Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским... Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
населио собом, И расуо себе, кô орион сјајан, У неки свет срцâ и душâ, бескрајан; И живим над страхом и лебдим над добом. Од истине сам страшнији и већи: Нити ме што вређа и нити што боли.
испуњена тобом, Као тамна гора студеном тишином; Као морско бездно непровидном тмином; Као вечни покрет невидљивим добом. И тако бескрајна, и силна, и кобна, Течеш мојом крвљу. Жена или машта?
залили смо тобом; Молитва и химна, обе су те пуне; Пуне су те наши вапаји и струне; Као Млечни Пути сјајиш нашим добом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је педагог са дубоким убеђењем, уверен, заједно са целим својим просветитељским добом, да се човек рађа добар, да га само рђаво васпитање изопачава и да од доброг васпитања младежи зависи срећа
Он исто тако тражи и васпитање женске деце, и још и у том погледу он високо стоји над својим добом. У српском народу су владали увек патријархални и оријентални појмови о жени, и у жени се толико гледало биће ниже
У својој верској критици Обрадовић пре свега удара на верску заслепљеност и тражи, заједно са својим добом, да у духове и у нарави уђе модерно начело верске равноправности и сношљивости.
и версификатор старих хришћанских романтичних легенди, стоји у пуној супротности са нехришћанским рационалистичким добом у којем је живео и ван општега духовног покрета који се на крају XВИИИ века оцртавао у српском друштву.
уским и старинским схватањем живота, својим традиционализмом, конзервативизмом, Лазаревић је заостајао за својим добом, и духовно био ближи старијим но Новијим писцима. ОПТИМИСТ.
тако силно, говоре тако лепо да се не осећа монотонија типова, предмета и осећања, но се све издиже над Врањем и нашим добом, и даје јак утисак велике, вечите драме људског живота.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Пролеће, пуно боја, пуно сјаја, Осмејака, нада, чезнућа и снóва, Дошло за добом сплина, уздисаја, С тицама, преко мора и брегóва.
Мој поглед јасан и чистоти предан! Мој узор свéтли што ме чини робом. Ја опет живим својим давним добом, Где сија живот безазлен и чедан, Победа нада за тренутак један, И тријумф духа над смрћу и гробом!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Са тим су нас добом упознали преисторичари. Из камених, земљаних и земних остатака подигоше они нашег преисторијског прадеду из његовог