Употреба речи длачице у књижевним делима


Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

се тетка- Госпави Догодило, најзад, да се прослави: У педесет другој, сасвим малчице, Избише јој, под носем, црне длачице. Ђаво их баш на том месту истера! (У почетку је личила на Хитлера).

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Како је могла да га пожели? На Ђорђевој шубари отопи се и последња грудвица снега. Према ватри светлуцају мокре длачице јагњеће коже. Он и дале седи нем и непомичан, дебелим сукном окован.

Због Симке је заборавио да понесе пару и откупи душу. Нема звезда, а ноћ све види. Осећа: костреше му се длачице на врату. Те неоткупљене душе не остављају, иду за ножем и смрде на крв. Никола отегнуто јекну кроз нос.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Од суве студени на њему се бијаше све накостријешило и укочило. Ситне, меке длачице на лицу му се најежиле, а руке поцрвењеле, па поцрњеле од тешке зиме. Кад бише насред чаршије, снијег поче пропадати.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ето дакле Анчице где ми чупка длачице на трбуху и забавља се с њим као маче с мишом. Накривила главицу на једну страну, стисла зубе, раширила ноздрве као

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности