Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
на једну ожењену главу долази, и тако једни̓ пута дође на мешћемску главу по сто а каткад и више гроша о Митрову-дну и о Ђурђеву—дну. Но треба и то знати да у ваљевској нахији мешћемски̓ глава није више било уписани̓ него само 750.
главу долази, и тако једни̓ пута дође на мешћемску главу по сто а каткад и више гроша о Митрову-дну и о Ђурђеву—дну. Но треба и то знати да у ваљевској нахији мешћемски̓ глава није више било уписани̓ него само 750.
и Миливој с друге стране Ваљева кад виде ватре испод Ваљева и пламење, они помисле да је наша војска ударила и са дну Ваљева почела палити, па један из Вране у српску варош, а други на Брђане у турске куће слете и почну палити Видрак.
(Али какво јадно вино! Црвено, истина, али на дно пала као нека среш; и на дну по 2—3 драмајлије; кад ти хоће да донесе, а бирташ узмућка, те се зацрвени, а од винскога осећања ништа нема.
) Веће се засветли и по нашем шанцу, и ми са 18 момака побегнемо низ поље шабачко за прочом нашом војском. На дну поља, недалеко од Думаче ћуприје, стигоше нас Турци у мраку, и на стражње момке опалише пушкама, где Никола Живкелић
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ова се овако гради: осече се рачвасто дрво, али се гледа да врат може таман стати између оних рачава; онај крај у дну рачава остави се подужи, колико већ затреба; рачве се пробуше напремасе, углави се између њих врат и удари се клин,
»Јуф! Ено оног лудака још ту! Ено ували се!...« Пупавац с тешком муком изгамбуља из рупе. Остаде му једна ципела на дну углибљена. Онако мокар, босоног и мртав од тешког умора догамбуља којекако до свог стана.
Еле, школа је наврх села, а попова кућа насред села. Деси се често те поп има посла чак доле у дну села у најдоњој кући; он пође — па опет неће обићи док не сврати учитељу...
који мења боју према боји предмета на коме се налази; превртљив човек Цимента — лимени суд ципун — мали отвор на дну шупље букве кроз коју иде вода на воденични точак Чајир — ограђена ливада, пашњак чакмак — кресиво за изазивање
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!... Ал̓, неће... Ту је бог, стари пријатељ!...” Па окрете журно дну села. Упутио се поповој кући. „Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” Али срете попу. — Акобогда ти?
Наједанпут, пуче сапињач под грлом Јеличиним... Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... — Шта ти је ово?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале се у дну; мирно и без пене, Површина шушти и целива стене; Свод се светли топал, стаклен, изнад вода.
Само дрхте у провидној тмини Две-три звезде беле у дну свода; И диже се изнад немих вода Црн силует шуме у висини.
Све је што живи на дну тмине С проклетством немим на свет пало — Све што не гледа у висине, И није једном засијало!...
И срца мру, трошна међ свима, И ташта и противуречна — Но оно што на дну њих има, Све само су делови вечна. И траје све, као из клетве, Кроз празна и печална места — Сав мирис далеке
Господе, знам ти клицу чудну у свем мом добру и у квару, Јер огледаш се мени у дну — Као небеса у бунару. Сенка је твоја дан што зари, А ја те трагам у час сваки: О боже увек неједнаки, И
Ја расух песму као море, Сви од ње звуче гајеви; И блага која у дну горе Чуваху љути змајеви... Мину са својом свитом целом И љубав с њеним болима, Са пажевима и са велом, Плачна у
А од тебе се никад нисам одвајао, Стога и не бех самац у дну свих осама... Због тебе сам се клео и за те кајао, Кад падне горко вече по горским косама.
И та тамна жеља негде у дну груди Расте, кô поплава какве мрачне сене. И свакога јутра будна је пре мене; И често загреје, и често застуди.
Какво кобно вече! У болној тишини Чини ми се чујем хуку своје крви. Чујем у дну душе глас некакав сетно, Кô глас у дубини ноћи.
Да знам од куд тишти на дну душе тајно Неки мир што шуми, и песма што ћути, Док, кô задње птице кроз вече бескрајно, Очајно се журе закасли
А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа. Док у твоме врту дан очајно тиња; У тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да ромиња,
је део свега — Са звездама трепти, хуји с ветровима; И онда кад стоји безгласно међ свима, Један громки ехо ћути у дну њега.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба Сви смо ћутали.
Шта је то? Једнога дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу где ради. Извучем једну фијоку и на дну њеном нађем једно парче беле свиле. На њему златом извезена три почетна слова мојега имена.
Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ. Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим који дохваташе чак до гредице, јер је било тако
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну. Ту се дан ноћ задржавао, и у не малу бригу бацао поп-Спиру и све укућане, а особито Јулу.
А онај у тегли ућутао се на дну, шћућорио се, па само шири мехуре, а никако неће из мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако
— запита поп Спира Аркадију после дужег ћутања, не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну. — Па, да ви’те, и смислио сам... Само не знам ’оће л’ ваљат’ штогођ — вели Аркадија. — Па шта си то к’о смислио?
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
долазећи у кућу, не ишао право горе, на горњи бој, у своје одаје, већ би застао и спазив Стевана како обично тамо у дну дворишта око амбарова и штала, као увек вуче неко камење, трпа на гомилу он би почео да га зове, пита: — Стеване,
Африка
Ено у дну дворишта жена гола, само са „пањом“ око бедара да би њим држала дете на плећима. Једним дрвеним маљем туца просо у
У свакој пирози је само по један младић опружених ногу по њеном дну, а само један од њих, на сасвим нагом телу, има око врата крагну ол каучука и кравату од кариране свиле, коју не жели
На дну крокодил изгледа успаван и полумртав, хипопотам потопљен водом; ноћу, човек се близу њих сети геолошких доба када су се
Један од мојих пагајера реши се да запева такође; нађе у дну себе један тихи једва чујни глас; подиже га све више, све даље у свод, везујући себе са звездама; али се одједном
Старица, главна личност ове насеобине, остаје сва скупљена и ужаснута у дну колибе. Она држи на својим прсима масу гри–гриа и враџбина.
Уплашени и сујеверни, трче да им нађу асуре за спавање, што за себе никада не би учинили. Затим девојчице спавају у дну колибе, напућене, са длановима под образима, праве, састављених ножица, као што спавају сви урођеници.
На речици у дну густог растиња, међ жбуњем, голе и мокре, тетовиране, жене пуне огромне канарисе водом. Ћупе су џиновске и јединствено
Не што пре овога и после овога ја нисам био у чистом додиру са природом, као никада раније, већ што је остајало у дну свега сазнање да је и туда прошао белац и да је пронео своје разочарење и горчину.
Час пролазим кроз шумарке у којима се расциче мајмуни; час смо у дну неких јендека који се сасвим склапају над нама. Моји су црнци љубазни, весели, и насмејани.
У једној бари пуној белога цвећа купање девојака. Мало даље видимо у дну предела једну краљевску поворку. На малом арапском коњу, огрнут у бело, са там–тамом напред и двадесетак ратника
Тога дана је сасвим пуст. Ја истрчавам непрестано, не бих ли угледао штогод што би значило: моћи даље. У дну тога сеоског проширења пуног великих фромажеа и баобаба, сасвим далеко, налази се неки огроман стари камион натоварен
Пространије су, можда мало светлије и више, у њима се може и исправити. У дну је у углу слама, а заточеници нису оковани ланцима за зид, већ носе само окове на рукама.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Загледао је поклоне за Павла на дну кола и почео да накуса вина. „Кажите капетану да се махне жена!“ довикивао је слугама.
Небо је, међутим, изнад Табана, било затреперило. На дну стрме улице указаше се тешка, црна, путничка, кола. Према обичају оног времена, висила су, на високим точковима, као
Као на дну неке алеје, на дну тих крчевина, плавело се небо, а на њему се белели облачићи, као стадо јагањаца. Божич је на том
Као на дну неке алеје, на дну тих крчевина, плавело се небо, а на њему се белели облачићи, као стадо јагањаца. Божич је на том пропланку био стигао
Зачу се, однекуда, и неко, ситно, сеоско, звоно. Исакович после угледа, на дну једне алеје, Херренхаус, зидан у црвену цигљу, са прозорима белим, зараслим у дивљу ружу.
То што она говори, све је последица овог загушљивог ваздуха, на путу, баруштина, које се испаравају на дну ових башта, где се жабе чују. Замор, немир, који обузима путнике на путовању.
Кад Павле уђе, поред Јерменина, виде да се налазе у каменитом, уском степеништу, као на дну неког дубоког бунара. Горе, у висини, стајала је нека жена, која је држала свећу и која се гласно смејала.
га апотекар Штенгл одведе до излаза и Исакович се осврте да види, још једном, сав тај ужас, и беду, примети како се у дну ходника, у полумраку, млађи људи окупљају и хватају у коло, које поче, лагано, да се љуља и повија.
Он онда наслути да је, после толико несрећа у животу, ту, на дну тог дрвеног степеништа, сусрео још једну несрећу, која га је стигла. Петар је остао ћутљив, и дурљив, цело то вече.
