Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЛЕТО Из дубровачке Жупе Окићену лозом и цвећем од мака, Срео сам је једном, једног врелог днева. На пучини магла провидна и лака, У врућоме житу препелица пева. Из воде и копна одисаше лето Мирисом и ватром.
И шта доприноси твојој величини Тај мој атом бачен у сјај једног днева? Чим ће да оснажи хор којим те славе, Мој слаби глас сумње; и чим да појача Сјај сунаца што те непрекидно плаве,
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А под њом сазрева Вера и понос. Но свемоћ не трубе. Славе пут што га Вечни Закон дубе И грме рођај сахрањених днева, Кад расклапа се гробница царева. (1913) ХИМНА ПОКОЛЕЊА 1.
А ти си тужна. Стид ти образ прели. Разумем. Ова ноћ светла и бурна Тражи у нама блесак палих днева. Умрлог Бога ми би васкрс хтели. Поноћ је. Задња звезда догорева.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
О животу још и кожи кожи, али, оштрија же роба, ко ће још о смрти говорити. Живот је немилосрдан владар људскијех днева, а смрт варљива господарица онијех велелепнијех палача што их вјечност подиже свијем незасићенијем људскијем сновима.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Корача и носи и радост и јаде У туробној тами својих позних днева; И још два-три крока, па под брегом стаде, Где споменик с орлом двоглавијем сева.