Употреба речи длачица у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Добро... И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се... Свака му се длачица на телу најежила од љутине. „Више се не може лијепим ништа”, мислио је он.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Није то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то! Па је онда тресне о ледину, истеже прстима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа. Подилази му крв на очи, оне су влажне и лице гори као у грозници.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

управо уводи пословне френдове у ресторан; види се — нафатиран ловијановићем, изишао тек од фризера — пуне му уши длачица и све што уз то фура, а у ствари шта? Ма не направи ни пет корака —цап!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

замишљено газили, у једној од оних „безизлазних ситуација” што готово периодички наступају, или бјелкасти чуперак длачица у трепавици ноћног портира забаченог хотела у коме смо некад преноћили само једну ноћ.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Па нека дође!... ХАСАН: Немој претити! ГЛАВАШ: Не претим, Ал’ чуј ме добро, добар човече! У косе моје свака длачица На хајдучком је расла темену; Па маља она што је у сану Још ове ноћи кожу пробила, И та ми иште страшне замене!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности