Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
БЕЛУТКА 52 ДВА БЕЛУТКА 53 НЕПОЧИН-ПОЉЕ Хаши Да ли ћу моћи На овом непочин-пољу Да ти подигнем шатор од својих дланова Далеко у нама (1943) ИГРЕ ПРЕ ИГРЕ Зорану Мишићу Зажмури се на једно око Завири се у себе у сваки угао Погледа се
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- хтео сам да питам, али нисам рекао ништа. Само сам се извукао испод маминих дланова и почео да сређујем посуђе унаоколо.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тај звучни зид и слика на главу изврнутог паркета, што је у том часу личио на жуту пучину виђену из авиона, оштар бол дланова који су пекли слепљени уз дрво карика, и осећање немоћи пред овом свемогућом женом, гомилом дрекаваца и изврнутим
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Помаже Бог!“ рекао му је. „Иди прво да се умијеш“, рекао је Василије јер су му образи још били чађави од његових дланова. А Лазар потегну кубуру и опали. „Исцепа ми зубун“, рекао је Василије и пошао ка Лазару.
Попа, Васко - КОРА
речи Копита што тутње Под сводовима наших непаца Да ли ћу моћи На овом непочин-пољу Да ти подигнем шатор од својих дланова 3 Узнемирена шеташ Подочњацима мојим На невидљивој решеци Пред уснама твојим Наге речи ми зебу Отимамо тренутке Од
нашим Плочници играју карте Звезда смо изненадна На лицу пролазника Јата изненађења Хранимо са длана 20 Из твојих дланова Пију живу воду птице Плаве и смеђе птице Које нам из очију излећу Кад надалеко нема ниједног ловца Твоји дланови
си Загрлио бих те Грлим твоју одсутност Пољубио бих ти глас Чујем смех даљина Усне ми лице растргле Из пресахлих дланова Блистава ми се појави Хтео бих да те видим Па очи заклапам Идем Од једне слепоочнице до друге Где си 25 Патос сам
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Чисто се грустим од додира његових грубих знојавих дланова. Кад пређе подне, недјеља се некако згусне, узрије. Недјељно поподне је потенцирана недјеља.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и сетићете се да једна његова песма почиње првом и завршава се другом од ових двеју строфа: Узми на радост са мојих дланова Малчице сунца и малчице меда, Као што Персефонине наложише нам пчеле.
костију На улазу у небо Простиремо пола душе Уз једну падину неба Смишљамо трпезу Од својих скамењених дланова На самом врху неба Простиремо пола душе Низ другу падину неба („Припреме за дочек“) Буквално гледано: овде се
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
удобно сместио на крсту, удови су му пуни снаге, и чини се како би могао, кад год зажели, ишчупати клинце из својих дланова и табана, сићи одозго и протегнути се као да је устао из кревета након проспаване ноћи.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Нека буде! — жена уздахну и голим длановима захвати прву гомилицу жара. Како је жарило! Како болело! Са дланова су јој као латице макова отпадали парчићи коже.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пише се да удовичке сузе преко божијих дланова теку и вика пада тужна на тога тко ју је расцвелио... О НЕСЛОЗИ Та и добар коњ ваља да је љут и жустар да хитро
Док смо, да смо. Посеј мало да ти много роди. Сваки пливач водом, близу је утонућа. Удовичке сузе преко божијих дланова теку. Бог и веђама гледа; његове обрве истезују људске снове. Ама побратиме, погледај ми повише од носа!