Павле онда угледа, на крају једне алеје кестенова, кућу, куд су ишли. Била је на дну те алеје, мрачне и на дану, сва осветљена. Са ње су, као гроздови, висили велики фењери.
Неколико кандила сребрних, и чаша од злата, дата Шишатовцу. На дну Ђурђеве љутње, на ту Немицу, која је била мила и весела, а која је, очигледно, искрено волела Павла, није била сумња,
На дну видика небо је треперило, од Сунца, као да се смрзнута и завејана земља светлуца. А над тим светлуцањем, издалека, плав
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Свака кућа је опкољена дрвеним зградама. Испод ових насеља, у уском долинском дну, чује се шум усамљене воденице. Изнад кућа су, врло високо, често ван шумске границе, колибе и кошаре, саграђене
ливаде Рашке; земљиште је голо, кршно, а траве има само у пукотинама кречњака и у шкрапама, а ливада једино по дну вртача и увала.
Пребацивали су својим муслиманима да сами у дну душе мисле: „Ми нијесмо ни Срби ни Турци, нисмо вода нисмо вино право, но некакве грдне потурице.
Такве су најпре невестинске кошуље, ђурђевајке, које су везене на прсима, при дну и нарочито на рукавима који се одликују особитом елеганцијом.
Женска ношња је покривена шарама и везовима који су по изгледу врло давнашњи. Рукави и задњи делови кошуље при дну имају особите геометријске шаре везене црвеном вуницом.
Носи се на глави и спушта се преко леђа. Крут је, од грубе вуне вишњеве боје, са црвеним ресама при дну: често је поткићен белим и сјајним ђинђувама. Сокај носе само невесте, и то прве три године.
Ти су брежуљци главни облик у северном, сухом, делу котлине око Ресна и састављени су при дну од модре и беличасте глине, преко које су песак и кварцевити шљунак. Они представљају старе језерске терасе.
Особито је интересантан стари голобрђански „сокај“, дугачак, тежак, превез, са кићанкама при дну; затим велики женски појас, који се завршује огромним вуненим кићанкама (не ресама), и оне падају с обе стране по
На њеним странама, добро заклоњеним од северних ветрова, успевају винова лоза и воће с орасима и кестенима. По дну се гаје пшеница, кукуруз и хмељ. Исто тако има у изобиљу хељде и проса.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Хтедох да прогутам пљувачку, али грло ми је било суво. Плесачи при дну ходника почињали су да се разилазе и по томе сам знао, иако нисам чуо звоно, да је одмор већ завршен.
Чуће те ако није у води! - додао сам, али сам негде при дну душе био убеђен да би је он чуо управо и на дну Тисе. Звиждала је гласно као ђаво. - Шта ће ти Атаман?
Чуће те ако није у води! - додао сам, али сам негде при дну душе био убеђен да би је он чуо управо и на дну Тисе. Звиждала је гласно као ђаво. - Шта ће ти Атаман? Сасвим нам је добро кад смо сами!
Негде на дну свега, ипак је био страх. Атаман није имао шта да изгуби: њега су већ избацили из школе. А ти? — ћушнула ми се под
- показао је камену ограду Исаијине куће, очигледно рачунајући на још један шамар ако приђе одвише близу. Негде при дну себе колебао сам се између педесетице и шамара, а онда је Рашидина примедба да је педесетица једини начин да га се
Било је прозирно плаво са оним ситним облацима налик на таласање реке у зору, тамо у висини. Бео и нејасан, при дну видика, појављивао се Месец. Можда је неко с неке друге звезде видео Земљу као што смо ми видели Месец.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тада, подвикнувши слугама и стискајући дете на груди, опипа оружје, гуњеве и чизме на дну кола, нове новцате амове, сребром оковане, и дукате и нож и сат, округао као јаје, у пасу. Ништа није био заборавио.
Над вечерњом маглом појавише се модре падине брда и шуме, што су биле сухе и ретке, тако да им се на дну још црвенео дан. Над тим шумама што су се виделе са свих страна, затреперише звезде и зазричаше небројени попци.
Сачекујући се, на дну, у јаругама, под логором, скупљаху се по тројица и четворица, испитиваху се брзо: ко је из кога села, под којим
Чекаху, тако, пред црном зградом, на дну великог парка, пред вратима, над којима су анђели носили грб Бискупије. Однекуда је допирао мирис јоргована и месечина
У једном троуглу старог здања, тако, на дну тамног парка, са великим осветљеним прозорима, у којима се црне крстови пречага и сенке на зиду, борили су се дуго,
Над острвима, међутим, на дну неба, било се отворило велико плаветнило, у ком се јасно појавише, из светле и влажне вечери, минарети и бедеми
помишљао чак и на то да је затим одбаци, као што је своје употребљене, младе слушкиње одбацивао, он је ипак на дну свога бића осећао да тако неће бити и да у својој снахи жели да се смири, дуго, дуго.
На дну његовог живота, већ толико година, као на дну реке по којој је путовао, било је то тело, као тешки камен, које је задрж
На дну његовог живота, већ толико година, као на дну реке по којој је путовао, било је то тело, као тешки камен, које је задржавало и његове лађе, и његова блага, и његове
и шиљате црквене звонике, он је видео над њима и љубичаста небеса, влажна од кише, са великим, плавим окнима, на дну видика.
Француза, прашину и поља над којима су ниско трепериле шеве и, обишавши погледом предстраже, опкопе и бедеме, виде на дну видика ред багремова и воћака, пред неким засеоком, помислив да свакако тамо висе.
У широком зеленилу поља, на дну обзорја, учинише му се тим непомичнији што га је коњ тако страшно тресао; фркћући бесно над жбуњем коприва, над
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ево неких клетви које се упућују вештицама: „Зла им субота“, „Цревима се опасале!“, „По дну мора пржину купиле!“, „У вјетар се станиле!
Свим овим маргиналним групама заједничко је то да немају социјалну моћ, да се налазе на самом дну хијерархијске лествице, односно да не учествују у одлучивању и да се налазе на периферији свих јавних, друштвених и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Чудно, не сећам се уопште те 1951. Сећам се само једног дворишта са чесмом на средини и голубарником на дну; сећам се двеју младих сенки у тамном прозорском стаклу како у потпуној тишини играју приљубљене једна уз другу, поред
Време за плаћање куцало је у џепу. Зар сам морао да путујем четири стотине километара по блатњавом дну једног бившег мора да би ми овај пар позирао за причу која се поновила толико пута, у сваком граду иста?
је тај час као последњу проверу, надајући се да ће се тада појавити и оно старо узбуђење —дрхтавица у коленима, бол у дну стомака, суво грло — значи да га Дубровник још радује, необориви доказ да још није сасвим стар.
Испод ње су се кровови наслањали једни на друге и тако лагано клизили према реци и граду на дну казана. Лавиринт калдрмисаних сокака плео се међу белим минаретима сасвим налик окамењеним млазевима воде.
Попут јата риба, попут сенки које то јато оставља на песковитом дну, мале сиве мрље долећу носећи са собом талас мириса старе пијаце; мирис осушеног сена, мирис ужеглих јела која се зову
Седели су испуњени осећањем да се никада нису ни дизали са својих плетених столица. Сасвим у дну улице појавила се бела мрља. Расла је и расла, а када је пришла на сто корака, претворила се у девојку лењих покрета.
На уснама осећају последице попушених цигарета, а у дну стомака талог кофеина. Уосталом, шта се ту може? На испит се пријавило преко триста кандидата, а глумачка класа може
Њих две урањају у плави плиш и дискретно осветљење свечане сале »Белвија«. Седећи сасвим у дну сале, мајка се изненада осећа претученом. Петнаест пута овога лета њих су заборављали за дугим столом банкета.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Дивна зимња ноћ! — рече владика. У тај мах заурлика вук негдје у дну поља. — А-ха! — учини ђакон. — И онај то каже! — Јадно звијере! — дода владика и крену се. Мило узе свијеће од ђака.
дјела, путописи, њеколико свезака велике француске енциклопедије, њеколико класика талијанских и француских; при дну нађе доста и српских књига; у столској кутији откри мноштво рукописа, бјеху биљешке, нацрти државнијех написа,
Владика и старији главари бјеху већ на дну степеница. У позадној тишми наиђе на Крцуна Сердарева, који му исприча шта је посвршавано.
Равница је испресијецана притоцима језерским. Тврди Жабљак намрштио се на главици. Његдје, при дну брдашца, заодјевена четином, бјеласа се црквица. Свуда различитост и јужна питомина. Јанко се не могаше начудити.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
наслућује разрешење загонетке света, а Коча мора Да заштити Папуанца И нејаку Палмоливу, За коју је, поврх свега, У дну срца осећао Симпатију врло живу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
београдског живота, иако је његов књижевни таленат врло гибак и прилагодљив, он у сликању београдског света »на дну« није био у својој улози лаког и духовитог водвиљиста, и тај његов покушај, ма колико био значајан, није имао већега
Милићевић, Вук - Беспуће
А кад се појави у дну собе старачко лице пуно бора, кад се засребрени њезина сиједа коса, кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
реку сад студену И туга му срце узе: Како мучке тече сјајна, Њему јаче срце бије, Као нека тешка тајна Тамо на дну да се крије, Све га јаче мучи, мори, Но сад вода завиори. XXИИИ А из воде њему мила Помоли се, ао јада!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Бестрага им глава и овим старијима! — умовао сам буљећи у месингани крстић на дну букаре. — Е, јест ми неко велико задовољство напити се.
