Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
), тур., молба МОЛЧАНИЈЕ, рус. слон., ћутање МУ̓АСИЛ (и мајасил), тур., хемороиди; пуцање коже на длановима и стопалима МУНАРА (и минарет) торањ џамије МУР, тур., печат, „штамбиљ” МУСЕЛИМ, тур.
Африка
Затим девојчице спавају у дну колибе, напућене, са длановима под образима, праве, састављених ножица, као што спавају сви урођеници. У зору долазе они исти младићи и односе их.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- И нећемо! - рекох. - То је педесет метара, отприлике. - Он се плаши. Он се плаши, Атамане! - Рашида је пљескала длановима, а Бароница узнемирена сетеркиним режањем, окрете главу према нама. Он има прпу. - Мислиш?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Поскочивши скоро по постељи, од ужаса покри длановима лице, видевши кроз своје прсте и кроз мрак, у сећању, све оно што беше са њом чинио, све гадости, страхоте и чуда.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И затворених очију препознаћу тај град по мирису пасте за ципеле на длановима тамнопутих чистача, но пуцкетању кестена на угарцима дрвеног угља, по неуништивом даху прашњаве лобање града, чије смо
тела и да чупа разне травке које су тамо расле, једну по једну, са љубављу и са пажњом, да их гњечи прстима и ваља длановима, правећи од њих некакву куглицу, а што је најзанимљивије, кажу, све те травке брао је баш око места на коме је
Шекспировим представама у Стратфорду, подигоше руке и нешто чудно, нешто потпуно необјашњиво нареди њиховим длановима да тапшу. – Браво! — узвикну председник. — Ви сте рођена глумица! Заиста, изузетно...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не дâ сузама више да излазе. У том је почело да бива видније.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Је л’ ти ово комшијска чаша ? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. — Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина. Наша... школска...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ама, здравља ти, Кајо, зар сте обоје тако слепи, да не видите са чега је то? — узвикну попадија и пљесну длановима. Моја жена ћуташе, али су јој морале бити очи речите, кад попадија настави: — Нашли сте пријатеље!...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима. Софка се због тога осети тако потресена. Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
После, у кревету, док би њене руке нервозно и отуђено тумарале по њему, лежао је на боку непомичан, с длановима међу ногама, и убрзо почињао сувише гласно да хрче.
— Узеше ми буђелар! Узеше ми буђелар! — виче човек са опанчарском кецељом обешеном око врата и лупа длановима по џеповима. Приђе Ђорђевом столу и зацерека се: — Ја сам цар-царић, ухватиш ме за репић! Ја сам дворски сат! Цик-цак!
Могла би, хајдук, ноћас да се расплаче пред њим, а он би јој длановима притиснуо образе. Стаде уз багрем да је сачека, ваљда ће се појавити однекуд, али му сећања затрпаше жељу и одвукоше
— Сутра о томе. данас нећу о пословима да говорим — види само сина како с главом међу длановима тупо, изгубљено зури у пачиће. Аћим заустави кобилу, умуче звонко трескање потковица о калдрму. Ђорђе не диже очи.
Ни он ни она нису видели њега на вратима. Ђорђе је вриснуо, али се његов глас није чуо. Притиснуо је очи длановима, да не гледа њене шиљате кукове, и прућио се на камени степеник уз праг.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ташко Орашко пљесну длановима и четица се умири. — А сада поздрав! — рече Ташко Орашко, а мала чета углас викну: — Добро вече, и добро те нашли,
Страшно би било да их се докопају. Ко би нам тада украшавао гозбе? — пљесну длановима цар Жуто Ухо и читава чета војника пође да тражи мале свираче. Где их све нису тражили? Кога све нису питали?
Попа, Васко - КОРА
раскрсницама Подочњаци дана Срећу нам се модри Ако окренем главу Сунце ће с гране пасти Сахранила си осмехе У длановима мојим Како да их оживим Сенка ми је све тежа Неко јој везује крила Очи отвараш добра Склањаш ме немо Ноћ ме
птица На напуклом небу мога срца Једина птица Гласом ме твојим к себи зове Јер не уме бела На земљу да слети 27 Међу длановима Грејао сам улицу Којом си се вратила Глас ти је по крововима Заборавио белину Часови са којима сам самовао Дижу се
врату Ово ми је месечина Коју скидам Са рамена твојих Изгубили смо се У непрегледним шумама Нашега састанка У длановима мојим Залазе и свићу Јабучице твоје У грлу твоме Пале се и гасе Звезде моје плахе Пронашли смо се На златној
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
заклињала, увјеравала га, уздрхтала и ублиједјела дајући у то сву душу и хватајући својим влажним огњичавим длановима његове мрке и рутаве руке којима ју је од себе одгуривао. У кући су у те дане говорили да баба све ради „у сампас”.
И није ли оно што си увијек с тако пуританском стидљивошћу длановима заклањао у ствари била само дубока поквареност? Оно што човјеку у очима других даје вид покварености, то су његове
удахом, гутљај зрака у горњи дио прсног коша, испунити њиме шупљинице неке порозне кости у грудима — и само завеслати длановима. Успео се на двије степенице, испружио руке, отиснуо се ножним палцима, и запловио.
За тебе је живот нешто што држиш међу длановима као лопту и чиме си спреман да у сваком часу кад ти се учини да треба или кад те на то позову пркосно треснеш о зид.
Петровић, Растко - АФРИКА
Затим девојчице спавају у дну колибе, напућене, са длановима под образима, праве, састављених ножица, као што спавају сви урођеници. У зору долазе они исти младићи и односе их.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— наређивао је капетан Бора. — Посилни, чисти ово. — Па ћемо из почетка, ка луди! — рече Коста и поче да трља длановима. Радослав га мрачно погледа, али оћута. Требало је са њима поступати лепо. Наредио је да се скувају каве.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Од вештица и сваког злог диханија уопште мажу се и деца и одрасли б. л. по длановима, табанима, прсима, испод мишке, нарочито о покладама, или на Младенце, или Бадњег вечера (ЖСС, 183; 326; ГЗМ, б, 1894,
»Мојасил се зове болест кад коме пуца кожа. То се највише јавља по длановима и ногама на табанима«, ЖСС, 270). МАСЛАЧАК Лöwензахн (леонтодон тараxацум).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Можда је лежао на леђима с длановима под потиљком и гледао вунасте облаке, држећи међу зубима влат. На његовом лицу нису видели страх.
котрљале сузе радоснице, мрмљали су Оченаш, узносили бога Свевишњега, смандрљали се потом у двориште, пипали отврдлим длановима дарове Божијег Милосрђа. Последњи је на капију ушао Дадара, пешице, водећи коња за узду.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пристајеш ли још увек? — Нека буде! — жена уздахну и голим длановима захвати прву гомилицу жара. Како је жарило! Како болело! Са дланова су јој као латице макова отпадали парчићи коже.
— узвикну будна саса у ливади. — Гле, душе праведника! — прекрсти се стари рибар. — Гле, дукати! — пљесну длановима тврдица, а звезде се спустише још ниже да земљу изблиза погледају.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици „Лелеее...“ и опет страшан смех одасвуд... Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе да види чему