Употреба речи добра у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Два-три добра дана, две-три пријатне вечери, зар могу читав низ простраданих година својом благотворном слашћу разблажити?...

О, никад, никад, пријатељу! Па и опет, ја их се радо сећам; радо спомињем та три добра дана, то неколико срећних тренутака; они су мени оно што је путнику, који је у мрачној ноћи залутао, огањ што издалека

моја тетка млаке воде, њоме је испирао ране које је добио четрдесетосме године; после их је облагао мелемом који му је добра моја тетка — могла бих рећи: добра моја мајка, јер ја мајчине неге упамтила нисам — додавала; а кад би га рана

ране које је добио четрдесетосме године; после их је облагао мелемом који му је добра моја тетка — могла бих рећи: добра моја мајка, јер ја мајчине неге упамтила нисам — додавала; а кад би га рана заболела, шкрипнуо би зуб’ма, а моју добру

Моје су сузе текле на гроб, а бол срца мога гроб ће утишати. „Хајде кући, Грлице!“ рече ми тужним гласом добра тетка... „И онде ћемо плакати!...“ додаде, јецајући... Ох, за плакање је свугде на свету места, пријатељу мој!

Кад је једнога дана чича Марко дошао, њему пођоше сузе на очи, па само што уздахну: „Маро! Хај, моја добра Маро!“ А она га погледа, ал’ као да га није ни познала, јер не показиваше никакве знаке радости или друге какве

“ И он се није преварио. Кад је изјутрта дошао, моја добра тетка лежала је мртва на својој јадној постељици. Срце ми се стегло, ћутала сам, не могући ни речи проговорити, ни

Ја никога познавала нисам, а мене нико ни погледао није. Решила сам се да идем служити. Одох једној мајсторици. Добра жена, имала је двоје-троје дечице. Ја јој се понудих да им будем дадиља. Мајсторица ме је с неким саучешћем посматрала.

То није добра коб!... — А што, Миладине? — рекох му ја. — Та ова планина, пуна је свакојаких животиња, па нам је нека морала пут

Онака поган никада није добра коб... Ишао сам даље, и већ сам почео заборављати на оно што сам на путу видео, ал’ кад сам и последњу ћуприју, баш

Исто ми тако долази као и змију да видим. Неваљатни су, пакосни, никоме не мисле добра. Веле неки да су побожни, али они не верују у бога... О, знам ја њих добро!... Кам’ да их сви знају!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Подајте деци вашој из прве младости пример добродјетељи, ако желите да вам добра буду, а навластито: „τοιούτος γίνου περί τους γονείς οίους αν εύξαιο έχειν πάιδας: Такав буди родитељем својим какву

| 21 Курјак и коњ Стар курјак упази добра коња. Не поузда се јавно на њега ударити, бојећи се ил' да му не утече, или да га неће моћи надвладати.

Многи инатећи се за једну ствар, хајде у процес, пак се затру. Боље је кад што и изгубити него увредити добра пријатеља и од добра комшије учинити себи зложелатеља. Која полза с срамотом што придобити и зло име заслужити?

Боље је кад што и изгубити него увредити добра пријатеља и од добра комшије учинити себи зложелатеља. Која полза с срамотом што придобити и зло име заслужити?

лепи су, нека их придодам овде: Что либо дјејем, зло или благо; Многоцјено ли или зјело драго, Всја дјела наша, добра и лукава, Всјем будут јавна, не молчит бо слава.

А који се дотле размази и поквари, чудо велико ако се икада побољша, разве ако је одвећ од природе добра срца. „Јуност (вели премудри Халер у својему „Алберту”) даје се ласно савијати куд је мудро воспитаније управља;

Курјак би хтео да га други храни; његова курјачка памет дотле достиже да је добра ствар пун трбух, али му ланац није по ћуди.

коња како га добро хране и служе, ублажаваше га, наричући га у добар час рођеним, будући да о малом труду толико добра уживаше. А себе сасвим злосрећна вмењаваше, ибо при толиком товарењу и муци ни плеве до изобилија нема.

Срећни би се земљедјелци звали, Своја добра кад би познавали!” А навластито кад живу под мудрим и законим прављенијем, гди се не боје насилија и неправде.

Шалити се и просто смејати, весма су различите вешти од ругања и посмејавања: прве происходе од добра и незлобива срца, а последње из зла и пакосна.

Сину глупому не помошт богатства, ашче не купит мудрости изрјадства.” Богата си сина оставио кад си га разумна и добра оставио. 62 Два миша Миш грађанин пође на село посетити другога миша, свога пријатеља.

или из зла воспитанија и обичаја, или из преизлишњега и неправеднога користољубија на вред, на штету и противу чести и добра имена других људи. Лаж која бива из незнања, може се рећи неповина.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

у твоју постељу! у твоју цркву! Све твоје дигли на тебе! Све хајке на твој траг! Сва зла на твоја добра! Ал док ти нож не подигнеш сва зла ти ништа не могла! 4. Ако у туђем оку Ниси сунце угасио!

Задижем пртену сукњу изнад главе: ево овом те алом терам, ало! Ако више себи желиш добра но што нама мислиш зала, ало, бежи, ало, главом без обзира, да те оно на шта си зинула не би прогутало!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

је необично млого пута једно за другим рикнуо, и одма ту се зауставе и населе, уверивши се по томе рикању да ту мора добра и плодна земља бити. Друга племена, која су имала завет да се онде стане где нађу пчеле у грму, отишла су у Мачву.

тога, како су видили да ће рат започети, дозвали су кнезове и кметове, узели од њи’ коње и пратиоце, те су сва движима добра, а тако исто и жене и децу испратили у Ужице и Соко, а неке и преко Дрине, а они, сами војници, у Ваљеву остали.

На то ми се наниже одбијемо. Ту нам погибоше два врло добра момка из Вр̓овина. Запалимо неколико кућа јоште, и Турке у велику каменом озидану авлију затворимо и читав смо и̓ дан

се у буљуке, од буљука начинише се чете, а од чета војска, и хоћемо да се бранимо не би ли цар чуо, да пошље каква добра везира да нам помогне, јер ми нисмо на цара, ни на Турке цару покорне устали, но на четири дахије и њи̓ове субаше а

— Путујемо мало док Живковић поче као сам да руча, пак онда рече: „Дајте чамац до чамца, па заједно да ручамо; ја имам добра вина, кад ви имате рибе; а слађе се у друштву и руча”.

Тако смо се тукли добра три сата, док једанпут појаше сав турски коњик и оде северозападу. Разговарамо се: куда ђе? да неће Шанцу?

Те ти богме и ми с војводом сви и са свима љуби се у образе (као добра фамилија на Божић око пуне софре): „Наша браћа, наша браћа! Христос посред нас!” Вратимо се у логор.

000 гроша и доведоше 80 добри̓ коња. Јаков и Милан броје паре и подељују коње, а мени дају једнога врло добра хата под добрим такумом и рактом. Но ево сад нешто новије!

” — Фочићу се немадне куда, заповеди те хата изведу, гола. Момци рекну: „Ми га водити нећемо и не смемо без добра такума”. Онда изнесу сав коњски такум, и кубуре сребрне и проче, добро га одену.

Александар из цркве пође, да му се инштанција у руке предаде; и да одем код његова секретара Стурзе, да прегледи је ли добра инштанција, које сам таки учинио и отишао Стурзи, провидио је и казао: „Добро, добро!

Цукића, Поповића Максу и проче, да им отпишем и на то и на первашње писмо у име њега, да и̓ уверим да је надежда добра, и да ће бити спасеније, само нека моле Бога да живи Император Александар.

— И да се ми ни најмање не сумњамо, да нећемо скоро следствија добра о тому видети, и да ће надежда не бити тшча. „Но ви претерпите се док видимо шта ће други одговорити на предложеније

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

3атим је настала добра част. Јело се и пило скоро до заранка. Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио

— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена... — Ништа то не мари. А богами, дао сам равна три Талира. Није право да штетујем...

— Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела. — Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан.

— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а? — Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа... Ха, ха, ха! Је ли, Дашо?

врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде: — А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а? — Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси.

— Па куд мислиш сад? — упита Видак. — Не знам ни сам — одговори Среја. — Ваљда ћу наћи где добра домаћина. — 'Оћеш, 'оћеш Срејо! — куражи га Бороје. — Ти си човек вредан — познат овде код нас.

— Што не бих? — одговори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. — А зар не би више? — Вала и не бих више!

Мало више на брдашцу види се његова кућица; чини се одатле колик добра печурка, није већа. Наоколо мало њивице, нешто поврћа, ливадица. Све лепо уређено.

Њива иза лаза нема више од дана орања. Земља потакша; кад је добра година, роди две-три крстине јарице. Огњан таман образдио прву бразду, па хоће да оврати... кад ето ти му мајке.

Мора родити! Та оваке земље нема ни у Морави! Овде никад није било ни главнице ни љуља... Видећеш ти како ће ту бити добра пшеница!... Огњан поруча, па се диже те прихвати опет рало и ошину волове...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

2. СУБАША Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп. Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти

Што ми се улагује?... Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!... Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа!

Зар да им под старост загорча дане?... Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели

Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. — А је ли?... Да ниси имао каквих гостију ово дана? — Нисам. — Да ти нису Турци долазили? — Нису.

Дођоше кући. Алекса је ишао напред. Негова Петра изиде пред луде и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу. Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица.

„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем! Она је добра као добар дан. Што јој не бих казала, мајка ми је!... Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...

— Шта рече, шта?... Зар он воли ону девојку? — Ја га нисам питао, тако ми рекоше. — Па оно је добра цура. — Добра. — Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. Ивану оде памет.

— Шта рече, шта?... Зар он воли ону девојку? — Ја га нисам питао, тако ми рекоше. — Па оно је добра цура. — Добра. — Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. Ивану оде памет.

Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!... Бога ми!... А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати.

Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. — Ово ти ваља!... Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... — Хе-хе-хе!... — смејао се Иван.

И ухвативши се за перчин, цикну: — Будало матора! Оседео си, а ништа не знаш!... Расположење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... Поп и кмет иђаху ћутећи.

” И баш му беше жао на попа. Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом. И њих два могли би много добра учинити Црној Бари... Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... „Ама, што је таки!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Али ја стојим срца празна, За сваку тајну зла и добра; Руку је моју снашла казна За плоде које и не побрах. Искушитељу, пун сам страха, По беспућу и блату стида;

Кад сврши ропство два начела Духа и тела, зла и добра, Пашће тад уза свих почела У задњој берби коју обрах. И постајући безобличан, На повратку свом старом путу —

Прићи ће ми нежно у данима овим, Као илузија добра, нека жена; И радосно тада по звездама новим Тражићу свој усуд за нова времена.

МИР Хтео бих да знадем љубим ли и сада — И да добра нека светлост продре сени, И тишину овог умиреног јада, И падне на тамне путеве у мени.

Јер правда и милост, сав су појам Бога: Где је циљ ван добра? Где је хармонија, Осим у љубави? И знак вечитога, Ако не у срећи свемира?

Ми смо твоје трубе победе, и вали Твог огњеног мора и сунчаних река: Ми смо, добра мајко, они што су дали Свагда капљу крви за кап твога млека.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

А она, сирота, добра, брате, као светац, па пиљи у њега као ноје у јаје. Кад се он што обрецне, а она да свисне од плача, па још мора да

Знаш да смо ми на нашој грбини и крвавим знојем стекли ово крова над главом, па зар да ме којекаке изелице из мог добра истерају?... — А ко те тера? — Не тера ме нико, брате, али ће ме истерати, ако тако и даље радиш.

Кад је све добро! Стара жена бризну у плач: — Далеко смо од добра, мој синко! Остадосмо без куће и кућишта. Капетана као да нека ледена рука шчепа за срце, али та рука исто тако нагло

— ми смо, хвала богу, срећни и пресрећни! Тада су одвели Благоја и сина с поклонима на каруцама у варош. Људи добра срца чинили су им донекле поклоне, али све се на свету огугла.

се поприлично затеже, али прилази ближе и ближе: и подузима је тајанствена ватра кад јој се мушка рука сави око пâса. Добра девојка, да је Бурмазовић није страшно размазио. Ал' шта је знао радити?

Ко није имао чарапа, требао је само недјељом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног. Оно добра што су имали, као што рекох, нијесу рачунали у своје, већ у народно.

Него, браћо, ја бих вас молио да јој за сваки случај одредимо мало имање од народног добра. — Куме, — вели кум Нинко — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још...

— Сјећам. — Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира? — Сјећам! — Чуј ме, оче владико, и ви браћо! Ја изгубих душу што нијесам учио школе.

Ана изиђе за мном. — Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику. Ја јој пружих руку коју она узе. — А ви сте добра девојка — одговорих јој. — Лаку ноћ! Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.