на корак даљине од синовца, сељак је толико галамио препирући се с њим као да се надвикује с неким ко се налази чак у дну зелене долине подно њихове куће. — Сакривај краву, јесам ли ти још синоћ казао.
Смјештрна је у споредној зградици, у дну пространа сељачког дворишта, на неколико корака од велике старе куће. Одакле год, с ону страну горског ланца, стигне
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
јој коже; оне фине, нежне маље испод косе, око врата и при крају образа; и оно колутасто, једва приметно руменило при дну јој лица — онда се тек осети сва милина, љупкост и драж, што се показиваше при сваком њеном покрету.
Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скриваше се у дну баште и од ње се виђаше само кров са новим цреповима. Наша кућа беше стара, широка, сува, гломазна и заудараше на чађ.
И тада сам о теби ретко разбирао и чуо. Сем кад си писала материна писма, и после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: ,,и од мене“. То је било све. Ниси се удала.
А сами они: мајка му, отац, Марика као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчкарали по кући и, узневерени, преплашени, све
И измиче испред покојника цептећи од страха што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“, није можда истина. Понекад то је тако силно да од страха скочи и готово изван себе,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Око мене звезде бледе, све се већма губе, реде, а вила ми прстом каже једну малу светлуцаљку, оку моме самртноме на дну видног домашаја.
— Ѕанта Мариа делла Ѕалуте. Зар мени јадном сва та дивота? Зар мени благо толико све? Зар мени старом, на дну живота, та златна воћка што сад тек зре? Ох, слатка воћко танталска рода, што ниси мени сазрела пре?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(10. ИВ 1992) ОСМЕХ Ко златну маску из Микене, Која је Други облик праха, Угледао сам на дну мене Тај осмех задржаног даха, Што успео је да се згусне За тренут на дну огледала; Оком без боје и без
је Други облик праха, Угледао сам на дну мене Тај осмех задржаног даха, Што успео је да се згусне За тренут на дну огледала; Оком без боје и без зене Будућност ме је погледала, Немушто, мудро и без страсти, Ко кућна змија под
Павана За инфанткињу. Музика тескобе Што раствара се у ваздуху собе И слеже као талог на дну дана. Корак у празној соби. Гласови Под куполом од кости. Дечији су. Секунде дуге као часови.
Спутајте моћне крме, Газите тихим ходом! Опело неко шапћем у подне пуно срме Истопљене над водом. Ту где на дну шкољке, како рече песник, Сан уморан хвата, лежи брат до брата, Леже златне сенке, знакови удесни једног давног, никад
мора, Здраво мала ватро, Уљанице божја У све нижој ноћи, Што светлиш на небу А зариш у души Ко жижак близанац На дну огледала; Онај ко у руци Одсутно те носи Са несрећом нашом Склопио је завет, Па заборавио И завет и себе — Ал
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
На беле мишеве је већ био навикао, мислим, и на мале Черкезе који витлају сабљицима у дну чаше, и на то, али сад одједанпут последњи делиријум: беле змије!
Вирио је кроз њих с изразом научника који управо изучава кретање бубашвабе по дну беле глатке каде, док се она упиње да изгиља напоље. — Колико имате година? — упита. — Осамнаест. — Да да ...
У реду, он попије пет-шест чашица ТАЏИКСАДВИНСОВХОЗТРЕСТА, али сутрадан изгледа као да се флашијановић ближи дну. Уплаши се Човек да ће бити пронађен, па долије мало воде.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ПУТ НА КИЛИМАНЏАРО (КИЛИМАНЏАРО, АФРИЧКИ БРИЈЕГ: ПРИ ДНУ ЈЕ ЖЕГА, ПРИ ВРХУ СНИЈЕГ) Једнога снијежног дана три се другара сложе да пођу на далек пут: слонче од порцулана,
и бучно, поносни Врбас, лакога хода, планинац Врбас, ледена вода, под њеном снагом клисура пуца, злаћано зрнце на дну свјетлуца.
На обали, у врбику густом, тражио сам осаме и мира и гледао једне очи драге изгубљене у дну твога вира. Утопљен у снове златоткане водио сам свате у Хашане.
Она, она . . . свуда к'о у бајци, а тек при дну: „Нисам пис'о мајци.“ А касније, облак за облаком, писао сам с нескривеним јадом: „Овај живот невјера је сама,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Изнад мене се чују журни кораци, отварају се врата негде у дну горњег ходничића и топла, радосна светлост расипа се на све стране.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ТИЧАРУ 70 ПЕЋИНА НА РУДНИКУ 72 ПРАВЕДНИК 77 СВЕТИ САВА 79 СВЕТИ САВА 81 ИX 83 БРОДАР 84 ПОЖАРНИЧКА ПЕСМА 85 НА ДНУ РЕКЕ 87 ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА И ШКОЛСКО ЗВОНЦЕ Већ се губи жарко лето, И пролећа вене
5 „Када самрт стегне моје груди болне, И потоне душа у вечноме мраку, Ви пођите тамо, размакните волне, И на дну језера копајте ми раку, И тамо сахран'те Преко мога гроба Нек' се метне тешка крстача гвоздена, Да ми нема трага за
И понова све се губи, Малаксава адска моћ — И још само труба труби У дубоку, мирну ноћ: Тра-та-тра-та! НА ДНУ РЕКЕ Реко, бистра реко, лепоте ти твоје!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ПАУНИ Мисли се да је много похоте у крицима нашим и у перју чије су боје гушће од бића збијених на дну јаја, са завишћу се прича како дубоко у ложнице залазимо, но гледајте: ми само пратимо госпе у златним одорама кад
Барјаке смо под водом разастрли и копља су падала по дну као свеће, у реци је гром још синуо и тада угледах своје војнике: не туку се више, ваздуха немају, ране своје
Одозго до доле прекори се котрљају као љути водопади. На дну се гласови прекора сустичу ка човеку под вишњом што лежи уморан и гладан; последњи сам у ланцу свеопштих псовки.
Јест, свјетодавче, је л да, сироти ће да преживе? Њима остављам златник са својим ликом док спавају на дну избе, милостиња одлучује о нашој судби.
Ал нико не запева на путу, цркве зимују на дну језера, а ноћу видим ватру љуту на врху Велебита и два џелата дувају у прсте, хоће да ме спрже целог, до семена.
И лебдење сваког неутопљеника спасеног његовим погледом. Онда он замахне руком, отвара поноре, дели мора. На дну, неколико људи, не грешних, не вечитих, али у њиховим љуштурама дубље тајновање, двосмисленост речи, топли мириси
Тако ће све да се среди на два краја са два завршетка један у дну шуме у каменолому кад се последњи камен одвали прст што блиста посвећено и сведочи да сунце пролази под земљом
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
При улазу запахну нас дим од наложене ватре. У дну је седео командант окружен неким официрима и ордонансима. — А, Јоцо, јеси ли дошао?... Слушај, богати!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Веља беше на раду кад они стигоше. Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака. Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.
На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића. Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она
Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија... Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино... По соби неред...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Бићеш госпа гојна, удата често мало, а серената недостојна. Али ће на дну честите душе и грађанских жила, као гудало из далека, као моја невидљива рука, свирати сваки лептир бео, и сваки
И груди своје, у грожђу, криком, раскидао, наг, на дну неба, опивши се завичајем. И, тако, без лица, на лику ми је сенка јарца, трешње, тица.
А кад разгрнем долине, рукама обема, и, откријем дна бездана, сребрна и бела, на дну је, опет, жалост, нејасна и лака, ваздухом купаних воћака и тела.
Кад изнемогнем, и мога распадања талог сливаће се у таму, кроз река наших муљ и слив, у земљу која ври, на дну блата устајалог. О, та крпа, страшило у житу, испод Месечевог српа, бедница што вреба пут и стада, из заседа.
На палуби окрећу чекрк и дају знаке руком другој барци. У лов иду барке све две и две, а између себе вуку мрежу по дну мора. Чекрци шкрипе, дижемо сидро. Излазак из Новог био је ведар и плав, при заласку Сунца.
Док су ми тумачили каква је мрежа и како се вуче на дну мора, како се риба стиска у њој, испричаше ми и сто својих јада.
Први акт лова је завршен. После, тихо, лаганим мотором вучемо мрежу по дну мора, које ове године јако „цвета“. То значи да је много муља и да нам се мрежа сад провлачи кроз морске траве и
Ми смо међутим спустили 700 м. ужета. Сад копа мрежа“ – мрмља капетан Вицо – „биће шкампа“! Боља риба је доле на дну и само кад је месечина јака диже рибу горе. Сви ходају на палуби горе‑доле и ћуте. Мотор лупа као срце.
