Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Све је у реду, мама! - поновио сам. - Само сам се оклизнуо и пао. И даље сам шапутао осећајући њене дланове на себи као што се осећа мирис земље загрејане сунцем, затим се она усправила и почела да виче на оца.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и корен косе, ни киселкаста топлота плинских пећи, ни вечито зујање АЕГ-система, на коме човек не може огрејати ни дланове ни душу, ни љубичасти пламен из пакла пећи на нафту, ни цицијашка топлота лондонских пећи на пени, то није отровни дах
ко зна који пут Ванин капут од сиве длаке, подизао јој нежно сукњу и завлачио се дубоко у нежно свиласти азил, грејући дланове на њеним топлим бедрима, док им се дах ледио, а негде дубоко у лагумима клокотала подземна калемегданска вода,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
– грејалице , шатор – матор – навигатор – радијатор , лудака – будака , пробали – обали , ледине – средине , планове – дланове , куда и камо – будакамо , пучини – учини , Осла – посла , Брисла – смисла , мисле – каписле , душицу – мушицу , Коста
Милићевић, Вук - Беспуће
свој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, - у борби која замара, раздире руке, откида нокте и набија жуљеве на дланове, — да извади, отме, истргне из ње комад сувог, мршавог круха за се и за дјецу; у ту земљу он сахрањује своје мисли,
И пусти њезину руку. Она само што мало отклони дланове с очију, задржавајући свој положај с рукама испред лица, и погледа га тужно и паметно у очи.
рукама и стеже му тијело, притискује мозак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће му своје велике дланове пред очи и заклања му видике, говорећи му да не гледа и види, да нема ничега за чим треба да се тежи, ни циљева који
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ја ћу сад викнути, па нек буде шта ће бити. Момчина се поисправља на утрнула кољена, савија дланове око уста и гласно се продере: — Ехеј, Швабо, колико је сати, здравља ти?!
Немој баш у жива инсана, грихота је. Марко пребаци кромпир из руке у руку као да му прљи дланове, преполови га и пружи пола борцу до себе. — Вала, мајко, да још имаш мало соли, не би лоше било.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Бог зна шта сам тада осећао. Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину. Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим. — Тета ли ме зове? — И хтеде да прођеш. — Ја те зовем, ја. Стани, куда ћеш? Ти стаде.
Чекао сам те. Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах. Унапред сам решио како ће бити. Како ћу да те метем у крило,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ово су божја посла, али не ваља оно што људи раде! — вели Петар нишанџија, квасећи дланове, па после превлачи преко лица да би се освежио. Ишли смо сада обичним сеоским путем, по глибу и мраку.
„Господине потпоручниче, у зони сам пешачке ватре, не могу да осматрам“ — потпоручник Радојко пљесну рукама и протрља дланове, а из груди му се заталаса широки смех, који откри његове беле и сјајне зубе. — Но, но, шалим се, шалим!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Испод главе потуривши дланове Чекаш га, а он се некуда измако. Дочекао си и испратио многе санове, Ал овај као да неће доћи никако!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
КОШНИЦЕ Сви..., осим једнога метнувши дланове на образе, као кад се ко умива, и у једној гомили клекнувши на колена, посагибају се до земље тако да им руке с
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе се заметну на столици, шубару намаче на обрве, дланове остави на столу поред чаше и, жмиркајући, промумла кроз зубе: — Знам ја вас добро. Мислите Ђорђа. Катића да варате?
Рекла је — сигурно. А да лије баш син? рече гласно. Ако не буде син, онда... Опружи се на стомак и притиште лице на дланове. Тако оста, плашећи се ниског сунца. Лакше му је у жућкастој тмини пригњечених зеница. Моје је! Моје!
Ваздух је ојесенио. По зглобовима осећа, и у крви, јер дланове од поноћи држи укљештене између колена. Шушти лишће. У ове дане ветар у лишћу ноћива и њим мирише.