Сад ћеш ми ваљда веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање. Па ипак, ех брате, она је, тако ми бога, тако добра, тако добра!... Ну, „велико писмо” је готово. Сачувај га. Можда ћемо му се кад слатко смејати.

Па ипак, ех брате, она је, тако ми бога, тако добра, тако добра!... Ну, „велико писмо” је готово. Сачувај га. Можда ћемо му се кад слатко смејати. Твој побратим ВИИ писмо У Н.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија. И пишите: да смо сви здрави; бáба кашље и кр’ја к’о и пре и тут

Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан па дочекам да се упразни каква добра парохија... — Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем

« Хе, па тако вам је ето и ово! У божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку. Добра парохија је — боже ме прости, кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: »Ко пре девојци,

Добра парохија је — боже ме прости, кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: »Ко пре девојци, онога је и девојка«; — заврши поп Спира и погледа га значајно. А био му се јако допао.

Ту су шупе, амбари, голубињаци. Три камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за »штогл« којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за

Од тога доба поп Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој кућа стоји, имала у виду само економне обзире.

— О, напротив! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример

скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да... и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.

А овога вина нећете надалеко наћи. Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год оће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. »Срдили се ви или не срдили, ја дођо’, каже, на једну чашицу«.

Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера! Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих! Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба, а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он

Послушао је поп-Спиру који рече: »Да је вода добра, не би у њој крекетале жабе, него људи.« Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто

? Него та лепо стоји све уз своју искусну матер, па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, кòпуни живину, и ради све таке кућевне

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Поред мало новаца, мало посла, а много среће — то се њему у глави врзло. Житарска трговина, то је добра трговина. Не једанпут је сневао како му грдне болозанке житом напуњене по Дунаву плове; но на јави је увек штетовао,

Но зато и довде је њено уживање добра. Јесте ли тако задовољни? — Та, може се све то лепо уредити, само кад смо у главном сложни, а главно је мираз, а

знање да је ваше ћутање и оклевање проузроковало то да смо принуђени били другој срећи окренути се, која је заиста и добра, да смо сви задовољни. Зато дајемо вам ово на знање, да не бисте всује труд полагали и амо долазили.

Он је мислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а, међутим, потајно може и на другом месту срећу покушати.

А теби ево мало ракије, па ако добро испадне, добићеш чизме. — Ал’ је ово добра ракија! Дакле, сад збогом! ’Вала! Дабогда срећно! Мати уђе у собу.

Познајем ја таке старе јединице; те знају на памуку крв сисати. Кад неће као што ја хоћу, нећу никако. — Ништа, добра ће она бити за чика-Гавру. Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара не сме фалити.

— То ми је баш мило кад могу своје миле госте веселити. Кад је Чекмеџијић видео како је добра госпођа, почне и сам из срца певати, као да је код куће.

Снуждении седе па тужакају. — Јеси ли то чудо чула што учини Миливој? Толико добра сам му чинио, па да ме изневери, неблагодарник! — Да знаш како је мени!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Он мисли да пара ту нешто вреди, само жали Боже; а и те су му паре проклете: коцкарске паре ником добра нису донеле. А зато време огреѕѕе нестрпљиво меље устима: — Е, знате шта, госпа, вели она: да је тај бандист мој

О јадан ли сам, сав опет у тешким ланцима Традиције! О ту ли си опет стара моја племенита и добра дојиљо Традицијо?! Мога знања? Мога јаднога знања.

Африка

Кинин. Доручак обилан као да се руча. Дуги разговори са госпођом Франсис Беф. Волео бих да ми је мати, толико је добра, нежна и чедна.

и једино друштва ради, и затим да мој Швајцарац помаже његов предлог само реда ради, са: „Да, то је, видите, сасвим добра прилика!“ а да у ствари не би волео да уђем у ту комбинацију.

која остане удовица дужна да пође за сина кога је имала са покојником, јер Бобо наслеђује своју матер као и сва остала добра свога оца.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Кир Диму и поштен човеку, не ишти новци, не ишти високо штафируг. Оћи само газдарица. Ајде де, нека има. Катицу и добра. Катицу и вредна. ПОЗОРИЈЕ 11. БИВШИ и ПЕТАР ЈАЊА: Што ми квариш шпекулација?

ЈАЊА: Пи, пи, пи! Господин нотариус, то је добра шпекулација!... да купим више коњи, па да и гоим и после колим Каква лепа профита! МИШИЋ: (Овај је луд!

Катицо, оди овамо. Ево, да будете стрећна. (Благосиља ú.) Катицу је моја добра девојка. Видите, она ћути, она оћи. Ево да вам дам евлогименон, да буди свадба у недеља.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Једна наказа, тај Гарсули, требао је дакле да дође, да га сети те жене која му се сад, у сећању, чинила тако лепа и добра. Сећао се како га је и на самрти гледала, ћутке, са сузама у очима.

Ја ћу ти бити као сестра, место моје Катинке. Не ваља да идеш тако удов по свету, кажем ти. Зло је. Самоћа није добра, Павле! Жени се! Не би ти нас оставио да ниси без жене!

Ни наш национ, који Павле толико велича, не заслужује сузе човека. Он је више добра видео од туђина, него од својих сународника. Право да каже, све зло на њега долазило је, увек, од сународника.

Ветеринар му је одговорио само да постоји вечита борба добра и зла. А зло, побеђује. Смрт животиња, исто је тако велика тајна као и смрт људи. Непротумачена.

Зашто и међу људима, каже, у животу то тако, често, бива? Умире неко нарочито лепо девојче, нека лепотица, добра, чиста, а остају толике дроље, око ње. Смрт је покосила толико лепих младића, а прошла крај толико наказа.

Он би онда додао, увек, понова: „Нека јој Бог плати што је тако добра.“ Посматрајући, после тога, тренут, два, ћер, с неисказаном тугом.

Она јесте млада, али би му била добра и верна жена. Њена мати может да му донесе смерт! Молила га је да их посети у Бечу!

Кад госпожа Хумл и Агагијанијан одоше, Исакович, још једном, прегледа врата, добра, тврда, која су имала резу, тако да их је могао затворити, и изнутра.

А да је остала Европа просвећена и добра. Пошто је лежао тако, данима, у мраку, и ноћу, широм отворених очију, у тој соби својој, код госпоже Хумл, почео је да

Она је стара и зла, није добра и мирна, као твоја мати. Он се онда заплака, што је Гоша зла. Кад су, затим, стигли кући дединој, био се мало узверио

Као што су мушкарци, извесне врсте, одвратни жени која је добра мати. А Марија Терезија је рађала децу – шеснаесторо.

Знао је да је Исакович удов, па је мислио да би та млада, лепа девојка, иако је храмала, била добра прилика, том удовцу, кога је, као старијег, као богатог рођака, као јунака, много ценио. Павле га је радо сретао.

Теодосије - ЖИТИЈА

се пожуриш те стигнеш и вратиш сина мојега, и тиме утешиш срце моје и матери душу од смрти ослободиш, заслужићеш многа добра, више од првих, и ја ћy ти ИХ дати, друже.

Јер ви сте хтели да ме са добра и жељена пута спречите и да се са мном похвалите, угодивши своме господару. Али Бог мој, на кога се уздах и изиђох,

Оволико, дакле, о младићу. А сада опет да се вратимо к родитељима блаженога. Добра ми је реч и о њима, и веома мила, јер су се и они, пошто су били добри, удостојили да буду родитељи таква детета.

Моју пак душу од жалости због растанка с тобом својом љубављу и вуђењем утешићеш, као и ја твоју, о господине! А добра госпођа и мати моја на исти начин ради Бога код куће од свега да се ослободи.

На исти начин учинише добра дела и у Иверском и у осталим манастирима, записујући себе у књиге живота. А стигавши у Лавру у подножје Свете Горе

Али пошто само себе за време живота вашег спасавате, прими мој савет благоразумно као добар, који ће ти од Бога добра испосредовати: Све вам је сада у Богу могуће; у својој сте земљи самодршци, и сродници сте по телу онима који сада

противна и да није од Бога, и тако им не допустише да такво дело почну, јер су хтели да их имају код себе, јер многа добра од почетка њихова пребивања манастиру дадоше. А богомудри Сава отишавши у Кареју све своје мисли са оцем рече проту.

А прот рече: — Пошто је дело у Богу, а ви сте могућни, ваша мисао је добра. Који год срушени манастир у Светој Гори хоћеш, тај подигните вашем отачаству, било Хиландар, јер вам је први од цара

са братијом осетивши шта се догађа, начинише заједничко веће, и међу собом говораху: — Од много година колика нам добра знамо од ових за њихова пребивања, и до сада су нам били са Богом хранитељи, и сада, зар да са гневом од нас оду?

на послужење им, као што му јавише, молећи их да шаљу и узимају што им је од потребе, одајући им благодарност за сва добра која ишту за његову душу.

И сада се радујем надом да ћу примити вечна добра и истинско и неотуђиво са Христом царство, и оно о чему си ми за живота говорио.

твој труд за мене, подвизавање и молитве твоје и милостиње, узиђоше на памет пред Бога, и зато те очекују спремљена ти добра са мном.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Песма каже: „Цар је Мехмед Сталаћ освојио, не освоји добра ни једнога“, освојио је град, али у њему није затекао ништа од онога што је желео: жену, оружје и коња војводиног.

У народним песмама су овековечена добра и рђава дела појединаца и целог племена. Не може се избећи њихову суду, јер су израз јавног мишљења, одлучног,

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

врату имаш толико тешких крађа, крупних лоповлука, грдних подвала и масних превара да то једва може стати у једна добра кола. Још сам те мале гријехе оставио код куће да магарету које нас вози не буде превише тешко.

На томе столу, кроз дуги низ година, било је попијено толико ракије да би се од ње могла начинити једна добра киша за читаву државу, окретати чичин млин читав мјесец дана, и још би преостало таман толико да се окупа једна стара

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: Е, ето, то је врло добра идеја. На то ће извесно пристати. (Одлази левим вратима.) Вукице, Вукице, душо, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- рекао сам. - Ти си луд! - викнуо је, али ту није могло бити изненађења: то да сам луд, и да је добра трећина моје породице луда, слушам бар трипут дневно. Шта ти је било потребно да бациш ту књигу?

- Неће! - рече. - Држи! Мислио сам да је најбоље поћи до врбака, али је Рашида сматрала да је и скела довољно добра. Баба с кучетом и тако никада не гледа шта ко ради, а не би могла видети ни да гледа.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Јесам. Седи, Чамчо. — Сипа му у чашу вино. — Фала, баш сам и ја сад ручао. Јеси л’ јуче имао добра пазара? Та код тебе увек добро иде. — Фала богу, јесам.

Но, с чим да шпекулирам? — Ма с чим. Хоћеш ли са вином? Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну. Не би згорег било две-три лађе однети.

жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.

Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене? Допада ми се, и много сам добра о њој слушао, зато сам дошао да је видим, и без сваке церемоније запросим, ако би’ корпу добио да ми се свет не смеје.

Куцну, друштво их лепо прими. Сад и ови седну. Господар Софра дâ донети још половаче добра вина из првих кола па почне обојицу частити, а момцима даде у биртији донети колико су хтели.

Мисле се, питају за цену, добра је, профита доста. Дозволе Чамчи продавати. Већ је први дан једна кола продао, сутрадан друга. Цена не може бити боља.

Нестор Чавић сада има бакалницу приличну; није, додуше, таква као у господара Софре, али је опет добра. Тргује и са сланином и сувом рибом. Не држи ни шегрта ни газдарице, сам је све. Сам кува, сам чисти.

Седне, па оде. Отац пред капијом дуго за њим гледа. Шамика отпутова. Шамика је био добра срца, али само нешто му у карактеру фалило, и то важно.

” Али, напротив, сваки је морао признати да је Пера добра срца; сиромаху ће помоћи, па ма са себе скинуо. Био је смешан, чудоредан, али мисли и њихов замашај показали су да је

Он зна потпуно етикецију, зна да треба страној фрајли првенство дати. Први валцер игра са фрајлом Полачековом. Добра играчица. Онда игра с другима. Свако баца око на Шамику. Дође полка. Шамика и то фино изређује.

Ту је и Нестор Профит, са госпођом. Угледна госпођа, и добра играчица. Он ће најпре са својом госпођом пробе ради, јер је рђав играч. Започне. Игра се валцер. Заклати се.

Свећеник, како то чује, одмах му одрешито одговори да то нипошто не чини, ако је његов брат. Но, будући је добра партија, да он, Шамика, пређе у католичку веру.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Са њеног тела одлазило је то све, али без добра за њу, без захвалности, без будућности. Она је остајала са својом грозном, празном утробом, из које се ширио тежак

у ком ће му бити пријатно и добро, лако, као на небесима, као што је његов брат Вук веровао да мора негде бити нека добра и красна земља, куда сви треба да се иселе.