Три дана сам провео са њима по старим вртовима иза звездарнице, на дну позоришта, увече на улици, слушајући њине благе, уморне гласове. Они се мирно смеше и причају ми Ајнштајнове теорије.
Осећам да се оне спуштају огромне, горостасне, чак на дну мора. Стојим прав, и осећам мир, тамо далеко, на прузи видика, која, модра и широка, обавија небеса.
Лежећи, покривен мокрим јадрима, под крмом, на дну, тражио сам, унезвереним погледом, обалу, али не у мору, него на небу. Све се љуљало над нама, острва, брда, небеса.
Далеко од свега мога, млад сам и миран. На дну морских обала видим боју мојих очију. Колико сам белог камења, опрана морем, нашао, које је било глатко и тврдо, као
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под цером. Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп...
Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а
Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Врата са десне стране и у дну. На левом зиду два прозора, на сваком чисте завесе и саксије са цвећем. Између прозора миндер са жанилском застирком;
И ПАВКА, ДАНИЦА ПАВКА (долази из десних врата, па кад види да никог нема у соби, одлази вратима у дну, напоље): 'Оди овамо! Чујеш ли, овамо кад ти кажем! ДАНИЦА (улази). ПАВКА: Ти опет?
(Они се и дале препиру, све док се завеса потпуно не спусти.) ЧИН ДРУГИ Друга соба (с улице). У дну два прозора. Лево врата која су затворена и пред која је постављен висок орман, а десно двоја врата.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
потписе за неповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се: Амос Коменски »Двојкаш«.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
на почетку предуге и гладне зиме; Три сирота половњака, свакоме сам дао име: Пара, Парић и Стопарић — кажњеници на дну ћузе. Празну касу до врха су испуниле моје сузе...
Ћуте и чујају, као пшеница озима, Као семе, ил мустра, коју нико не узима. Кад се селе, понесу гусле и икону на дну ковчега, И мисле да су важни, мада није јасно због чега.
Могао би побећи, али га нешто Изнутра, у самој утроби кочи. На каквом то се нашао дну? У глави му се луде мисли замећу... Све је невероватно, као у сну У којем не владамо својом памећу!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Најраспрострањеније мишљење било је то да се она ствара од блата на дну језера, бара и река, и то непосредно онаква каква је, не водећи ни најмање рачуна о процесу којим би то могло бити
Мишљење је било засновано на томе што је понеки рибар налазио у одраслој јегуљи, ухваћеној на блатноме дну језера, баре или реке, читав рој ситних глиста које је он сматрао за ситне јегуљице што ће бити избачене у блато кад
2˚ да развијање органа за репродукцију не бива никад поред морске обале, већ далеко од ове и на дубоком морском дну; то је развијање изванредно брзо са обзиром на полну незрелост са којом се јегуља креће на пут из слатких вода: у току
Дању се дешава да се кордон раскине; јегуљице се растуре по дну воде, зарију се у блато или се позавлаче између подводног камења.
Она лови већином ноћу, а дању лежи непомична, заривена у блато, у каквој рупи на дну воде, или између камења. Зими се зарије у блато, где у летаргичном сну очекује пролеће.
којих јој се губи траг, у близини Азорских острва, хвата океанске дубине, и силазећи постепено и све дубље ка морскоме дну, тражи те морске рупе и у овима се тада врши њено мрестење.
на морску пучину и сталожен на дно; 2˚ реке, речице и бујице односе у море здробљену земљу, која се таложи по дну; 3˚ глечери у поларним областима клизе низ обронке голих брда и сурвавају се у море, па их струје и ветрови носе и
по пучини; 5˚ ситан космички прах што долази из интерпланетарних простора таложи се у току небројених векова по дну мора; 6˚ честице што произлазе од распаднутих организама, од анорганских састојака миријада изумрлих морских
Опадање је с почетка доста брзо, а све је спорије што је ближе дну. У умереним појасевима је тако исто, са том разликом што се полази од по вршинске температуре од 160−170 С.
У поларним водама површинска температура је просечно око 00, са омањим позитивним или негативним одступањем; при дну је опет 00.
Живи створови, што живе у океанским дубинама, крећу се или леже по муљевитим подморским равницама на морском дну. На дубинама од 1000—1200 метара до њих не допире ни траг од каквог спољњег зрака.
Неки од њих налазе своју храну и у органским материјама које се налазе у муљу на дну мора. Ти живи створови нису онако разноврсни као они што живе у мањим дубинама, пошто је само један доста ограничен
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Но ко паука што за мрежу Везују танки конци они, Дрхтаји твоји мене вежу За вечни живот од искони, И у дну тужне душе моје, Ко наговештај нове вере, Весело као лишће твоје, Нагони тамни затрепере...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс. На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно, била се огрнула по леђима кратком колијом,
Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан. Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо
Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне
Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка. Она са Симком уђе. И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их
А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена. Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Шта мари што ће на дну истог гроба Лежати трулеж што праведно падне С младошћу тужном једног поколења! Изданци слаби овог века гњилог,
Можда чедне часе ведрог девичанства Који у дну твога срца увек живе, Идеале давне, или перспективе Другога живота кроз вечна пространства.
И док наша срца загрљајем мира Мрачнога и тешког леже на дну гроба, Страсти су повеле оргије свог пира И нас, јадну децу свога срамног доба.
Ту се стере Широки покров снежног заборава, Црнина гроба, где сунце не сија, Где ћути, као у дну мора плâва Кржљава флора, љубав моја, чија Снага и нежност у хладноћи спава; Где цвеће бола и стварности клија.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Око двора бијаше пространа авлија засута ситнијем пијеском, и засађена гранатим липама; та стабла при дну бијаху обзидана. Око зида авлије дубоки опкоп; преко опкопа мост који вођаше на главну капију.
“ запита дјевојчица. Павле, тужно насмијавши се, поведе их низ друге степенице, што сводише низ наличје двора. При дну скала, под неком одрином, сјеђаху двије старице, мајка му и тетка — стара дјевојка.
Сјетих се, онако кроз несвјестицу те бацих капу крај Илије па побјегох. У толико зар неко виђе са дну поља што би, па пуче пушка и викну поклич: ха погибе Бајица, уби га Доњокрајац! ха ко је момак!...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
БАЊА КОВИЉАЧА И ПЛАНИНА ВИДОЈЕВИЦА 1 Ковиљача је село у Јадру (под Гучевом, близу Лознице). На дну тога села, под самијем брдом, има један округао бријег, обрастао рабићима, и другом којекаквом шумом, и на врх њега
Бане домаћине, вазда примицо, никад не одмицо. Примакло се љето, родило ти жито; било ти по дну бусато, по средини трсато, а на врху класато. Били ти класови ка накови, снопови ка попови!
Изорô своје плаве воке рано ранећи и богу се молећи, орући дуге и широке луке! Родила му шеница бјелица, по дну била бусата, а по врху класата, по сриједи модра а по врху родна!
(Небо) 266 — Све поље чавлима поковано? (Небо и звезде) 267 — Сви се радују Ђурђеву дну, само се њих седам не радују? (Влашићи — звездана плејада) 268 — Сивац море прескочи. ни копита не укваси?
је тако начињена да су се уста одоздо могла ласно отварати и затварати, те је све клоцала; а ноге је имала чупаве и на дну као у тице. Уза њих је ишао човјек један с бубњем, те је у њ једнако ударао.
„пресуду“ која му је изречена извршити заоблица — бравче уцело испечено застава — место за постављеном трпезом — у дну према зачељу затра — смрт, помор зевак — угодност, уживање, благостање зенђил — богат, угледан зифт — онај талог
ушур — ујам у млину факир — немоћан; без средстава фукара — сиромах, сиротиња фучија — мање или веће буре, у дну шире него у врху, које је с обе стране заднивено — а отвор му је на горњој страни хазна — благо; благајна, ризница
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда она вериге испусти, те све са превеликом тежом својом притисну Премудрога у ковчегу на дну мора. Послије тога ђаволи нађу светога Јована штаку и капу и одежду, па се сваде не | знајући како ће то подијелити, и
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
И У дну двоспратна кућа, с тремом и од пола с доксатом на стубовима, под широком стрејом. Лево, од трема на доксат воде дрвене
Мораш! Одмах, што пре! Мораш!... ИИ Велика раскошна соба Јовчина, застрта тешким ћилимима. У дну, врата с прозорчетом горе, за собу где је купатило; испред њих поређано одело.
С лева, врата за Васкину собу отворена; с десна, два прозора кроз које се виде лиснате воћке. МЛАДЕН (стоји у дну и ослушкује, ако би га Васка позвала, да је послуша).
На среди огњиште а горе баџа с ватром која и осветљује; са стране долапи; прострта асура; кроз прозоре у дну се види мркла ноћ. Ветрови фијучу. СТОЈНА (распрема, извлачи из долапа постељу, намешта крај огњишта).
