мистично пролеће Где бежи љубичица, где различци се смеше; У линијама длана усевско спаваше цвеће; И крајње тајне духа руке очима реше.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
И породицу и дом, шта би још могла да пожели? — Никад се не зна! — рече старица и пружи јој огледало не веће од длана, рекавши да таквог није било, нити ће бити.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Пухором златним обасута Трепнуше крилца и са Јелина длана Преко жбуњева брега, Доли, Где шапћу класови лана, Где река тече и где се сплео Бокор трстика голи —: С дугом на