светитељ, што јаше на коњу, у одбрану несрећних калуђера и свих избеглица из крваве Сербие, који ће им још много добра чинити, кад се врати са војне.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

¹⁵ 3ато је најбоље да то буде каква млађа, здрава жена из комшилука која је по карактеру добра, морална, да би и дете било такво.

Треће, млеком, на мистичан начин, преносе се на дете особине личности и карактер „дојиљке“ (здрава, добра, морална жена).

детета, породиља ваља да је увек (нарочито до крштења) окренута лицем према њему, јер му иначе могу „ноћнице“ наудити. Добра заштита од ових мрачних, ноћних демона јесте и светлост, те је зато просторија у којој бораве породиља и дете

Као амајлије користе се и „записи“, комадић дрена, босиљак и одољен.¹²⁶ Добра је и веома распрострањена амајлија од тисовог дрвета (ушивена у појас или стављена у колевку) за заштиту од порођајних

Као превентивна мера од некрштенаца и других злих бића, најбоље је не излазити из куће тих дана. Такође добра заштита јесте и скривање светлости која се налази у кући, како је не би приметила ова зла бића која се врзмају око

Некада се нож забоде у врата јер се сматра да ће се онда вештица уплашити и неће смети да удари на дете. Добра заштита од ових опасних бића јесу и гребени који се стављају детету поред главе и поред ногу.

(ЛМС, 1860, књ. 101, бр. 486) — Од зла семена не тражи добра племена. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 291) — Што колевка заљуљала, то мотика закопала (што се с чоеком роди то га прати

патријархалној култури специфичан облик породице јесте онај који се у народу назива „велика кућа“ („заједница“, „добра кућа“, „јака кућа“, „задружна кућа или „кућа“, „оџак“, „фамилија“), а у литератури је познат као „задруга“.

„Матере децу размазе и покваре“ (у Војводини); „Одвећ добра мати — рђава деца“ (Шумадија); „У милостне матере крастава деца“ итд.

За неку децу сматрају да су „по природи“ (или по „Божјој вољи“) добра или, пак, зла, па да батина није потребна или не помаже.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

као човек тамницу ломи, за свако гоњено звере, за звериња срца животу одана, за сва њихова и сва наша зверства и добра богодана, помиловања! ЗА БОГОВЕ Тражим помиловање за богове, за глас рђави што их бије.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Ако оде, казала ми је једанпут, ко ће их обилазити? Биће сами. Заборављени. Истина, Париз је леп, а и Хелен је добра, али навикла је некако да недељом прича с њима, да их обиђе, да се исплаче.

Ружа им је, кажу, писала да су они добри људи, да је он добар човек, и жена да му је добра и дете, и да је њој, Ружи, добро код њих. Нека.

Осећала се као некад давно. у детињству, када ју је прегледао кућни лекар, у кога је била потајно заљубљена. Буди добра девојчица! Тако... То ништа не боли, јел' да? Сад мало стисни зубе. Видиш како си ти храбро дете! Ниси као остала деца.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Кога невоља прићера у ове литице, с њим, ваистину, дијелимо кору хљеба и чувамо му главу колико и своју! Кад те добра срећа на мене намјерила, мој си гост. Ја ћу те одвести ка владици, кад мине Божић.

Милице, Анђе, Горде, Киће, хај’те дома! Кажите баби да јој водимо госта, добра госта, ваистину! Кићуне, води и коња с мазгом, е ћу с дружином пјешке.

Ми теби хљеба и вина, а ти нама добра и мира! — Дај, боже! Амин, боже! — повикаше домаћи, крстећи се. Кнез прели унакрст бадњак, па сркну и даде чашу

А ово што си видио нас, доста ти је да судиш и за остале. — Онда је добро! — рече Јанко. — Далеко је од добра, синко! Нâко, ти си чујâ за Црну Гору, а то бих желио знат’ што си чујао о нама.

па ако бог хтједне и наша ће натрага бити главарска; а ако бог буде судио да се нас двојица истражимо, истрага ће бити добра, јер има ријеч „боља је добра истрага, него рђава натрага!

бити главарска; а ако бог буде судио да се нас двојица истражимо, истрага ће бити добра, јер има ријеч „боља је добра истрага, него рђава натрага!

Јер, треба да знаш, иако у Црној Гори има зла свакојега и нереда великога, има, ваистину, и добра, каква нема, може бити, у бијеломе свијету, има љубави братске и слоге у браству!

Попадија Гојача скува му каву, те, иако бјеше зачињена медом, бјеше прва добра што је попи. Поп му исприча како су га у племену често наговарали да отјера Гојачу, зато што је нероткиња, али ни

да отјера Гојачу, зато што је нероткиња, али ни један браственик му то не свјетова, јер је сви пазе, зато што је добра и паметна. Код Стева Бајова опет заподјенуше разговор о ратовању Француза.

— запита Саво, љубазно пружајући руку Јанку... — Како вам је име? — Право име: Јâн П., а сад: Јанко Ускок! — Добра ти срећа, кнеже Драго! Мир божји! — рече Саво староме и пољуби се с њим. — Сједите!

И одазва се: — Заповиједајте, господару! — Колико ћеш имати пецива? — Четири добра брава, а могу, ако устреба, скувати пиринча и кртоле, каштрадине и сланине! — Одакле су брави?

своју пустину, леже, покри се и одговори: — Ја не кажем да није, а није ми обичај да прислушкујем на вратима! Добра вам ноћ!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МЛАДОЖЕЊА: Па изволте. ПРОВОДАЏИЈА: Ајде де! Само преправи добра вина и доста киселе воде. МЛАДОЖЕЊА: Немајте бриге. (Одлази.) ПРОВОДАЏИЈА (сам): И ти ћеш се усрећити!

МЛАДОЖЕЊА: Мало. ДЕВОЈКА (изиђе напоље). ПРОВОДАЏИЈА: Баш лепу кћер имате, да је Бог живи! МАТИ: Бре добра ми је, сирота, и паметна, а радена, радена - ја не знам, откад је мало одрасла, сасвим сам одморна.

МАТИ: Од кога си чула? КУМАЧА: Та већ говоре сви. МАТИ: Кад бр’? КУМАЧА: Е, ви знате какав је свет. - Је л’ добра прилика? МАТИ: Врло добра. Баш сам задовољна. КУМАЧА: Но, то ми је особито мило.

КУМАЧА: Та већ говоре сви. МАТИ: Кад бр’? КУМАЧА: Е, ви знате какав је свет. - Је л’ добра прилика? МАТИ: Врло добра. Баш сам задовољна. КУМАЧА: Но, то ми је особито мило. МАТИ: А шта ће, доста је и пробирала.

МАТИ: Хеј, хеј, кад би то било! ТЕТКА: Да је поклопим. (Скупи карте и мешајући шапуће.) МАТИ: И ова је прилика добра, али кад би она била... ТЕТКА (почем је карте промешала, хукне, пак и да матери, да дигне).

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

По чему се добра дечја песма, ваљан дечји роман или успела прича, као најчистији облици дечје књижевности, разликују од одговарајућих

Дечја књига, и кад је добра — што се догађа ретко, али се догађа — испада из оквира, нарушава ред, сама себе доводи у питање.

Гаетано Кало верује да је добра васпитна књига могућа : „Јасно је да уметничко дело тежи да напрема својим унутрашњим законима и у складу са естетским

Твен, Сент-Егзипери, Кестнер и Жигмонд Мориц били су нам, на првим корацима кроз живот, поуздани у питањима добра и зла.

Добробит најмлађих је притом увек истицана у први план. Све што се у дечјој књижевности чини, зарад њиховог добра се чини. Деци, дакле, нису више потребовале куце и маце, него нешто друго.

Читање оваквих књижица вишеструко је угодно. Дечја књига, и кад је добра, и кад је лоша, не задаје тешкоће за разумевање и тумачење.

Змај нас је, на самом почетку живота, учио да је светлост добра, а живот задивљујућ. Свет је заносан зато што је такав какав је: Онде поток, Онде цвет; Тамо њива, Овде сад; Ено

Свуда сунце једнако грије старост и свеједно је гдје ћеш склопиш очи, примиће те увијек иста добра земља. (Глас из дјетињства) Истим вртлогом захваћена су стара и нова збивања; у мртвом и прохујалом препознајемо

утицали, такође се држе крњих, разроких, непотпуних рима — као да се на тај начин јаче сугеришу смерност, спонтаност и добра лирска немоћ.

критичари су уверени да нема лоших форми васпитавања љубави према домовини, и да су сва средства окренута ка томе циљу добра.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ГАВРИЛОВИЋ: добро, господине, тешко сваком, који не жели своме роду добра. Само, како ће то бити? ЛЕПРШИЋ: Ево како.

ЛЕПРШИЋ.: Ево, госпођа Нанчика биће тако добра да нам начини српске кокарде. ШЕРБУЛИЋ: Да, ми молимо, ми молимо! НАНЧИКА: Из драге воље.

МИЛЧИКА: Тако нам замеравају што држимо Ержи у служби. НАНЧИКА: И њу морамо отпустити. МИЛЧИКА: добра девојка. НАНЧИКА: Што му драго. (Куцање на врата.) Хсрајн! з.

ГАВРИЛОВИЋ: Бадава, људи много страдају! Колико је села пропало, колико њи остало без добра, без покривача! Срце ми у утроби плаче. ЗЕЛЕНИЋКА: Ха, ха, ха! Србљи би хтели нешто, а неће да рескирају.

ЖУТИЛОВ: Треба да се протерају, али немаш с ким. НАНЧИКА: Смрдић мисли да је боље овако да и цедите, него да им се добра секвестрирају, зашто би дошло у народну касу. ЖУТИЛОВ: Смрдић је магарац. Каква каса?

ЖУТИЛОВ: Тај много пљачка. НАНЧИКА: Зашто и ти не гледаш то? ЖУТИЛОВ: Ја сам задржао за се спаиска добра. НАНЧИКА: Само да ти одбор не стане на пут.

Штавише, и само наше попечитељство финансије не признају, него сва добра камерална која војводини припадају узели су натраг и наше чиновнике терају. СМРДИЋ: Може ли што горе бити од овога?

СМРДИЋ: Може ли што горе бити од овога? ЛЕПРШИЋ: Код нас може, јер и сами бунтовници добијају заштитно писмо, и добра која смо им као ребелима секвестрирали или продали, треба да се врате натраг. ЖУТИЛОВ: То не сме да буде!

ГАВРИЛОВИЋ: Људи остали без кућа, без марве, без свега. СМРДИЋ: Нек чекају док се продаду маџарска добра, па ће примити накнаду. ГАВРИЛОВИЋ: А донде да скапају од глади? СМРДИЋ: Што им драго!

ШЕРБУЛИЋ: Но, то ми је мило. СМРДИЋ: Ви сте најбоље профитирали у бежанији. ЛЕПРШИЋ: Је ли прилика добра? ГАВРИЛОВИЋ: О, фини младић, ја га добро познајем. Истина, није Србин... ЛЕПРШИЋ: Шта, шта?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

словима Сатіра, али покваривши чисти и лепи језик Рељковићев, удешавајући на хибридни и наказни славеносрпски језик. Добра књига Рељковићева нашла је читалаца међу православним Србима, и 1807. године појавило се ново издање у Будиму. 1803.

године: »В велицем утјеснени и изгнани от безбожних и богомрских Агарен, својих домов и монастереј и всакаго добра лишени, а зде никакова добра не приобрјели.

утјеснени и изгнани от безбожних и богомрских Агарен, својих домов и монастереј и всакаго добра лишени, а зде никакова добра не приобрјели. И прјебихом здје четири лета, по злу добра чекајући и не дождахом, а от селе јединому Богу вједомо.

И прјебихом здје четири лета, по злу добра чекајући и не дождахом, а от селе јединому Богу вједомо.« Стари патријарх Арсеније ИИИ, 1705, у писму једном руском

« БОГОСЛОВСКИ РАД. — На свима пољима на којима је радио Орфелин је имао успеха. Његови бакрорези показују добра цртача и вешта резача; илустрације у Житïю Петра Великог, најбоље штампаној и по спољашности најлепшој српској књизи

од првих врлина душе, поставила за правило да је циљ човека што већа срећа што већег броја, и веровала у крајњу победу добра на земљи. По својој природи Доситеј Обрадовић је типски човек XВИИИ века.

је био један просвећен и разуман човек, један ведар дух, користан народни и просветни радник, »истинољубитељ и општег добра и ползе желатељ«, који је према својим силама хтео да помогне напретку свога народа.