Сва разграђена и са зидовима од наслаганог камења. На ниже, у дну, пружа се улица која води вароши, са поређаним кућама, торњевима од цркве. — Из вароши чује се ларма, жагор.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Живили смо у крајњеј љубови всегда за две године неразлучени. У венецијанском лазарету ту се сврши мој бискот, и на дну сандука нађем ону исту моју [х]аљину, коју сам у Корфу мојему Андреји продао, и у овој писмо у којему се извиновљава и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бјеше то доста пространа зграда, подијељена на троје; средина бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за сједење; при једној стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; насред пода бијаху два
Добра ноћ, Грго!... Ајдемо, ајдемо! Кад су били на дну стуба Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом: — Лудо дите, како не помишљаш само једну ствар, како не видиш да ти
А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали! Пошто пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде. — Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинске верше!
Прида мном никога, за меном никога. Кад сам бија дви-три миље од града, а то при дну једнога брига солдати се муштрају, полигају, па потрче, а све пуцајући.
узајимао се сапун по кућама, натакали се вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале су дуње по дну ковчега, задруживала се стока како ће и више чобана моћи на богомољу.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Низ тебе сав крвари Медвед са венцем од иња И слепе слонови стари. Препун си змија, мајмуна. Док негде у дну тек тиња У сетном сну златна куна. НИТИ Једном нас ту, где нас има, Неће бити.
Мамим још нешто у мозгу са те слике: У дну је црвен кров, па облак, део плота — Час боје смрти, час боје живота. У ДОЗИВИМА Ту сте: топли дане, рибо у муљу,
Прохујалог доба вир ме целог гута. Камена кућо поцрнела од грома С траговима киша, века, ветра, бога, На твоме дну сам без говора и дома. НА НЕВСКОМ ПРОСПЕКТУ На Невском проспекту: канали И мост са лавом као стражом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Од њих је кућа већа од неба.“ Дуго је гласно мислио, а она је, збуњена, ћутала и гледала у фуруну зажарену при дну.
— Стани!... Стани мало. Шкрипа замре на дну бубних опни. Коњи фркћу, тресу главама. Гриве гребу очи. Језа гусне крв. Неиздржљиво је.
— Ко си ти? — неко строго викну над њим. Још више се уплаши и зби на дну гроба. — Излази напоље! Нисам се ја за тебе мучио. Излази, лупићу те будаком! Ђорђе по гласу познаде комшију.
— Јошје жив. Али му није добро. А мени пре три дана дете, а вечерас жена. — Теби? — Још лежи на дну ископанога гроба. — Теби? — понови да сакрије радост и изненађење. — Није само мени. Свима.
он остаје у њима, од њега одлази пуст ходник, само неколико брезових метли и две велике зелене тестије, а тамо у дну — комад дана. Меког, јесенског дана, и неког разговора жена.
Отишла је. Мир и мрак. Ја сам ти сада река што је пресушила. Сувих, рундавих обала, а на дну се црне облуци. Ала си ти, боже, бездушник. Требало би те сто и једну годину затворити у Гургусовачку тамницу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Готово преконоћ нестаде мрља и краста с њеног лица и оно заблиста као месечева шкољка на дну мора. Девојчица је расла, из часа у час постајала све лепша, али јој преко усана не пређе ни једна једина реч.
»Сан био, сан прошао!« —прошапута једнога јутра и загледа се ка морском дну, изненађен. Према нему су расле румене гране корала, а крај највеће од њих стајала је Златна краба и гледала га.
— Никада за ну нисам чула. Где живи? — У пећини! На дну мора. — Поклонићу ти живот, а нећу дирати ни друге твоје рођаке ако одеш До старице и упиташ је шта да радим!
рече галебица и пусти рибу у море. Изван себе од среће, риба се упути пећини на дну мора, где се ни усред бела дана не види прст пред носом, нађе корњачу Камена леђа, и поклони јој се: — Дошла сам до
— Али у томе није било среће, па сам пошао да је тражим, мада не знам где се налази: на врху света, или на дну мора? — Принц изненада заћута и загледа се у девојчине очи.
— Није потребно ићи тако далеко! — Црвенокоса се осмехну. — Твоја срећа није ни на врху света, ни на дну мора! — А где је? — Сам ћеш открити! Окрени се и врати у житно поле где си срео своју жену.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Иде у Управитељство вароши Београда, тамо, у дну Велике пијаце. (И после једног века, 1943, у тој ће згради бити стара Управа града Београда, полиција, Главњача.
у Правитељствујушчем совјету, у згради која се налазила при самом углу данашњих улица Вишњићеве и Браће Југовића, у дну Студентског трга, куцкао ноктом о застакљен прозор, сав задовољан под невидљивим, али моћним, али добрим небом, из
да су у аустроугарској монархији припремали устанак који је требало да избије у турској империји, истина негде на дну, у Грчкој. Били су оптужени за велеиздају а Европа се занимала.
у манастирску трпезарију ушла је, дакле, Љубица и упутила се полако, корак по корак, према Господар-Милошу, тамо, у дну собе. Поред Милоша су седели високи свештеници, игуман и архимандрит, ај трпезарија је била препуна.
Та дугуљаста приземна зграда такође се налазила у близини, у самом дну Студентског трга, у залеђу Шеих-Мустафиног турбета, и имала је пет прозора окренутих гробљу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЛИ БДЕЊЕ У дну успаване и неме алеје Стоји у ноћи под јесењим мразом Мраморна вила. Ветар тихо веје Самотним вртом и замрзлом стазом.
Јадни Песник већ сто лета лежи на дну гроба. Ноћ не иде, стоји. И само безгласно, По зидовима, у горењу своме Весела свећа што трепери јасно, И ниже сенке,
потоња светлост и постаје смеђа; Октобарско сунце гасне иза хума; А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа; Док у твоме врту дан очајно тиња; у тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да ромиња; А у
Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале су у дну. Мирна, и без пене, Површина шушти и целива стене; Свод се светли, топал, стаклен, изнад вода.
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале, У меке фотеље, не слушајућ' тезу, И написаћу вам, хитро, к'о од шале, Један тужан сонет на вашу лепезу. Ј.
Циљ му?... О, јадниче!“... - Осетим тада, с ињем једне студи, Да нешто младо, наивно и зрачно У мени - опкољено у дну груди Од ја безбројних, црних као мрачно Јато које се низ литицу суља ................................
докле шуште бајке тамних шума, Зар мутним оком младунац не лута По своду неизмерном, к ушћу друма, С блеском Питања у дну очног кута? „Нужношћу ствари дух људски је дужан Да стреми стазом овог мучног пута.
Попа, Васко - КОРА
више Беспослени ветар Као да ме не примећује Путујем брже Мисли ми кажу да сам оставио Неки крвав неки потмуо бол На дну понора за собом За размишљања времена немам Путујем (1943—1945) ПРЕДЕЛИ У ПЕПЕЉАРИ Мајушно сунце Са
присуство ево га Језа је на пучини чаја у шољи Рђа што се хвата На рубовима нашега смеха Змија склупчана у дну огледала Да ли ћу моћи да те склоним Из твога лица у моје Ево га трећа је сенка У нашој измишљеној шетњи Неочекивани
да их оживим Сенка ми је све тежа Неко јој везује крила Очи отвараш добра Склањаш ме немо Ноћ ме изненадна тражи У дну дрвореда Платан цигарету пали 9 Отровни зелени Часови марширају Преко нашег чела Путујемо из тела Ћутањем које
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ја сам онда мислио да је врло лако из бурета испразнити ваздух. Напунио сам то буре прво водом, а његовом доњем дну наместио шмрк за воду и почео да је црпем.
„Значи да је ваздух споља утискиван у буре“. „Сигурно“. „А чијом снагом?“ „Живимо, драги господине, на дну ваздушног океана, који покрива целу Земљину лопту, належе на њу као терет чија га властита тежина спречава да је не
Ниједан меки организам није за то способан. И саме шкољке, љуштуре и коске распадају се и нестају на дну мора, сем ако не буду прекривене муљем или другим чиме што их штити од распадања. На копну још је горе и црње.
створе прилике погодне да сачувају остатке некадањих створова, када се, на пример, близу његових обала исталоже на дну мора и у великој маси организми, па седиментима мора буду сачувани од уништења, дешава се врло често да такав дебели и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја журно ступих унутра и угледах црну прилику Николину згрчену у грозну гужву на дну степеница. У истом тренутку, према светлости из предсобља, спазих и жену где дрхће на врху степеница.
Онда је наједанпут угледао доле, негде на дну вароши, велике оџаке фабрика и инстинктивно тамо појурио. А хучна река оног света остала је за њим, бучала, кикотала
руке крваво стезале оне углачане паоце, кроз моју малу полуделу главу прође мисао, која је од тада, у најтајнијем дну мога срца, остала најболнија моја мисао живота: зар нико, ама баш нико, ту међу толиким светом, мене не воли, и неће
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— и поред трпких мисли које каткад упућујем на њен рачун, чини ми се да сам, потајно од сама себе, у дну душе, захвалан тој и таквој баки, и да не бих желио да је била никоја друга и ниуколико друкчија.
Оштро ми се засијецала у памет развезена врпца на дну дугих гаћа једнога, тачно сам знао број дугмета на прслуку другога.