Попа, Васко - КОРА
трудне Ројеви ексера силују Њиве су нестале Са поља Невидљиве усне Збрисале су поље Простор ликује Загледан У дланове своје глатке Глатке и сиве НА СТОЛУ Столњак се шири У недоглед Сабласна Сенка чачкалице следи Крваве трагове
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
дана снажног и разбукталог живота, једно послеподне, господин Леђенски, начелник општег одељења, узе главу међу дланове, па је, налакћен тако за писаћим столом, ослушкивао из своје собе министарства, свеж женски смех што се звонко
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
углу већ годинама безгласно живи, у устајалом зраку и духанском диму, пружајући беспомоћно на све стране своје зелене дланове попут неке сторуке Ниобе. С прозора се пружао поглед на уски заљев и луку.
опет је спуштао виолину, као да се нечему у посљедњи час присјетио, и дуго, квекерски савјесно трљао ознојене дланове марамицом.
Но он се, на све огуглао, није ни освртао. И опет су ницали млади петопрсти листови кестенова и пружали своје жедне дланове капљама нових прољетних киша, а он је свеједно газио и газио — и плакао. А ко зна?
Ја сам био просто луд за тим тушем-нéцессаире-ом, и небројено сам пута, у часовима бакине њежности за ме, узимао међу дланове њене малко смежуране руке, сасвим јој ведро гледао у очи и жудно питао .
троши и загасује у самој себи, оном дјевојачком жудњом која све обујмљује а ништа не успјева да зароби међу склопљене дланове. Њен додир са сваком ствари имао је неку продубљеност, ударао свему печат растанка.
Ћипико, Иво - Приповетке
Обрнути према Меки, људи клањају: једни положише чела на земљу, а други гледају у своје дланове, као да из њих читају судбину. Како су ситни и незнатни у овоме величанству хармоније!
Краков, Станислав - КРИЛА
Жена је смакла одело са њега. Тада је он оплете зналачким рукама као омамљивом мрежом. — Меѕѕіеурѕ... припремте дланове... овако... почните... такт пазите... један, два... брже... тако.. Дланови су под тактом ударали.
— Брже, брже... тако... тако шију митраљези... Дланови су клепетали као луди. — Ура, ура... Кроз дланове је прошла језа будућих јуриша. Хајлендери су јуришали уз звуке корнемуза, румени Енглези уз трку фудбала.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СУЛЕЈМАН: Алах ал алах!... Јемин алах! А богом ти се света заклињем: Да оно није глава његова!... (Лупа у дланове.) Уверићеш се сад!... (Ћерим долази и, прекрстивши руке, ћути пред пашом.) Ћериме!...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Желела бих да ми стави дланове на кукове и да ме привуче, снажно, уништавајуће. Осећам већ његов дах на свом врату. Окрећем се јер више нисам у стању
Доротеј је стајао непомично, Димитрије је тискао дланове међу ноге кријући гњати, а ја сам крио лице да се ти звекани не би наслађивали видевши ме успаниченог и збуњеног.
И даље је стрме падине брега засипао снег и била је глува тишина. Мрзли су се онде, хукали кроз скочањене дланове, ушмркивали слинаве носеве и цупкали. Залутали су! Дадара да залута?!
Лауш се протеже као да хоће из крста и удова да истисне тупи бол. Јелена укрстила руке на крилу, испрепрела прсте, дланове окренуте нагоре, дугим власима косе их милује покрећући споро мало накренуту главу, лево и десно.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Затварам очи, гризем доњу усну, ударам зубима о зубе, забадам нокте у дланове: и постепено падам у мистицизам, са нешто сумње и подсмеха.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Како је данас било у школи, Стриче? — Уф Јованче, не питај! И ја сам добио папрене шибе — хукну Стриц и показа дланове. — Ево, по- гледај. — А због чега је тебе? — Због Дунава, ђаво га однио и Дунав!
— Половићемо их као мишеве. Спремите само прутове, шибе, опасаче, уларе и пљуните у дланове, јер ту ће да падну грдне батине. — Охо-хо, већ ме сврби рука! — жестио се Стричев дјед.