свог плодног књижевног рада он је показао и књижевно образовање и одређен књижеван програм, али знање, разумност и добра воља нису могли надокнадити оскудицу правог књижевног талента.

У ствари, он је на књижевност гледао увек као на средство за ширење истине и добра међу људима, био морализатор, у том духу уређивао Шумадинку, писао поучне списе као Свештенство и ратарство, и у

Али време је давало за право Караџићу. Крајем четрдесетих година он добија два добра помагача: Ђуру Даничића и Бранка Радичевића.

Он слика речима, често и мисли речима, сав се предаје ређању лепих, звонких речи. Дикција, то је његова и добра и рђава страна.

поједини тренуци су срећно изабрани, причање је свеже и топло, и нигде се у српској књижевности није дала тако општа и добра слика жене са села.

Милићевић, Вук - Беспуће

млинове, носи лишће, кладе, огранке, цркотине; одроњује, откида и отима земљу једнима, доносећи је другима: за једне добра, а за друге зла; или од земље, скинуте и здеране с огољелих поља, прави оточиће, дијели се око њих у рукаве и оптјече

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— Јуче је јуче, а данас је данас. Него, у шта ћемо да играмо? Ако ти добијеш, да узмеш моју Кају. — О, за мене добра моја Кати; она мене прави кнедле, мени не треба тве жене. Доста једна! — Не треба ваша жена.

— И шефова је печеница добра, ама није ни шéгра овој мојој. Криво шефу па вели: — »Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати што ниси ти дош’о да ми

Јова је задовољан био с њом, и увек је хвалио. Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља: — Добра кућаница, то ти, прико више вреди него ова пуна соба дуката.

Не мора то све баш тако страшно изгледати, јер да зграда није добра, зар би је г. министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Београдом,

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Твоја добра, као сунца свет, Моји певи, кâ мирисни цвет; Сунце сјаје, сунце живот шаље, Цветак мири, али ништа даље. 3/7.

49. Јоште поче тужна мома, Како малко снагу побра: „Леп он беше, леп, сирома, И сувише душа добра, Куда тедо, тамо стаде, Што заиска, то ми даде.“ 50.

О, не питај, тако т' Бога! Већ уживај данак бели, Што ти добра коб удели, И то сунце што ти сјаје, И ту зору што још траје; Зорица ти данак злати, Твоје цвеће лепо цвати, Ветар

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Ево ти, побратиме, ово ћеш ми сачувати за догодине. Зарадио сам га у добра човјека, па ми је све страшиво да га ђегод не пропијем.

се рогушио као дурновито парипче, а онда би се одједном разгалио и загрохотао: — Ама, Радоје, ко те створи тако добра и незлобива, то ми не стаје под капу.

— А сјећаш ли се како ме испратила наша добра стара куја? Запристајала је за мном све до иза посљедњих кућа мјеста, пратила ме до пола ове исте стрме косе, а онда

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Лаже да је двеста дуката. Ал нек је и сто, па је оне много. Како ти оцењујеш ситуацију? ЈУСУФ: Ово ти је добра прилика, истина, можда мало непријатна, али, све у свему, врло погодна...

ХАСАНАГА: Прилика добра, мало непријатна, врло погодна! Испаде ти та лопта четвртаста! ЈУСУФ: Да ти објасним. Ево у чему је ствар.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Немој! — Не љутим се. — Поче она да гута, као сузе. — Не љутим се, али шта ће да каже свет, људи! Иди, ако мислиш добра. Шта хоћеш ти? Та ја сам жена! — Истина је — одговори он меко. — Па кад је истина, што долазиш? Што ме не оставиш? ..

Природа јака, вера искрена, а душа неокаљана и чиста као извор планински. Жена му, моја тетка, добра. Нема под небом жене мекшег срца. Заплачи само, па ето и ње где плаче и пружа ти, даје што има.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Уздам се да ће се наћи који, својему роду добра желатељ, Сарајлија и Требињанин, Новосађанин и Осечанин, да пошље овде типографу по неколико дуката за дати му

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

се пење уз трошно степење, понизним лицем, грозом дубоком, сухоњавом руком о врата лупа, у игумнову ћелију ступа: „Добра ти срећа!” калуђер се јавља, „Добра ти срећа поред боља здравља!

” калуђер се јавља, „Добра ти срећа поред боља здравља! Ал' осим здравља твога и среће, још има нешто дужност да ти рече: була једна млада пред

Ал' кад је зверски разабрала смер што старчева јој дава понуда, одуста зазор, страшчад посукта кô добра пашчад на голему звер. „Будало стара, кукавицо сив! Самсона — ја — да издам — оманом?!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ЦАРА НАДМУДРИЛА 167 НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА 170 ХАМАЛ И ХАЏИЈА 177 ЦРВЕНА БРАДА 183 БЕКРИ-МУЈО 186 БОЉА ЈЕ ДОБРА ШТЕДЊА НО РЂАВО ТЕЧЕЊЕ 188 ДВА НОВЦА 189 ЗЛА ЖЕНА 193 ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА 196 МАЈКА 197 НИЈЕ ВЈЕРА ТВРДА У

УДОВАЦ 280 ЦИГАНСКА ПОРОДИЦА 281 ЗАПАЛИО КУЋУ ДА ИЗГОРЕ МИШИ 282 КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ 283 ДОБРА ХВАЛА 284 ДВИЈЕ ЉЕНШТИНЕ 285 ГЛУВИ ВУК 286 СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ 287 БЕЛЕШКЕ О ИЗВОРИМА И

песме и народне приповетке не дају се мерити истим метром, нити се њихове особине могу поредити; оно што је очигледно добра особина у једној врсти, не мора бити то у другој.

Царевић пође па почне да врата затвори, а Баш-Челик рече: — О, јуначе, поврати се код мене, кад си већ два добра учинио, учини и треће, даћу ти и трећи живот.

Оно што си видио да људи посију жито, па га одмах запале пошто буде зрело, значи добра дјела: човјек чини много добра, али на крају се догоди да нешто погријеши, па му све оде забадава.

Оно што си видио да људи посију жито, па га одмах запале пошто буде зрело, значи добра дјела: човјек чини много добра, али на крају се догоди да нешто погријеши, па му све оде забадава.

је Марко саслушао што му старац рече, рећи ће и он старцу: — Е, хвала теби, старче, на свему, али ја имам још два добра друга, који су ме амо спустили, и који ме још чекају на улазу у овај подземаљски свијет, да ме опет извуку горе; зато,

Сад се цар томе још више зачуди, па како је била млада и згодна помисли у себи: „Ова би била добра за моју кућу и моје дијете“. Потом јој се каже да је цар од ове земље и упита је би ли она пошла за њега.

Али му слуга рече да не тражи ништа друго до добра коња и јуначко оружје само, јер је вели — рад по свијету ићи и добра чинити.

Али му слуга рече да не тражи ништа друго до добра коња и јуначко оружје само, јер је вели — рад по свијету ићи и добра чинити.

ли то царева кћи може бити, па сумује да није никаква друга већ она коју је његова маћеха довела и која му је онако добра била. И тако мислећи стигне најзад у оно царство и присније пред сами двор царев.

А онај други брат трудио се око свога добра сам као и пређе, чувао и надгледао, али напретка никаква није видео, него све пропаст, од дана на дан све горе, докле

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ Садржај ЏАНДРЉИВ МУЖ ИЛИ КОЈА ЈЕ ДОБРА ЖЕНА 1 ДЈЕЈСТВО ПРВО 3 1. 4 2. 5 з. 8 4. 9 5. 13 6. 16 7. 18 8. 19 9. 21 10. 26 11. 28 12. 31 ДЕЈСТВО ВТОРО 33 1. 34 2.

227 ПОЗОРИЈЕ З. 228 ПОЗОРИЈЕ 4. 231 ПОЗОРИЈЕ 5. 232 ПОЗОРИЈЕ 6. 233 ПОЗОРИЈЕ 7. 234 ЏАНДРЉИВ МУЖ ИЛИ КОЈА ЈЕ ДОБРА ЖЕНА ВЕСЕЛО ПОЗОРИЈЕ У ТРИ ДЈЕЈСТВА ЛИЦА: МАКСИМ, марвени трговац СОФИЈА, његова

СОФИЈА (слеже раменима). МАКСИМ: Дакако! Кувај му само лепо, да те после приповеда, како си добра госпођа. СОФИЈА: Остави се бога ти; та и код мога се оца тако радило, пак је било добро.

Ах, зашто мене бог прокле, те удари на аспиду! НИКОЛА: Еј, мој брате, моја је Мага добра, то је истина; али, право да ти кажем, смрди јој траг, куд иде. МАКСИМ: Бар јој није до балова.

Ко такову жену има, може казати да има добру жену. МАКСИМ: Ти и не знаш, шта је добра жена, кад тако говориш. 4. КУМ, ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: Оди, куме, ти то боље разумеш.

Мој Никола има Магу, пак и не зна, шта је зла жена. КУМ: Ћути, куме, сад ћемо дознати која је добра. Чули сте ваљда, како је стигло писмо на нашу власт од неког неименованог, и сто дуката, да се ово као награда даде

власт од неког неименованог, и сто дуката, да се ово као награда даде оној у вароши нашој, за коју се осведочи да је добра жена. МАКСИМ: Тај је морао, сирома, полудити, па не зна шта ради.

Моја док бијаше девојка, ништа се није зло чуло, него су је јошт фалили, „добра девојка, ваљана девојка“. Кад ју узедо, осам дана никад боље.

КУМ: И ја држим да може, само кад је жена честита. МАКСИМ: Знате ли, шта је. Ви држите да је моја Сока добра, јелте? НИКОЛА: Она је заиста добра. МАКСИМ: Кажеш ли и ти тако, куме. КУМ: Тако и ја судим.

МАКСИМ: Знате ли, шта је. Ви држите да је моја Сока добра, јелте? НИКОЛА: Она је заиста добра. МАКСИМ: Кажеш ли и ти тако, куме. КУМ: Тако и ја судим.

МАКСИМ: Свеједно, жена — жена; не ваља ни једна. Ако буде као та Грез... Гризелда, онда ћу признати да је добра жена. КУМ: Ја мислим да ће пробу издржати.

МАКСИМ: Ако одржи, онда ћу је пустити, нека чини што год хоће, а ја ћу само добовати, да се нашла једна добра жена. Али ако не одржи пробу, држ’те се од мене. НИКОЛА: Та богме, ако ти почнеш на њу ху, бу!

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Срам те буди! Ти си муж! Док нисам новце донела, била сам и лепа и добра, а сад сам неваљала, сад ти нисам по вољи. Гди су минђуше с брилијанти, а? За тебе је отмена госпођа?

ПЕРСИДА (све једнако чудећи се): Ја знам моју дужност. ПЕЛА: Ти си добра девојка. ПЕРСИДА: Боже, је л’ могуће? Милостива госпођа,... ја сам срећна девојка, молим, дајте ми руку да је пољубим.

ПЕЛА (сакрива руке испод вала): Фала, Персо, фала, ја знам да си ти добра. ПЕРСИДА: Али ја молим, милостива госпођа! ПЕЛА (свеједнако сакрива руке): С отим ме, видиш, јако срдиш.

ТРИФИЋ: Кажи, сунце моје, и теби ништа не могу одрећи, само кад паметно зактеваш. СУЛТАНА: Ти, фала богу, доста добра имаш, а и ја сам ти толико донела да ме никад зато прекорети нећеш моћи.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Осећала сам се изван себе од среће што могу да га опипам прстима, и што шофер пуши лулу, и што је слика добра, свеједно што нема тона, а најгоре је било то што ми никако неће веровати да сам обишла читав Лондон и све те фазоне.

И на хрватском. И на црногорском. И Инђијанци из Инђије такође кажу добро, ако је ствар добра. Да не говорим о свим другим народима који такође, кад је нешто добро, кажу добро!

Бик је одбијао све лепотице које су му доводили. Читав персонал пољопривредног добра увати права паника. Позваше и најпознатијег швајцарског психијатра за биковску импотенцију, а он одмах утврди да се не

Мој матори и данас необично побожно цитира епохалну Суетову мисао из 1952: „Да је вода добра, не би у њој крекетале жабе, него људи!

године рекао: „Да је вода добра, не би је вадили из плућа!“ Сулета сам упознала још као сасвим мала девојчица. Поправио ми је точкић што ми је спао

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Пламте равни порфирним покровцем. Девојачки замирише роба. Среда петку намигује новцем. Краков, Пожун: трговина добра... Што звецкало радосним прапорцем, замукло је у шоботу гроба.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: Тако? А има ли у тим твојим руманма како се готови ручак, како треба бити добра газдарица и ред у кући држати? ЈЕЛИЦА: А, то је сасвим гемајн, то само просте жене раде. МАРКО: Хм! А госпође?