Навече бисмо се накратко састали у дну сјеновите алеје малог градског парка, подно попрсја старог пјесника латинисте коме је слани морски хлап попут лепре
што сеже до крајњег оградног зида на хоризонту; а застор хоризонта спушта се непосредно за том оградом: дрвена љеса у дну ограде води равно у авлију сунца које залази. За шкољку, заједно с њом умире небосклон њезине седефне коре.
и бесконачнога, несразмјер између његове ограничене коначности и помамне жеђи за бескрајним, која му је усађена у дну бића.
Кроз камене жљебове при дну слијепих зидова у љетне се дане излијевала потоком из те грађевине у мутни плићак луке прљава црвенкаста вода у којој
— Али, оставимо те тугаљиве мисли! Негдје на дну мог ковчега мора да је пар дугмади за маншете, с камејама (остатак из бољих времена), каква се ионако више не носе; а
Чежњиво сам се освртао за њим, до обамрлости вратних жила. Видио сам га у дну разреда, у маглици даљине, као на другом континенту: чврсто визуелно дошао ми је умањен.
лимени пладањ у чији су се обод утицале три мотке, које су на свом врху подржавале посуду воде са шупљикавим ситом на дну.
Не вољети грешника и поред тога што је грешник, не вољети га с уздахом (коме у дну ипак има увијек мало горчине), већ вољети грешника као грешника, вољети га таквог, баш таквог какав је; вољети га
и шаљу протестне брзојаве за премјештеног учитеља Змајчића, а јадни се Франо љуљушка у својој кожнатој врећи на дну оцеана, међу великим нијемим рибама с округлим очима... ЛИВ Опет један ведар дан. Боље сам воље.
Тако, сад је још лаганији! У једној ћелији негдје у дну малог мозга, не већој од зрна горушице, проклија давно укопано сјећање.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Спава сан среће, к'о дан после кише, У дну сутона који неће проћи. Спава сан среће. Дах гроба се вије Животом, болом, временом простора; Ничега нема што умрло
И како дише равнодушна злоба. И тад преживим у дну моје ноћи Први сан ствари, кад им сунце зађе; И ту осетим да нема помоћи, Да живот и смрт јесу исте грађе, Да тоне
С часа на час Видим постељу. О какви дани! Заспао цвркут, дечији глас. А где су деца? Моји малишани? У дну дворишта мати, ногу боси'. Цвет црвеног кранфила у њеној коси. У црној коси црвени цвет. Црвеног трага по лицу ено!
Ћипико, Иво - Приповетке
— одговори Цвета. —А маслине здраве као дукат. Биће да је при дну. По вечери скупа седећке молили су се богу. После, када и за мртве наменише неколико „оченаша”, полегоше по слами
Престало је кишити, али свеједно небо је застрто оловастим непомичним застором, спремно да наново започне. У дну дворишта грбави постолар млати чекићем по растегнутој кожи; Цвијета часом заборави на се и сјети се његове кћери,
И толико пута њих двоје дошло би јој на памет кад би гледала у трачак свјетлости што је избивао из оне мрачне рупе у дну дворишта.
Пушећи, трпељиво ишчекује да у дну затегне, и непомично једнако гледа у море. Рибице с реда се мешају и која, лакома, најпослије превари се и загуна.
— Присјело ти, а! — каже сваки пут кад оћути да је у дну риба загуцала. Међутим, сунце се примиче к њему све ближе и ближе; већ је дохватило преко половине увале, па се пред
У дну доље туцају рибе, увијек гладне— јагме се, а он не хаје — сит је! Нигдје докле гођ око топире ни брда, ни птице, нити с
Осјећа благост и покој, и овога часа заборавља на потребе и невоље живота . .. Мршава рука дршће кад у дну риба боље затегне. И како се савија танка трстика, тако се у мору љуљушка његова изломљена сјенка.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тако се у другој строфи над језером огледа ловац из средњег века. Међутим, место свог одраза, на дну види скелет давног стрелца што лук затеже: Над језером се огледну ловац из средњега века, На дну угледа непомичног
место свог одраза, на дну види скелет давног стрелца што лук затеже: Над језером се огледну ловац из средњега века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже [...]. Фосил на језерском дну одводи нас најдаље по дубини времена.
]. Фосил на језерском дну одводи нас најдаље по дубини времена. У трећој је строфи приказан као обрнута слика мртвог ловца у језеру наспрам
Скривене и њежне, за сунцем се жуте. Без мириса, на дну жутих крви слуте скора ишчезнућа с доласком врелина. И у овој и у свим осталим строфама песник мањевише спретно
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Старо канабе, две фотеље и неколико простих, трпезаријских столица. Троја врата. у дну, десно и лево и један прозор десно.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
а затворенија, што је гушћа мрежа колективних прописа у које је људски живот стегнут, утолико је више на њеноме дну суманутих и распамећених, кажњених и изопштених.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Испод њега сеђаху три његова пратиоца и остали берачи, а у дну куле на нешто подигнутим подовима и ограђеним бејаху лаутари н певачи. Цигани са дефовима и виолинама.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кад је већ на дну био, Десницом пипа шпаг, Погаче комад налази, У меден једе кус. Било му довољане За слаба тела глад, — Ал’ већ
Плаве очи — огледала душе, Море које не буркају страсти, На дну бисер тихога весеља, Миље што се реч’ма не да касти.
Посестрила с’ морем сињим У јави и сању, Сродила се с морем сињим У дугом чекању. Она носи на дну срца, Носи војна жива — Сиње море у дубини Њега мртва скрива. »Српске Илустроване Новине« 1881.
“ Па шта велиш, Љубо, Једно лепо вече Да нас, ’вако старе, Заједно затече; Да видимо шта је И на дну бокалу, Па од старих јада Да збијамо шалу; На староме жару Да се загрејемо — (Не види л’ нас нико И плакати
Тамо очи подижемо Кад је небо мутно, Кад је небо плаво. И кад срце у дну стрепи Твој нас наук крепи. Нас облећу твоје душе Зраци богодани Кад смо братски загрљени И на правом путу Врли
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Не виђај људе са опасним рукама у дну где је пепео сведок крви и све поспало. Заборави, заборави сваког дана по мало. Једно је име узрок томе сну.
Фруло неспокојна у своме ваздуху Кад сунце измишљене ватре поклањам злодуху Шта је то што се у дну песме крије? ИВ ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА Шта је то што се у дну песме крије Кад исти дар негде је јутро а негде ноћ мира?
ИВ ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА Шта је то што се у дну песме крије Кад исти дар негде је јутро а негде ноћ мира? О даљино сна где југ влашиће свира Скриј ме од слепог камена
У дну је сунце и време је ватра. Ждрале, Где му је одјек у срцу ил смрти? Поразни Сведоци мора и промена испразних Уснуше мир
ме недостојног ветар обавије Жалбо црних птица и тужне похвале Некога света тешке сене пале Шта је то што се у дну песме крије?
Краков, Станислав - КРИЛА
Шума се испуни дивљом јеком убијаних и урликом победника. У дну јаруге купили се заробљеници, а иза жбунова непрестано су избијале преплашене, рашчупане прилике, и дигнутих увис руку
Будне сенке су шапутале полугласно, и на дну ровова скривале ватру цигарета. Одједном би залупале празне конзерве на жицама, припуцале пушке, н онда би се све пре
Петровић, Растко - АФРИКА
Ено у дну дворишта жена гола, само са „пањом“ око бедара да би њим држала дете на плећима. Једним дрвеним маљем туца просо у
У свакој пирози је само по један младић опружених ногу по њеном дну, а само један од њих, на сасвим нагом телу, има око врата крагну ол каучука и кравату од кариране свиле, коју не жели
На дну крокодил изгледа успаван и полумртав, хипопотам потопљен водом; ноћу, човек се близу њих сети геолошких доба када су се
Један од мојих пагајера реши се да запева такође; нађе у дну себе један тихи једва чујни глас; подиже га све више, све даље у свод, везујући себе са звездама; али се одједном
Старица, главна личност ове насеобине, остаје сва скупљена и ужаснута у дну колибе. Она држи на својим прсима масу гри–гриа и враџбина.
Уплашени и сујеверни, трче да им нађу асуре за спавање, што за себе никада не би учинили. Затим девојчице спавају у дну колибе, напућене, са длановима под образима, праве, састављених ножица, као што спавају сви урођеници.
На речици у дну густог растиња, међ жбуњем, голе и мокре, тетовиране, жене пуне огромне канарисе водом. Ћупе су џиновске и јединствено
Не што пре овога и после овога ја нисам био у чистом додиру са природом, као никада раније, већ што је остајало у дну свега сазнање да је и туда прошао белац и да је пронео своје разочарење и горчину.
Час пролазим кроз шумарке у којима се расциче мајмуни; час смо у дну неких јендека који се сасвим склапају над нама. Моји су црнци љубазни, весели, и насмејани.