Друго су прве госпође у Бечу, а друго си ти; зато баци те беспослице, па гледај те буди добра газдарица, и онога што те је испросио љуби као верна супруга. ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви јошт не знате шта је љубов.

АЛЕКСА: Мало је високо, знате, али другојачије не може се с оваквим рјечима. ЈЕЛИЦА: А како би то српски казала? Ја добра Српкиња нисам. АЛЕКСА: А! То се сербски и не може изразити, него славенски, и то овако отприлике: мздопреимчивост.

АЛЕКСА: Преко воље? ЈЕЛИЦА: Ѕтеллен Ѕіе ѕіцх вор, трговац! АЛЕКСА: Ако је иначе прилика добра. ЈЕЛИЦА: Знате, мој отац не би толико ни трибулирао, него тује свашта.

такођер удовица. АЛЕКСА: Дакле кћи! Ја сам всјачески држао да му је супруга. ЈЕЛИЦА: То је врло добра госпоја. АЛЕКСА: Дивне лепоте. ЈЕЛИЦА: А, лепа баш тако није, јер су је богиње поквариле. АЛЕКСА: Да!

АЛЕКСА: Кад човек не жали мало трошка, може све постићи. Цјељ је мога путешествија по могућству сила мојих добра чинити; а ја у цјелом мом животу нисам срећнијега часа имао него сада, причинивши вашој господични малоје задовољство,

ЈЕЛИЦА: Немојте се бесорговати! МИТА: Моје би мњеније било да господин Батић узме ову девицу. Прилика може добра бити, а господин барон чиниће своје.

Сад јошт једно: да никада на бароне не мислиш. ЈЕЛИЦА: Ах! МАРКО: Е, сад можеш бити Батићева супруга и добра газдарица.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

„Зашто ме нећеш да бијеш, бако? То ми је нешто сумњиво јако.“ „Због твога срца, добра и мека, док обноћ идеш небеским путом. Не бој се, није подвала нека! Нећу те више такнути прутом.

Кад обноћ бура на мору дува и моћан талас у лађу грува, грми у мраку слијепом, рибица добра морнаре зове у тихи залив нек журно плове, свијетли им златним репом.

Гдје год стиго, неко би рекȏ: „Рибица добра живи далеко, напријед, морнару лијепи!“ И најзад Мачак, побједник мора, стиже до земље ледених гора, у крај

На крају пингвин такође рекȏ: „Рибица добра живи далеко, још имаш много прећ. Нека ти барка још брже лети, и кад је нађеш, мене се сјети, па ми донеси пећ.

Шаље ме теби с поруком лијепом, рибица добра са златним репом да унук будем твој, и да ти младост замијеним, на тешкој барци у лову смијеним, да с морем водим

“ Чуди се старац дугачке браде: „Откуда риба за мене знаде?“ „Рибица добра на мору јужном, нашла је капу с поруком тужном и на њој крви трачак: „Јуначки гинем у бури, знајте, старини моме

Из ноћне таме, спремно и будно, јавља се мио глас. Залуду тмина јуриша глува кад мама добра дечака чува. Јутарње сунце кроз прозор вирну, у собу зраком крочи. Прену се дечак. Ко ли га гледа?

На самој капији града, испод каменог лука, козица, добра Белка, продаје старог вука. Магарац Њако Њакић купцима нуди лава. „Пошто га дајеш, куме?“ — пита га стрина крава.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Где налазите трску за плетење кошева? — О, свуда је на језерским обалама има доста. — Ево наше куће. Добра ноћ, млади господине. — Добра ноћ. Пролазим поред ковача и обућара. Сад видим само њихове прилике пред кућом.

— О, свуда је на језерским обалама има доста. — Ево наше куће. Добра ноћ, млади господине. — Добра ноћ. Пролазим поред ковача и обућара. Сад видим само њихове прилике пред кућом. Окружени су женама и децом.

— Ја вас задржавам, господине, од читања. — О не; видим да умарам очи према свећи, а и иначе сам сањив. — Добра ноћ онда, господине. — Добра ноћ, Васкес; не заборавите ујутру. Ту је и обућа. — Изврсно, господине.

— О не; видим да умарам очи према свећи, а и иначе сам сањив. — Добра ноћ онда, господине. — Добра ноћ, Васкес; не заборавите ујутру. Ту је и обућа. — Изврсно, господине. Ујутру ме буди грдна ларма петлова.

Малише синуше од поноса: — Учинићете нам задовољство, господине. — Добра срећа, дакле! А што сте изабрали баш Мање Острво? — Тамо је дивно. Оно не припада никоме. — Како никоме!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Други нек иду богу на истину, мени је моја рупчага добра, земља је ко руно и кости у потаји певањем се плоде. ЛОВ Брата сам повео у лов зором у гору, добре смо коње

Показује се да је без одлика и сама светост. И да светлост обасјава светску беспредметност. Имена су ти многа и добра. И само име је већ твоје семе. Име које те има и које ти имаш. Сви кажу име. Не надевај ми имена.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АДВОКАТ: То сте добро урадили. АГАТОН: Умем ја то, а и морам се наћи при руци нашој рођаки. Она је добра и скромна девојка, не би она умела да се носи са алама и вранама, а тетка је стара, слаба, није то за њу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Затекао сам мога „собног“ колегу, поднаредника резервисту, вођу одељења, иначе економа свога добра, Траила из Вратне.

— Рок службе, господине капетане! — добаци наредник Милан. — Боље бити жив, него мртав. — Е, е, та је добра... макар и коњосали! — Капетан Станојчић се наједном уозбиљи, јер угледа команданта. — На своја места!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан. О... а ја сам тако мало желела!... Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...

услуге, просто и једино због нене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне... Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.

око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило свој зрацима... О, дивна, шумна српска Мораво!...

Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама. Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад

само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин... Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што

добро је, добро је!... Љубица наточи лепе ракије и поднесе му. — Хо, људи!... красота!... Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?... Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.

Не може да заборави онога... Сваке недеље му иде на гроб... — Хо, па то није ништа! Добар слуга жали добра господара... Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...

Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу. — Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 4. Пораниле девојке, Јело ле, добра девојко! Пораниле на воду, Јело ле, Јело добра девојко! Ал’ на води јеленче, Јело ле, добра девојко!

“ 4. Пораниле девојке, Јело ле, добра девојко! Пораниле на воду, Јело ле, Јело добра девојко! Ал’ на води јеленче, Јело ле, добра девојко! Рогом воду мућаше, Јело ле, добра девојко!

Пораниле на воду, Јело ле, Јело добра девојко! Ал’ на води јеленче, Јело ле, добра девојко! Рогом воду мућаше, Јело ле, добра девојко! А очима бистраше, Јело ле, добра девојко! 5.

Ал’ на води јеленче, Јело ле, добра девојко! Рогом воду мућаше, Јело ле, добра девојко! А очима бистраше, Јело ле, добра девојко! 5.

Рогом воду мућаше, Јело ле, добра девојко! А очима бистраше, Јело ле, добра девојко! 5. Фалила се звијезда Даница: “Оженићу сјајнога мјесеца, Испросићу муњу од облака, Окумићу Бога

Ђе Јовану љуби воде у часе добре. Вод’ је, води, млади Јово, сретња ти била! У њу су ти свака добра, која с’ могу наћ’: У њу ти је б’јело лице, ка’ цв’јет проћетан; У њу су ти црне очи соколова чина; У њу су ти

То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом свекру у свил’на недра.

То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. 81. Около двора јасење, У овом двору весеље, Млади се Петар жењаше, Сву браћу зове на свадбу, Сва браћа

Још те, бане, с јадом молим, Ах! за наша свака добра! Када, бане, тамо дођеш, Ти не немој бандунати. Још те молим с јадовима, Ах! за наша веља добра!

за наша свака добра! Када, бане, тамо дођеш, Ти не немој бандунати. Још те молим с јадовима, Ах! за наша веља добра! Немој нам их заговорит’; Него ћеш их к нама справит’.

си ти мучио Од ђетета маленога; Ни сиротну ђецу твоју Без наставе и науке, Без целива и грљења И без сваког добра твога. 95. С јадом сам ти на двор дошла, јад је мене! Да обидем бона тебе, боре доме! И да питам јадна тебе!

Не фала ти, не ваља ти! Па ћу тебе замолити Мој завидни пријатељу! Тражи тамо друштво твоје, Имаш тамо добра доста!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

А то, то ти је жалфија, против грипа! СОФИЈА: Ову знам и ја, ово је нана! ДРОБАЦ: Нана је добра против велике туге. СОФИЈА: Шта је то велика туга? ДРОБАЦ: То ти је... кад не да дисати! СОФИЈА: А ово?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ја их пружам клецајући улицама малим, теби, прошла у свили или крпи, за сан си добра. Само кад ме прошлости сећаш, и нешто ново и боље обећаш, рајске ми тајне непознате кажеш: да хоћеш ко сестра

ЕТЕРИЗАМ Другу Иви Андрићу Моја је бајка: да се у сну док се спава добра чине, и да ништа није јава. Нисмо знали а имали смо чедо у даљини. Рекао сам ти цвет један лак испуниће твоје мисли.

Теби, што си ми наруменила уста плодом добра и зла, да све знам, слава, Слободо! Теби, што си ми у тело засадила ветровито биље шума, ишчупала стид и страх.

Једва су га спасли наши наполичари и моја добра, мала, нежна, баба Јула. Сестре мога оца нису биле срећне: једна је умрла млада, а друга је била несрећно удата, у

Она је према мени била добра. Ја сам према њој био пун поштовања. У околини Сегедина има много ружа, које пиљарице доносе на трг Сегедина и

Положај је добро изабран. И митраљези су на добром месту. Ја сам чак загазио и у воду. Скица је врло добра. Изненадило га је како добро цртам. Дао сам му пуну илузију, каже. Одличан. Сњарић је јахао мало накривљен.

Борбе се, вечне, чини ми се, воде између Добра и Зла. У сваком случају, кад сам стигао у Загреб, и изнео са станице своје коферче, моје су мисли биле, признајем,

Представљао би је гласно, по ресторанима, тако да је било увек много смеха. Вели, добра фамилија. Ја сам се смејао и нисам се, нимало, љутио на Ранка.

и огроман формалан мир тих кипова, који тек ретко бива прекидан каквом веселом безбрижном деформацијом, чиниће се као добра реакција на ово наше канованско доба. Али, разуме се, све је још у почетку.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Штета, то је врло фина риба. Управо специјалитет. Јуче сам добио од једног пријатеља неколико комада. Ванредно добра ствар...

„Ко штеди, томе и бог помаже”, завршује се прича. — То ће имати необично добра утицаја на народ! — рекох одушевљено. — Разуме се, — продужи господин министар — велика и значајна утицаја.

Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности. Ако спаваш — ху! Ако пијеш воду — хууу!...

Хуууу! Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина. Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање.

Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе. Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца. Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.

После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље. Тако не раде добра деца.” „Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.

— Тако је. — А какво је то дете што је шетало? — Оно је неваљало и опако дете. — А шта раде добра деца? — добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. — Врло добро!

— Тако је. — А какво је то дете што је шетало? — Оно је неваљало и опако дете. — А шта раде добра деца? — добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. — Врло добро!

— Чему нас учи прича? — Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. — А шта чине добра деца? — Добра деца не седе у соби где има прозора!

— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. — А шта чине добра деца? — Добра деца не седе у соби где има прозора!

Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну

Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

своје тихе самоће, или му те неме зидине чине прекоре у име оне добре душе, у име мајке његове, која му је тако много добра желела, која га је тако искрено волела... Па ко је крив? Зар он?...

ето овде, међу овим суморним зидовима, толико пута седео наслоњен на овај прашљиви сто и мислио: да ли ће се наћи која добра, ваљана душа, која би се решила да се сједини с њим, да пође с њим упоредо напред по овом трновитом путу живота?

С ким се год сретнеш, било мушко или женско, све ти изазива неку живу симпатију према себи, и ти мораш заволети ова добра и блага лица.

са деда Миланом, који беше инокосан: један му син у војсци, а други одељен, па нема ко да му ради, а остала му једна добра њива неугарена. Чича Пера узе од њега њиву, плати му кирију у напред, па узора и посеја пшеницу.

Ми ћемо довести тету да те она чува, да видиш како... — Нећу тету!... — прекиде га дете она није добра као мама... Није мене оставила мама него си је ти отерао... ја сам видео... — Ћут! ... багане!... Шта ти знаш ?...

Унаоколо се поређали судови са печењем, колачима, тестом и свима ђаконијама, са којима обично изобилује свака добра српска трпеза о Ускрсу. Ја и домаћин, после онако добра ручка, пушимо и сркућемо по мало руменике...

Ја и домаћин, после онако добра ручка, пушимо и сркућемо по мало руменике... Дим од цигара колута се, стомак усрдно вари и изазива дрем, од кога се

Виђа се с њима на пијаци редовно, и сви јој чине велике услуге... покажу јој где је најбоља говеђина, где је добра и јевтина зелен, и тако...

шта ћете јој, а нада је главна врлина хришћанска и сваки хришћанин треба да живи у нади, па зашто се не би и она — као добра хришћанка — придржавала тога. При том још је млада, па може за нужду баш и причекати, није јој сабља за вратом.

— Знам већ, ваљда опет нека добра прилика за моју Кају. — Та ти знаш да ја и не састављам оне, који нису једно за друго, ја гледам, синко, да не буде

умрле а оставиле му четворо ситне дечице, па је рад човек да узме сироту девојку која ће му бити добар друг, а деци добра мајка. Он није богзна каквог имања, но није баш ни сиромах. Све то њој баба Сока ређа сасвим искрено, а она пита Кају.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Велим, знаш, ово је сад добра прилика... кад би наместо Илића ја нешто отишао у скупштину. ЈЕВРЕМ (пренерази се): Посланик да будеш?

Младић је честит... СПИРИНИЦА: Прилика је врло добра, и ако је да мене питате... СПИРА: Па чекај, забога. Зар не видиш да сам ја зинуо да кажем...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару. А то се видело и по њему.

« Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан. Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај

Била је добра кућеница. Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне. Умела је свуд да се нађе.

« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!

Размишљајући тако, разбије му се сан. Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради? Ово је имало добра дејства. После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.

А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Јер има негде једна мачка, Светла и добра ко играчка, Са очима ко два маслачка, Ах, тако ломна, и слабачка, Чиста ко љубав прва, ђачка...

БАЛАДА О ПЧЕЛИ ЛЕЊИВИЦИ Под Јелицом, у џемату Предсела, Живела је пчела Весић Весела, Душом добра, али лења: никада Не видеше је да пролеће преко ливада!

Свака је на прилику личила ретку, Показивала се добра, љупка и вешта Док не намести сплетку и у крлетку Не ухвати птицу, док не притегне клешта!

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

Тугом су многом здружена вољена ти чеда, јер они што једоше хлеб њихов подигоше на њих буну велику и твоја добра у заборав ставише, о мучениче.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ВАРИЈАЦИЈЕ Твоје је лице као љупка фреска На чађавоме зиду старог храма. Добра си као Дантова Франческа, У тишини и миру живиш сама, Без света, да ти замера ил̓ пљеска, А лице ти је као љупка

И душа моја није хтела знати За тајну грижу и осећај стида, Ни да л̓ ћеш бити добра као мати, Или си стара, вечита Далида.

Помени ме у молитвама, мила, И ја ћу знати у часове таме, Кад опет груне нечастива сила, Да добра душа твоја пази на ме...

Знао га нисам, па зашто те, рако, Не смедох тада погледати смело? Не знам. Ал̓ кад ми будућност се јави, Ко добра мајка, као Еден прави, Нечија силна рука здере маску: Ја лупу чујем тужну ко опело, И чудна језа проструји кроз тело

У пољима снежним рођене ти груде, У худоме гробу под убогом јелом. Спавај! Нек ти земља нежна мајка буде, Труни, добра душо, у покрову белом.

Авај, И малену хумку под убогом јелом, И љубав ти чедну и бескрајну... Спавај, Труни, добра душо, у покрову белом. СТАРОСТ И У вечерњој магли пред нама се пружа Пусто црно поље, и убого село; Непомично на

деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе опасности плаше. Добра земљо моја, лажу!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Шћаше ли им мила вјера бити да издижу мирно у Рудине? СЕРДАР ВУКОТА То знаш, Бајко, би им мила била, од добра се јошт бјежало није. Кâ не желе Турци добровање, да у миру раширују овце?

Јаки зуби и тврд орах сломе; добра сабља топуз иза врата, а камоли главу од купуса. Шта би било одучити трске да не чине поклон пред орканом?

СЕРДАР ВУКОТА А мислиш ли, сердаре његушки, да би био овакви с очима? Пјесна добра спава у слијепца, поглед смета мисли и језику.

Све се човјек брука са човјеком: гледа мајмун себе у зрцало! ВЛАДИКА ДАНИЛО Добра ватра, а јошт боље вино; мало си се, ђедо, угријао, па пречишћаш свијет на решето!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Па како си ми, Софкине? Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са

да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка: — Добра! Цело јутро јури и трчи кроз башту. Не могу да је задржим. Само кида цвеће и баца.

ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље | провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.

Ето та и та пошла је још за горег. Ни у сну није га снила а камо ли видела. Главно је да је добра кућа Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

без мотива; О, у те дане да ми се пренети У непознате, егзотичне краје, Предео далек, где ће ме узети Природа добра с душом мојом, да је, К’о добра мајка, утеши, уљуља У сетној песми мога завичаја, Тамо, далеко од заразна муља

ми се пренети У непознате, егзотичне краје, Предео далек, где ће ме узети Природа добра с душом мојом, да је, К’о добра мајка, утеши, уљуља У сетној песми мога завичаја, Тамо, далеко од заразна муља Живота нашег, испод тропског сјаја

К’о добра мајка без јединца сина, Душа без свог ће идеала бити, Живети немо пределима сплина, Докле се једном не раскину нити

У којој ће бити сами, сасвим сами, Без злурада смеха, или сузе наше, У широкој, вечној и свемоћној тами, Која је добра, а које се плаше.

ЗНАК Добра ноћи, Која У самоћи Видаш стара осећања моја, Имај моћи Да бациш свој вео Преко бола и на живот цео.

При налету дивљем нечастивих сила, Кад вера трне пред ликом расула, Ти си увек била моја добра вила Поноса и спаса, и светиља кула.

Још мало, па ће бити добро, Још мало, моја добра Бранка. Живот је цвеће снóва побр’о; Његове грубе кликћу хајке. Ал’ чујеш?

рака, Споменик над нама што већи и тежи, И нêм, верни; јер ће под њиме да лежи Живота нам кратког успомена свака, Добра, блага, нежна, и к’о сенка лака.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Велика је врева у граду била; трговци, особито бакалини не могаху одољети послу. „Настала су опет добра времена“, говораху они, трљајући весело руке. Није шала толики народ, таки пазар!

Солдат се још боље приби у нугао. „Ха, Милице, луч ужди!“ гракну сердар, па настави: „Добра ви срећа — и вама на добро дош’о, соколови моји!“ Врата се затворише а пламен се опет исправи.

Онај предњи и запјева путнички, лијепим, снажним гласом: „На путу нам добра срећа била...!“ „Кога познајеш од њих?“ упита лагано Марко Спасоја.

Свијет се мијеша, брате. Трагови се људски мијењају земаном; добар може родити р’ђу, а р’ђа опет добра човјека. Бог не дарива у вјечно нашљедство ни једно своје добро; ни јунаштво, ни памет, ни богаство, ни љепота не

“ рече ђакон и те ријечи попрати снажним уздахом. „Мени су људи добри, али дјела њихова нијесу добра пред Богом; а по њих зло и наопако, све да се Бог и не мијеша!“ „То и ја мишљах, Господару, но не умједох да искажем!

“ „Не, валај, док си при тој памети!“ дода један од онијех ђаволана. ,,А осим памети и мјешина ти је добра, чврста; не пропушта ја мним, ни зноја, а камоли кост!“ „И друга је, брате!“ рече му друг.

У томе пуче пушка пред вратима од авлије и чу се: „Добра вече домаћину и честито му Крсно име!“ Пејо искочи. Женске се поређаше до врата, у кући.

“ Пејо искочи. Женске се поређаше до врата, у кући. „Добра ти срећа и добар ми дошао, пријатељу! Стара кућо, ђе си ми!“ одговори Пејо, скинувши капу и љубећи се у лице са гостом.

— Богме, ја немам кад, Стамена, но реци што имаш! — Јошице моја, ти знаш да сам ти увијек добра жељела, па бих рада да ме послушаш, за своје добро. — Говори! говори, шта је!

живните! е ће људи сад доћи!“ У то, као што рекосмо, дође поп Марко сам. „Добро јутро, снашо!... Ха! камо их?“ „Добра ви срећа!“ скочи Јока, па га пољуби у руку.

Одједном је нестаде као да у море утону!“ Старији људи не вјероваху својим очима, ка’оно злу навикли. „Добра одједном нестаје, ђецо, а зло се повлачи; те и за зиму што кажете да је нестало, причекајте па ћете видјети!

Овај потоњи не назва, но прстима дотаче капицу. „Добра ви срећа!“ одговори сердар, растежући сваку ријеч. Он их омјераше од главе до пете. „Ђе би могли коначити, стрико?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Једне капи поштене крви нема у себи. Једном руком даје, а двјема узима. Једна му нога другој добра не мисли. Једну ногу би изио, а на другу ’одио. Како је лијепа одсијева од ње сунце.

Овчије рунце, а вучје срце. Од тога брашна нема погаче. Од тог бора не отпада смола. Око му оку добра не мисли. Он је и у вражје сватове био. Подметнуо би под вола ждријебе. Понесен па испуштен. Попио би и божју кишу.

— Зла шиваља дуг конац удева. — Дај злу што можеш, за не дат’ му што и не можеш. — Злу добра не учини, да те злијем не плати. — Ни горе без врлети, ни шенице без снијети. — Ко ветар сије, буру жање.

— Ко злу прашта, добру шкоди. О ДОБРУ — Да нема вјетра, пауци би небо премрежили. — У овоме свету никаква добра нема које не би помешано било са злим. — У сваком житу има кукоља. — И слатка и горка диња на једној врежи расте.

— Добру коњу сто мана, а рђаву (само) једна. — Што је добро, на око и зло иде. — Пре буде од добра зло, него од зла добро. — Ни злу теци, ни добру остави. — Три је добра тешко саставити.

— Пре буде од добра зло, него од зла добро. — Ни злу теци, ни добру остави. — Три је добра тешко саставити. — Мучно је саставит’ два добра заједно. — Добру се надај а зло ти не гине.

— Ни злу теци, ни добру остави. — Три је добра тешко саставити. — Мучно је саставит’ два добра заједно. — Добру се надај а зло ти не гине. — Удри добро да је боље; удри зло да је горе.

— Онај ми је брат који ми је добру рад. — Добро се дрво на пола цепа. — Гдје није добријех, ту нема ни добра. — Чија боља тога и старија. — Ласно је добру уз добра бити. — Добро на добро, рђа на старину.

— Гдје није добријех, ту нема ни добра. — Чија боља тога и старија. — Ласно је добру уз добра бити. — Добро на добро, рђа на старину. — За добрим се коњем бат чује. — Добро се само хвали.

— Сто пут дај, а једанпут не дај, ниси никад дао. — Брат ми није ког ми мати роди, него који ми добра чини. — Себи помоћ крати, тко је другом нијече. — Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.

— Раса не чини калуђера, ни мантија владику. — Сребрно седло не чини добра коња. — Коњ се кроз длаку не хвали, него кроз брзину. — У опорој љусци слатка језгра. — Не једе се све што лети.

— Хитар буди што чути, али тих говорити. — Брзорека пун гријеха. — Једну реци, а две чуј. — Добра је намишљена, ну је боља размишљена. — Боља ј е размишљена, него смишљена.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

170 10. ЗЛА СВЕКРВА. 171 11. ОПЕТ ЗЛА СВЕКРВА. 173 12. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ. 175 13. ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ. 179 14. ДОБРА ДЈЕЛА НЕ ПРОПАДАЈУ. 180 15. ЦАРЕВА КЋИ И СВИЊАРЧЕ. 184 16. СУНЧАРЕВА МАЈКА. 186 17. ЛИЈЕК ОД МАЂИЈА. 188 18. БИБЕРЧЕ.

А онај други брат трудио се око свога добра сам као и пређе, чувао и надгледао, али напретка никаква није видео, него све пропаст, од дана на дан све горе докле

МИЛОСТИВА СНАХА И НЕМИЛОСТИВА СВЕКРВА. Била снаха и свекрва. Свекрва бијаше лукава и немилостива на сироте, а снаха добра као добар дан у години: кад би дошла каква сирота пред кућу, свекрва би је обравницом отерала, а снаха.

” Једна му од њих, најстарија рече: „Бог дај буди господину!” друга: „Добра ти срећа делијо!” а трећа: „Са срећом дошао сретњи и пресретњи јуначе!

” Тада краљ рече: „Валај и јест ту било зла.” А чобан прихвати: „Валај није зла, него добра.” Опет пита краљ: „Како море?