У једној бари пуној белога цвећа купање девојака. Мало даље видимо у дну предела једну краљевску поворку. На малом арапском коњу, огрнут у бело, са там–тамом напред и двадесетак ратника
Тога дана је сасвим пуст. Ја истрчавам непрестано, не бих ли угледао штогод што би значило: моћи даље. У дну тога сеоског проширења пуног великих фромажеа и баобаба, сасвим далеко, налази се неки огроман стари камион натоварен
Пространије су, можда мало светлије и више, у њима се може и исправити. У дну је у углу слама, а заточеници нису оковани ланцима за зид, већ носе само окове на рукама.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: А откуда си? ИСАК (узима шљунак један, па га баца у провалу): Откуда дође? Куд оде овај кâм? Има ли на дну томе видела? Видесте л’ што? (Вук и Радак се згледају.) РАДАК: Ништ’. А ко ће онде друго видети До опет мрак?
РАДАК: Онај из воде лепо извади, Те га исполцем чисто испљускај! ЈАЊА: Ал’ је утопљен! Сасвим утопљен!... На дну Дунава! И песак га је већ заронио!... Ако си икад богу веровô, Веруј ми, Раде, да је утопљен. (Клекне пред њиме.
Па где је сад?... СТАНА: Ох, сина, пашо!... Сина, сина дај! Груди су моје сува обала, Доле је на дну стеге храпаво, Пламен га жеже дана жестоког...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
— Ко те пита, ко ли хаје, Што је доле у дубина. Ко те пита, ко ли хаје, Кол’ко ј’ на дну мртвих снова, Кол’ко с’ у њој утопило Жеља, нада и бродова! ЛИ Од чега си, Боже, срце знао створит’?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ту су се вероватно скривали пролазници, у случају изненадног бомбардовања. По дну је било набацано камење, да би се при кишном времену могло ићи. Чујем неко звецкање и топот.
Једва сам се провукао и почех силазити као у неки лагум. Нада мном у висини остала је уска трака неба. При дну наиђох на дебела храстова врата. На њима се налазила скакавица, која је била запета за ексер.
На одстојањима лежале су пушке, чији су бајонети штрчали кроз пушкарнице у поље. По дну рова, била је расута слама која је била доста угажена. — Овде је наш главни ров — командир ме дохвати за рамена.
— Овде је земуница командира треће чете. Од саобраћајнице којом смо ишли спушта се стрм нагиб. При дну се налази отвор од земунице, где угледах тројицу. Сигурно су официри. Играли су карата.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
За правилно читање и разумевање Горестног плача ваља знати још и ово: 1) Испод четврте и пете строфе, у дну листа, испод црте („у доњем дому примедаба”, како је писао Б. Рајковић), одштампано је као упозорење следеће: Плач Јер.
као што је Остојић забележио на своме препису; 2) код последњег стиха пете строфе (Како да не плачу) има звездица а у дну под њом примедба: Зри при концу књижици, док при „концу књижици” стоји следеће, несумњиво јасно упућивање:
2. 20. 50. 70.”; и најзад, 3) код последњега стиха десете строфе (О себје пекут сја) опет има звездица а под њом у дну белешка: Плач Јер. 2. 14. Јез. 34. 3. 5. 8.
На крају песме, на 4-ој и последњој страни књижице при дну, издавач је ставио следећу занимљиву примедбу: Стихи ови јошт у предреченом љету Г.
Бљуди совјест, то цјел и невредим остајеши, и не будет ти мрачни гроб но светлаја палата. Ранч, с. р.” — На дну песме стоји где и када је написана: В Новом Садје 1766. л. Х. писано. (Дакле: октобра месеца.
јануара 1923, књ. XИ, ср. 1, стр. 23—4. При дну песме, без икаква друга објашњења, Црњански је написао: „Из књиге Милована Видаковића, печатане 1810. год.
новембра 1816. из Шишатовца, Мушицки је писао: „Препоручите г-дну Гагичу да ми, ако узможе, добави оде (које знам да ће бити) на смерт Державина. Бог да му душу прости!
јуна 1817, Мушицки му пише, између осталог: „Шиљем вам нову оду на Видовдан с немачким преводом. Соопштите г-дну Копитару. Прочитајте му ви сами патриотическим духом и тоном.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Али ко — не каза? Премда ме радост неће чекати — Сахрањена је — нема је, не! С бисером ситним и с коралима На дну је морском нашла гробницу. — Ко чека, знаш ли?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Јер с поља твојих крв још није спрана, Кости синова по дну ти се ломе, Кô привид видиш војске које громе: Још памтиш јаук после свежих рана.
А на дну мора плачна очајања Замрзла Вера, снегом покривена, Проклињала је јесења времена. И једне ноћи чу се дух Познања.
Да ли тугу таје За вечним сунцем које им се скрива, Или се на дну њином борба збива, А врх њих само зимске звезде сјаје?
Спутајте крме моћне, Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом. Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји
Мириси нас гуше, но циљу смо ближе. С тајанственог брда поклопац се диже, У дну пећине се блиста натпис: Умор. XИИИ И срешћемо се опет једне зиме У маглен сутон пун увелих нада, Ти нећеш бити
XВ Низ спомена спава у томе коралу, Што час блед, час модар, час крвљу преливен Чува један сонет на дну душе скривен: На уснама твојим спомени се јате. На њима одсвирах пољубаца скалу.
XВИ Памтим зимско јутро, кад си сузним оком Гледала у моје очи што те воле; Хтела си да видиш у дну душе, доле, Да ли спава љубав или вешта глума. ...Гледаш дуго, дуго. Зора тече током.
О, чему сјај тај што дан очарава Кад моја срећа на дну Прошлог спава? И тихо јецам сред вечери позне. XXИВ Сав сјај што нећу крај мене се јати, Сва празна ласка страсно
XXВ О, како боли на дну душе сане, Кô црна слика немоћнога Хоћу, Кô бела авет што крв сише ноћу, Дубока љубав болом скрите ране: И када
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЧИН ПРВИ Соба паланачки намештена. Врата са стране и у дну. И ЈЕРОТИЈЕ, АНЂА ЈЕРОТИЈЕ (шета узбуђено с рукама позади и држећи једно писамце).
Завеса ЧИН ДРУГИ Писарска соба у срезу. У дну врата која воде споља, слева (напред) врата која воде у практикантску собу, а здесна (у дубини) врата која воде у
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући. Кућа је била тамо, у дну. Висока, на два спрата.
Хвала му! Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту.
А тамо већ се знало шта ће радити. Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази. Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак,
Добро му дође та самоћа. У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану. Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе
Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала. Он седе. И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак дође бол! Није хтео ништа да мисли.
Али то њега још више буни, боли. Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. Ћутала је. Заклопила се над разбојем са рукама на челу.
да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
њезин коријен«, он »бјежи све дубље, а ко би га извадио, тај би био веома срећан«, и кад би кроз прстен на његову дну »погледао у саму цареву ћер, вјерује се да би пошла за њ«.
Најраније забележена чисто митска биљка налази се у Епу о Гилгамешу (XИ таблица): она расте на дну мора, има трње као дивља ружа и цвет који »даје вечну младост« и чак »старца подмлађује«, али до њега је могао да дође
Ћипико, Иво - Пауци
бојама, од пшеничне јарке до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека лети не хуче, већ жамори, као да с неким
И проповједа даље... Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима. — Живине! Јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских!
Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ. Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. И пиво бијаше преслабо да разагна очај.
Истина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.
Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом.
Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Стезао је шкрбинама доњу усну, колутао очима, знојио се, тихо јечао, слао очајничке, молећиве погледе према дну кубета. Молитве су му постале збркане.
Изненада из пламене кугле у дну неба, сјурио се огромни црни гавран и пао на витежево раме. Стрепим од тог злослутног знака.
Наравно, ја сам био тај кривац због кога су каце биле празне с мало устајале водурине на дну, уместо да буду до врха пуне бистром, хладном и пенушавом изворском водом која разгаљује упаљена, сува непца и струји
Нешто после поноћи јама, по мом мишљењу довољно пространа и дубока, била је ископана. Побио сам по дну на сваких пола лакта растојања по један колац са шиљком окренутим увис.
Ишчикује ме. Мами. Осетим тупи бол у дну трбуха, лаку шугаву грозницу по дамарима. Опет ћу морати око њега обилазити не бих ли нашао неку стазицу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Када самрт стегне моје груди болне, И потоне душа у вечноме мраку, Ви пођите тамо, размакните волне, И на дну језера копајте ми раку, И тамо сахран'те.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Свиће. Сунчеви зраци улазе опет у наше одељење, али је небо остало тамно. На његовом црноме дну, посутом звездицама, лебди светла плоча Сунчева, праћена од две сјајне звезде. Она десно је Венера, а она лево Меркур.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), СРПСТВО 41 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ 42 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА), О ВИДОВУ ДНУ 44 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА 45 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА
О ВИДОВУ ДНУ МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Сабљо моја димишћијо, Сабљо моја крвопијо, Љута гујо жељо моја – Да идемо у сред боја!