ноге говорећи: „Стани да је о овога мрца огледамо јели така као што је хвалите: ако му од једном осечем главу, баш је добра.” Па онда пође к носилима, али се назови-мртвац у један пут исправи и седне вичући: „Мртви! камо те се?

Царевић пође па почне да врата затвори, а Баш-Челик рече: „О јуначе, поврати се код мене, кад си већ два добра учинио, учини н треће, даћу ти и трећи живот.

“ На то му јеж рече: „Ја сам јеж, свему селу кнез, савићу се у трубицу, убошћу те у г....у“ А мој ти јарац бјежи! 14. ДОБРА ДЈЕЛА НЕ ПРОПАДАЈУ. Био је муж и жена, и имали су једнога сина.

ја старац, чоек земаљски; већ сам ја анђео Божиј, којино сам послан био од Бога, да тебе из мора избавим за твоја добра ђела, која си до сад пред Богом учинио. Већ царуј и уживај, да ти буде дуговјечно.

Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра перја у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше.

Кад су народи дијелили срећу овога свијета, скупе се сви насред свијета и почну дијелити добра | његова, па да 283 брушкете мећу, и кога што допане на срећу, нека га носи.

од њих поче му говорити: „Благо нама, господине, кад смо те дочекали и да можемо одвратити један дио од онога великога добра што је био нама твој покојни отац учинио, али не знамо другога начина, него ћемо сви твоја кола и тебе у њима вући.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

ЗА ДРЖАЊЕ ПСАЛТИРА 96 САБРАНА ДЕЛА КАРЕЈСКИ ТИПИК „Начело мудрости је страх Господњи, разума су добра сви који тако творе“, (Пс.

Ово чинећи, истину говорим, у Христу сведочећи вам да ћете се непостидни наћи на страшном суду, примајући вечна добра.

Бојим се, рече, молећи, а онда зла чинећи која Бог мрзи, не бојиш се, а за добра се бојиш? Ни близу тебе, молим те, али знам многе који то чине, и своју газећи савест мисле сакрити се, што ме погађа

20, 28; Мк. 10, 45) Гледајте, браћо моја, које ви дело обављате, видите коме уподобљавате се, видите да глави сваког добра са љубављу прилазите! Зашто, дакле, патите и тугујете што сте од богослужења изостали?

Блажени да сте у тој жалости и као ревнитељи! Јер добра је молитва, и веома добра: са Богом да беседимо она нас оспособљава, са земље на небо нас узносећи.

Блажени да сте у тој жалости и као ревнитељи! Јер добра је молитва, и веома добра: са Богом да беседимо она нас оспособљава, са земље на небо нас узносећи.

Почетак премудрости је страх Господњи и савет светих је разум, а разумети закон мисао је добра. Јер овим добрим обичајем много ћеш поживети и продужиће ти се године живота'“.

Но ти ми подај крепост и знање, реч и разум да ти од твога твоје принесем, од богатства добра доброту твоју, јер све то нађе и венчав пречасну главу своју доби жељено, светилник божаствени јави се, просветљујући

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ГОСПАВА: Зар онај тамо још говори? ИКОНИЈА: Говори, говори, а нема појма колко то мене кошта! МИЛЕ: Добра ова Госпава, кад је погледаш! СТАВРА: За мој укус је мало превише кабаста! МИЛЕ: Нема женске док није карађорђуша!

АНЂЕЛКО: Анђелко. ЦМИЉА: Па лепше вам је име, него надимак! АНЂЕЛКО: Шта ћете, никад два добра зајдно! ИКОНИЈА: Је л те то боли? АНЂЕЛКО: Ово на нози? Наравно да боли, а и тешко се крећем.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ВЛАДИКА (гледа за њима, Јовчи): И срећан си, Јовча. Сва ти деца добра, и синови, и снахе. ЈОВЧА (с досадом): Деца добра, ама им матере не ваљаше, те их отерах. А и ову бих...

ВЛАДИКА (гледа за њима, Јовчи): И срећан си, Јовча. Сва ти деца добра, и синови, и снахе. ЈОВЧА (с досадом): Деца добра, ама им матере не ваљаше, те их отерах. А и ову бих... ВЛАДИКА А немој, Јовчо, доста си их. Доста!

И још једнако само љуту ракију, Љуту, љуту. И већ више не знам где да је нађем тако љуту. Прво стакло што донесем, добра је, љута, али после — не ваља, није љута. И онда грди, виче, прети како ће да ме убије, расели, све ће да нас растера..

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Но, ако је што добра у нами, то нам је мило гледати, то добро видимо и томе се чудимо; а што нам није мило видити, то за леђа мећемо и

Мени су људи свакога народа и чина млого добра учинили, а зла нимало или врло мало; ја нејмам никаква узрока с моје стране на њи[х] тужити се.

Утешен ћу поћи с овога света знајући да сам браћи мојеј добра желио, да сам се силио учинити толико ползе колико сам могао и да нисам залуду живио.

Толико могу уверити, да ако је што добра и с моје стране било, заисто узроковато је било чрез всегдашње спомињање мојега доброга оца којему и данашњи дан желим

Мештер старац Добра, тако се је звао мој први учитељ, задовољан мојим мирним у школи седењем, мојим честим предавањем лекција, мојим тихим

почео се са мном разговарати, казујући ми узрок зашто је он принужден неку од деце наказивати и бити, и да добра деца, покорна и прилежна, не имају се ничеса бојати ни страшити.

Парчанин, видећи ме приљежно ходити у школу, хотећи облекчати стрину Босиљку, а при том не имајући ниједно мушко дете, добра одвећ и милостива срца будући, узео ме к себи с намеренијем да ме воспита наместо сина.

Стара је басна, но добра, да истина, будући нага и хотећи да и друге свлачи, и да и[х] наге, такове какви су, показује, видећи да је зато људи

Еп[ископ]: „Тако, тако, мој архимандрите, и ја би[х] те советовао, јер каква си ти тела и памети, ако желиш добра својој души, или ваља да се ожениш или да се даш ушкопити.

има обичај рећи да богат човек без науке (ваља овде разумети такога богаца који с богоданим својим богатством никаква добра општеству и роду својему не чини, дар божији закопан и сакривен држећи) подобан је волу с позлаћени рогови.

ни по имену, ништа мање они су нами мили и драги баш како да смо ми у њи[х]ово време живили и као да су нами сва она добра учинили која су они, сам бог зна коме и коме, сотворили и показали.

А мени би се грозило и самој мисли к срцу мојему вход допустити, такова добра и блага чловека за живота оставити и ни|када га к тому не видити; а по његовом престављенију већ ништа ти ту не остаде

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бакоња је мислио како је лијепо бити фратром! Како је лијепо јахати добра коња, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и

Њеки још повикаше: — Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части! Ркалина се заплака на поласку. — Ни-и-сам ни ми-сли-ја да...

ИВ УВОД У НОВИ ЖИВОТ Бакоња и Стипан иђаху што су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова коња. Кушмељић, поред све трке, не даде одушити слузи но га питаше за ово и за оно: које је оно село, куда

Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјорГрго поднесе печење и салате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина.

Из цркве, Грго га одведе у коњушницу гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна. Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.

— рече Барица. Бакоња сложи руке на кулашу, па погледавши побједнички оца и мајку, рече: — Мој добри ћаћо, и моја добра мајо, ништа стриц за то не зна. Он и сада, овога тренутка, сигурно мисли да му је коњ на другој страни. — Шта велиш?..

— Таа-ко! Уф! Ватрица ме разгријала, па ћу смиста заспати. Добра ноћ! добра ноћ свима! — вели фра-Брне. — Добра ноћ! Добра ноћ! — здраве се сви.

— Таа-ко! Уф! Ватрица ме разгријала, па ћу смиста заспати. Добра ноћ! добра ноћ свима! — вели фра-Брне. — Добра ноћ! Добра ноћ! — здраве се сви.

— Таа-ко! Уф! Ватрица ме разгријала, па ћу смиста заспати. Добра ноћ! добра ноћ свима! — вели фра-Брне. — Добра ноћ! Добра ноћ! — здраве се сви. Осмора се врата затворише, пак резе изнутра зазвечаше, пак наста тишина.

Уф! Ватрица ме разгријала, па ћу смиста заспати. Добра ноћ! добра ноћ свима! — вели фра-Брне. — Добра ноћ! Добра ноћ! — здраве се сви. Осмора се врата затворише, пак резе изнутра зазвечаше, пак наста тишина.

И ја сам одма посумњâ, а знате на кога? — На кога? — На Стипана, валај — рече Дувало. — Добра ти је та! — повикаше сви. — А шта ти мислиш Брне? — пита га Вртиреп.

— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару. Даклен, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, ћа да оде у вас трк у град? Алате, момци, јер дајем три талира јабуке!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Колико су ти српски сељаци јадни, још више су самоуверени. Она је према њему добра, пажљива, али шта може? Мора да се поздрави са оцем, рече.

— Тебе ништа нисам питао! — Аћим прекиде Ђорђа. — Кад си способан, коју си изабрао? — Девојка је здрава, лепа, добра домаћица... Такву би ми и ти изабрао. — Кад си мене женио, ти ме ниси ни питао да ли пристајем.

добро си, Вукашине, учинио. Никога не питај кад својој деци бираш мајку. — Симка је добра жена — рече Вукашин. — добра је за тебе и мог оца. — Није ти лепа? Ђорђе јекну. — Чија је твоја изабраница?

добро си, Вукашине, учинио. Никога не питај кад својој деци бираш мајку. — Симка је добра жена — рече Вукашин. — добра је за тебе и мог оца. — Није ти лепа? Ђорђе јекну. — Чија је твоја изабраница? — чвор је Аћимово лице.

Волео је он ту снагу, независно од лица, облика и речи, волео је потпуно, као што се воли добра њива, поштовао је као што се родан калем поштује, и молио јој се без речи, дрхтајем што није излазио из њега.

Ја нисам умео. Шта могу кад су кише спрале и њивицу мога оца, а семце му пало међу суве грудве, иако су лета била добра. А ја, опет, кад ми беше двадесет, наситно и полако нисам хтео ништа. Меније таква нарав била.

Мој се син жени. Девојка је добра и кућа је поштена. Што се .Ми, стари, политички не слажемо, то је друга ствар.“ Сви су то чули.

— Имам. И Симка је болесна. — А ја сам имао два сина и обојица су умрла. Сироти... Била су то добра деца. Ђорђу се причини да ће га отац песницом ударити по глави, трже се и припи уза зид: — Ја теби нисам никакво зло

Мени вала овде да проживим век. Братски и у слози. На мене не можеш да се пожалиш. Ја сам теби и газда-Ђорђу толико добра учинио. Увек сам вас издвајао од осталих. Добро треба добрим да се врати, чича-Аћиме.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

од тих разговора Добрача је, готово немарно, рекао Карађорђу како је припремио новац да се у Београду подигне каква добра школа, по угледу на оне по Пешти и Бечу. И, дабоме, нека књижара: зашто да и Земун има оно што Београд нема?

Почело је да свиће а она је, боса пошла преко тла: земља је била сва хладна и сва добра. Покретна као прамен ваздуха, Љубица се примицала светлостима истока које су је, изгледало је, чекале.

Јеврем је знао да ће Кнез и Анастасијевић већ истерати своје, један жестином а други благошћу, и да ће купити та добра. Могао је, дакле, безбедно да се љути и да, тако, љути и Кнеза а узнемирава Анастасијевића.

Тако је испало да је велики пожар, у ствари, донео овој улици више добра него зла. Трговац Пешика ником није причао о оном црном сјају а та необична светлост коју је, и даље, повремено

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

О мајко, мајко! о мила сени! Откад те, мајко, нисам видео, Никаква добра нисам видео!... Ил' можда мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не чује Што паук везе жицом тананом Над оним

дижите школе, Деца вас моле! „Скини ми, бабо, с чела облаке; Не дај ме, бабо, у просијаке! Не штеди, бабо, рад добра мога, Смилуј се, бабо, тако ти Бога!

Заштитнице добра! Љубавник се теби клања, А ти га благосиљаш Сањива, уморна Од миловања... Ноћи! Не тони скоро у морске струје; Ја

деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе опасности плаше. Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те боли.