Најпознатије његове песме су „О Видову-дну“ („Сабљо моја димишћијо“), „Под липом“, „Напред!“, „Направићу шајку“, „У гори“, „Шалајдалајданом“, „Гусле моје
Станковић, Борисав - ТАШАНА
На зидовима обешено оружје: јатагани, пушке, пиштољи, разни бичеви и камџије. У дну, један до другога, два широка, покретна прозора, кроз која се излази на балкон, и кроз која се види цело двориште
У дну баште назире се некадашњи шедрван, пресушио, зарђао. Иза њега, по остатку старога зида вије се ладолеж из кога вире тро
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Све којешта чујем! Не могу ја наредити да вам се изда заједничка сведоџба! — Наравно да је на дну душе директор волео што има такво нешто у његовој гимназији.
Кад се подови осуше, Марко приклекне у дну једне собе, дограби и хитне ћилимче, и оно сад има да клизи по патосима кроз неколико соба, док се не заустави при
старији господин, и богат домаћин, он је својом радњом управљао из Кредитног завода, или из стакленог контоара у дну радње, дебелим стаклима одељеног од свега дућанскога.
Контоар, у дну радње, прави је мали салонић, с малом апотеком и са финим бифеом. Око пола један, навраћа ту почешће Кредитни завод и
Сем чисто паланачких језика и чисто паланачких истурених прозора који су по дну имали стаклену плочу тако да ни уза зид приљубљена мачка не би могла проћи неопажена; сем тога двога, а можда и још
Па муње, као укрштене дугачке сабље. Па онај олујни ветар који је тако нагао да се никада не зна откуда је пошао: у дну улице, Господске улице, задимила се прашина као од велике неке чигре. Дунав нестао. И онда, ветрина хиљадострука.
— Свет, да, свима би нам требало, свима нама Србима који смо се овде доле стиснули као на дну цедиљке, у овој великој држави, културној држави тамо негде г о р е... Али, видиш, Мимића бије још и несрећа.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
ил илалах Кичица твоја не дрхти Боје се твоје не плаше Ближи се коњица ноћи Алах ил илалах Зографе Шта ли видиш на дну ноћи Златно и плаво Последња звезда у души Последњи бескрај у оку СЕНТАНДРЕЈА Бежала си до краја вечности Учинила још
пољупцем штапа Сањивим зеленим трепавицама Трава и скрива и открива Студену провидну истину На дну ове воде Сија биљурна вучја глава Са дугом у чељустима Умивање овом водом Лечи од сваке смртобоље Гутљај ове воде Од
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја сам дотле знао да је чигра мала направа од дрвета, на дну зашиљена а у врху проширена, која се под ударцима бича дивно окреће, а ако је не удараш, клоне на земљу као пијан
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
СЛОБОДЕ 151 СОЛУН 152 ХИЛИ 157 САД СМО ОПЕТ ВОЈСКА 162 ПОКРЕТ 167 МОГЛЕНСКЕ ПЛАНИНЕ 172 ОСВЕТА 175 НА ДНУ ПАКЛА 192 ГОРНИЧЕВО 214 МАЛАРИЈА 223 КАЈМАКЧАЛАН 230 СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА НОВО КОСОВО ПОЉЕ Престала је
НА ДНУ ПАКЛА Напад Бугара на Катунац и Пожарску Косу сломљен је. Непријатељ је оставио своје мртве, огроман материјал и пову
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Над језером се огледну ловац из средњега века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи пристижућ из далека, Као мека длака ил' руно,
Над језером се огледну ловац из средњег века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи пристижућ' из далека, Као мека длака ил' руно,
у броју од шест до девет: Земља је тешка у просторијама, Вртећи се, дубину заврће у циклон: Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја, Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја); Толико је тешка, тешка, и то од скора!
преживим ово и у сну Где довољно ће спавање прегонити ме, у труљење, Када ниједним дизањем свести нећу се ишчупати том дну, Већ кроз спектар разједињења завршити најзад сељење: Мољах га да не одмиче се, вече то, од мог спавања, Па ако
сам црв; Удицом твојом рањеног желуца, не сносим више хране, У овој мрачној соби, у акваријуму самоће, Где лежим на дну у очајању.
очију божанских из којих љубав свану, Тиха жено, која са анђелима мешаш своја сањања, Тешкога срца каткад у дну чудних смркавања, Не помишљајући да у рукама самим вашим цвета чврстина, Сви ви велите: !!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Аутор СЕДЕФНА РУЖА Дубоко на дну мора, где зраци сунца стижу тек у подне, живела је шкољка лепотица, звана Седефна ружа, расла и самој себи шапутала: —
Оно сада у себи није носило само нежни сјај Месеца, бљесак Сунца, већ и преливање небеске дуге. Дубоко, на дну мора где зраци стижу тек у подне, Седефна ружа стече свој мир.
Од страха она затвори очи. А, када их је отворила, виде да се налази на самом пешчаном дну, пред ногама премудрог Морског Цара чија је бисерна брада старцу до колена расла.
— рече Доглавник Морског Цара који је веома личио на јастога, али Капљица одречно одмахну главом. Како да остане на дну мора, кад је Цвет коме се заклела на верност чека?
— Па, шта да радим? Како да стигнем у царство смрти! — заплака Лепотица, а змија рече: — Ићи ћеш дуго! На дну мора је пећина, у њој бисерница шкољка, а у шкољки две траве.
последњи пут долете Белко мравињаку и у задњем часу зграби кошарицу с мрављом децом: матица воде ју је већ вукла к дну. Из груди мрављег племена изви се крик олакшања, а онда се мајке окренуше деци, старци скупљању имовине.
Када је отворио очи — лежао је на дну чамца, сав мокар. Свуда около њега пенило се и комешало море. Покуша Маријан да се ослони о лакат, да се дигне али
Ако и чу, прећута да је чуо: Хоботничина трпеза и пипци били су једнако славни. Поче се спремати свадба на дну мора.
Седећи затворених очију имао је утисак да чује како хитро клизе сенке рибљих јата преко белутака на дну реке. У слуху му је брујао шум таласа и крчкање котлића.
Дубоко у себи чинило му се да види како у тами неке пећине, на дну језера, на обали мора — блиста изгубљени кључ. Памтиле су га, затим, литице на које се пењао и урвине низ које је
« — узе ашов и осврте се око себе да одреди место бунару, кад при дну дворишта угледа багрем у цвату. »Ако никада нисам сањао — сад сањам!« — младић протрља очи.
Затим су га чули како мрмља: — Видим га: злати се да дну! Па одмахујући главом шапуће: — Не, то је само одбљесак сунца! А онда: — Сребрн је, људи!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Све је исто, старо... Само, као прије, Не чује се хитри точак да удара; Кô бол један што се у дну душе крије, Остављена ћути воденица стара...
Она сада мирно Почива на дну... У тиху покоју Гранама својим љубе је и грле Корали руди... Њезин се гроб свагда Прелива сјајем чистога
Ступа и једнако испод борна чела Погледује тамо у костуре ива, Где се на домаку реке, у дну села, Сеоскога уче стан самотни скрива.
1908. ПОГРЕБ Повија се жито. Мирно, у дну села, Уском старом стазом, што на гробље води, За убогим одром мала пратња ходи — Препланула лица и снуждена чела.
64 На очима с црном ноћи А оловом поврх уста, Укочена срца, мозга, Лежах у дну гроба пуста. Не знам рећи колико сам У ковчегу сневô тако, Кад се пренух а на гробу Куцање се зачу лако.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
јој два кондира златна, оба златна, ал' обадва празна; под пазуом клобук свиле беле; за клобуком бела кита перја: у дну перје сребром заливено, а по среди златом преплетено, и по вр'у бисером кићено.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Све то посакриваше иза једне живице у дну баште, тамо гдје нико није залазио. Увече се опрезни Мачак једва некако извуче неопазице из куће и пође на друм да
Отискивала се и котрљала неколико метара низ тијесно гротло понора и најзад се нашла на дну јаме, у густој хладној тами.
Пред њима је био висок усправан процијеп у стијени при дну много шири, сав обасјан. Дјечацима се у почетку учини и сувише узак за пролаз, али кад стигоше до њега, без по муке
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Поклопи све Јегиптене доле на дну и махом их свију до једнога погуши... Потом тога, путем пак кроз камениту ходећи земљу толико дана воде нигде ни за
Кроз то је и назваше Капитула, јер кад су је изнова правили, копајући у земљу јој темељ, нађоше доле у дну неку велику човечу главурду — со тога посла именоваше је Капитула, то јест поглаварница; пак римски цесари с великом
и лепи времени, а камо морски гњурци у колике дубине морске спуштају се и за свој живот им не хајући, да који доле на дну бисер пронађу и изваде с огледом, — рђаву хвалу зазорљиву и каримну цифрајући низашто женске братове и уши ...
Чин је у дну и у ноћи, у мери и у растојању, чин у стихија има што од њих телеса бивају... Еда моруна оре, во ли плови, ил' му
Штарад но смо се ми сабрали овде и ушчекујемо да бисмо чули и разабрали штоно је лепо и прилично је данашњем дну? — И то хоћу учинити и известити вам колико сам врстан и Бог ми накнади.