Нема ли цвета, није му време Храни заметак брижно у груд'ма К'о добра земља пшенично семе. Ако је твој Бог хтео да будеш Земаљски цветник рајских цветова, Унео ти је небеску прегршт У

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

- једним гласом оба архангела - имајући таквог творитеља величеством неизмјерним душе која сваког добра совршенства надвисује и у себе храни, требало би да све густе мраке, сви мирови у њих закопати похитају

Попа, Васко - КОРА

си осмехе У длановима мојим Како да их оживим Сенка ми је све тежа Неко јој везује крила Очи отвараш добра Склањаш ме немо Ноћ ме изненадна тражи У дну дрвореда Платан цигарету пали 9 Отровни зелени Часови марширају Преко

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Сва духовна добра свих грчких племена и народа Истока леже у ризници овог града, у овој библиотеци, прикупљена и сачувана, а ви ћете их,

„Имате право!“ „Скромна и благодарна за сваку пажњу“. „О, колико скромна!“ „Добра, нежна и неосетљива. Кад их напустите, сматрају то за удес судбине, па онда, опраштајући неверном љубавнику, оптужују

оџака куће дизао се лак, беличаст дим у вис и показивао да су све собе куће добро загрејане и да у њеној кујни гори добра ватра. Ту је Њутнова мајка, уз помоћ своје старије ћерке, спремала добар и обилан ручак.

Али и добра храна допринела је његовом добром изгледу. Ја га при јелу стално мотрим, нудим га, памтим јела која му најбоље пријају

И ову рибу купила сам, јер знам да је радо једе и добро сварује. А данас је његов рођендан!“ Добра мајка мишљаше без престанка како да угоји свог сина првенца.

Сви се посадише за трпезу и прихватише се добра јела. Кад дође ред на јагњеће печење, нареди ујак да се са пећи скине крчаг, напуњен вином, и да се чаше напуне.

- ,Имаш право, Хемфре’, рече Њутн, а ја се обратих опет њој па додадох: ,А и каква добра капљица чини своје и заслађује храну’.

на моје речи, па ме потапша по рамену: ,Кад прођеш, Хемфре, поред мог стана, сврати да видиш да ли је моја медицина добра’. - Ја га посећивах често и налажах га у све бољем здрављу.

„Невероватно!“ Он се насмеши. „Знате ли, драги господине, по чему се може упознати шта је добра замисао?“ „Реците ми! „По томе што она донесе још више но што се од ње захтевало.

„Нека Вас такви неуспеси не обесхрабре; и ја сам их доживео! Но овога пута моја замисао била је врло добра. Ако је, тако рекох сам себи, дисање процес сагоревања, онда ће он бити и узрок топлоте нашег тела“. „Сигурно!

Лавоазије, кажем јој: „Ваш господин супруг ми је малочас на врло духовит начин објаснио по чему се познаје једна добра идеја. Она личи груди снега која, стављена у котрљање, постаје све дебља и већа.

„А зашто?“ „Мој отац оставио ми је у наслеђе индустрије и пољска добра у разним земљама Аустрије“. Као честитајући, климне ми она пријатељски својом плавушастом главицом.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— О ово овде, шта ти је то? — То су: Сенке јутра Арцибашева. — То је добра ствар — примети крезуби студент. — Ја нарочито волим Арцибашева.

— Друже, — нагну се она према њему и говораше сасвим тихо — и сама налазим да је то добра књига. Јесте ли видели, молим вас, како су духови припремани, бодрени.

А овде је добра ракија, нема говора. Па, богами. Погледаш у првог комшију, он болује од исте муке. Ако није жена, а оно је ћерка.

ОСВЕТА Сва ми је савест у ранама. Дрхћем, сам мртвачки модар дрхћем. „Мајко“, кажем, „добра мајко, пустите ме, пустите ме, бежите!“ Ојађена, бела као креда, унакажена, дрхти и она као ухваћена, препала звер.

А затим, и ја, брате, нисам дете, тридесет година мислим ја о тој теми. И добра и врло мудра установа. Јер узмите овако: ви сте против брака. Лепо. Али ви сте човек.

За мене не важи ранг и добра оцена. Срце и частољубље само, одлике су доброг војника и старешине. — Срце! — упаде један млад резервни официр,

Сад не могу, стар сам. Има само од свадбе педесет година. Долазе ми људи и причају да је војска српскога цара добра, племенита. Нови цар, да га Алах поживи, умириће нам крв.

И старац осети неку чудну везу ове земље и свога тела; везу наших који долазе и наших што их чекају... „Како је добра земља.“ И избезумљен и занесен старац подиже главу па онде где је слушао чврсто притисну срце, па усне, па клону...

— Узмите! Само узмите! Молим Вас, узмите! — Не, не, малу би’ пару могао, добра госпођице, ово не могу. А она, видећи га како се боји да прими, веома хитро спусти новчаник у његову торбу.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Мајка ми је била жена с тихим, дубоким осјећајима који никад нису избијали на површину и експанзивним изљевима. Добра, стрпљива, према свакоме наклоно предубијеђена још прије него би га упознала, са сваким се лако слагала и изналазила

, итд. Обична слатка причица, добра за шипарице и за посљедње странице седмичних илустрација. И кадра, чак, уз неки минимум спретности, да човјеку донесе

Али ја као да сам доста рано наслутио једну резонантну празнину иза тих карактерних чела. Једина њихова добра и уважења достојна страна у мојим очима била је та што су неуморно продуцирали оне плавичасте облаке опалских прелива

Та није умро Бог!” — Нису је схваћали. Па јасно! Сасвим јасно! Умрла је само једна — ма колико драга, ма колико добра — бакица. Једна јединка. Није умрло сâмō начело постојања! Али, ако умремо ми — е, тад је већ ствар сасвим другачија!

* Моја добра болничарка гледала ме ведрим очима. – Је л'те да су занимљиве ове књиге? – Јесу, сестрице, јесу... Побуђују на

Фантазије! Моја добра болничарка сваког јутра донесе ми новине и задржи се неко вријеме код мене у разговору. Чаврљамо о којечему, прича ми

Али све то сасвим тихо, пригушено, јер је у овој болници заиста јако добра изолација у ошитима, а особље је вјешто и спретно, и има меку, нечујну обућу, тако да збиља не узнемирава болеснике.

Помишљао сам: амбиција је добра ствар све док се не оствари; а кад се остварила — готово! Причали су ми, у случајном сусрету за каванским столом, о

Остварити психички моменат, унутрашњи покрет кроз становито вријеме. Цајт-лупа је добра за кабинет, за научни рад, за проматрање како се ишчахурава свилена буба.

— Па како се свршило? — Умро је. Од рака, разумије се. — То је добра анегдота. Корисно употребљива како за антирелигиозну пропаганду тако и за пропаганду против рака.

Смијали смо се до суза. — О добра стара либералска времена!... Петролејка је сипала одозго на нас свој жути жмиркави благослов.

Ријечи подносе и то да се помоћу њих изрази нешто што се не осјећа. Сасвим природно: тек постојање једног добра даје могућност да се оно изгуби, а тек с установом новца рађа се могућност његовог кривотворења.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку. Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...

— ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. — Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. — Добра ти срећа! Откуд тако рано? — Хоћу у чаршију. Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију.

Али само док се докопам пушке и добра оружја... Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« У такву стању, после непрекиднога јурења целога

па вељу, дај да причекам... Знаш, онога... пшеница ми много добра : биће сто крстина. А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката...

— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! Ђурица се трже, као из дуга сна. — Шта, зар нећемо сутра ? — запита чудећи се. — Сутра, ја како.

Јеси га ти послао да се прикрада за мном? — Послао сам га да те нађе, па да идете на посао. Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој.

да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром. Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.

кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате... А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!... Еј !«...

Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра... И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор

»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исмејаној кћери! Сав свет обрће главу од ње, као од

ко би се мојој смрти радовао ?... Мајка... отац... другарице?... Не би, не би им моја смрт била добра... А он ?... Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити !... Како оно рече: може, вели, бити свашта.

Мајка... отац... другарице?... Не би, не би им моја смрт била добра... А он ?... Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити !... Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И ЦИГАНИН 332 ЦИГАНКА ЗВАЛА МУЈА 333 ЦИГАНИН И СВЕТИ ДУХ 334 ЦИГАНИН И ДИЊА 335 ЦИГАНСКО ДИЈЕТЕ У ХРИШЋАНКЕ 336 ДОБРА ХВАЛА 337 ЦИГАНСКА ПИТА 338 ОТАЦ ТУРЧИН, А МАЈКА ХРИШЋАНКА 339 АКО СТЕЧЕ ПАМЕТ, НЕЋЕ СЕ ОЖЕНИТИ 340 ЂЕВОЈКА, МАГАРЕ И

368 ОБРАЗ БЕЗ ОБРАЗА 369 ОПЕТ ДОБРА ХВАЛА 370 КАД СЕ ХАРЧИ, НЕК СЕ ХАРЧИ 371 Е ЛИЈО, САД СИ ДОЛИЈАЛА 372 ЗЕТ У ПУНИЦАМА 373 КЛИНЧОРБА 374 САМОУК И ЊЕГОВО

Царевић пође па почне да врата затвори, а Баш-Челик рече: — О јуначе, поврати се код мене, кад си већ два добра учинио, учини и треће, даћу ти и трећи живот.

Немој онда жалити на ме. Ја сам теби добра, јер си ме нахранио у нужди и спасао живот, зато ме добро послушај и бићеш срећан. Лија оста, а он оде.

је Марко саслушао што му старац рече, рећи ће и он старцу: — Е, хвала теби, старче, на свему, али ја имам још два добра друга, који су ме амо спустили, и који ме још чекају на улазу у овај подземаљски свијет, да ме опет извуку горе; зато,

Ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше.

А онај други брат трудио се око свога добра сам као и пређе, чувао и надгледао, али напретка никаква није видео, него све пропаст, од дана на дан све горе, докле

Тада краљ рече: — Валај, и јест ту било зла. А чобан прихвати: — Валај, није зла, него добра. Опет пита краљ: — Како, море?

говорећи: — Стани да је о овога мрца огледамо је ли така као што је хвалите: ако му одједном одсечем главу, баш је добра. Па онда пође к носилима, али се назовимртвац уједанпут исправи и седне вичући: — Мртви, камо те се?

ЗАШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ Кад су народи дијелили срећу овога свијета, скупе се сви насред свијета и почну дијелити добра његова, па да брушкете мећу, и кога што допане на срећу, нека га носи.

сам ја теби донио на пешкеш дуња, као што сам био наумио, ти би мене јутрос убио; али ми жена не даде, бог јој свакога добра дао, као што јој је и памет мимо икаква исана!

Како нећу плакати, кад промислим како ћете ви јадни калуђери без мене пошто ја умрем, како ли ће ови наш манастир без добра управитеља као што сам ја?

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

О зашто је, рако, Ти бар не виде да за тебе није? О ниси, знам ја; знам да ниси могла, Ти, рако добра, црна и дубока, Отићи икад до меке постеље, Узети собом два заспала ока, Два њена ока, од туге јој беље, Мраморно

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Било је то страшно искуство али ово о коме ћу вам говорити било је још горе. У граду је живела богата госпођа, добра али горопадна, која је долазила у цркву богато искићена, обучена у хаљину са огромним шлепом и бивала је у друштву

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Размишљао сам у себи како је овај непријатан случај био у ствари добра поука, јер меје научио да се налазим у земљи у којој је и код уличних мангупа развијен осећај ферплеја, чак и према

јер сам се противио аустријском германизму; побећи ћу и из Делавер Ситија, ако се од мене очекује, како је рекла Ваша добра мајка, да одбацим своје српске назоре и постанем Американац.

Моји планови и моје тежње занимали су их као да сам и ја био члан њихове породице. Добра старица била је нежног срца и многу је сузу пролила слушајући причања о мом животу од онога дана када сам се опростио

без Максвела није за мене интересантан и упитао ме, у шали, не сматрам ли да су предавања лорда Рејлија довољно добра за мене. Одговорио сам да су она сигурно добра за мене, али да ја, нажалост, нисам довољно добар за та предавања.

Одговорио сам да су она сигурно добра за мене, али да ја, нажалост, нисам довољно добар за та предавања. ”Бићете добри следеће године,” - одговорио је на то

Истина, сасвим је могуће да нам и предавања способних људи, који су своје знање примили из друге руке, буду поучна и добра, исто тако као што може добро тумачити библију сваки паметан човек.

Један специфичан пример, који сам често користио у Арану, послужиће и овде као добра илустрација: једна проводна сфера, рецимо од бакра или месинга, оптерећенаје позитивним или негативним електрицитетом.

Али као слушалац био је пажљив и увек је мислио својом главом. Имао сам утисак да су његова схватања била добра. Знао је ко је ко и шта је шта, боље од многих страних дипломата.

Комбинација је успела, чак и боље од мог очекивања. Добијена је добра фотографија при експозицији од само неколико секунди.

завршило ово наше путовање по Швајцарској, имао сам у глави разрађене све детаље експерименталног истраживања, а моја добра жена ме није чак ни могла оптужити да сам био духовно одсутан.

Новинари воле да слушају бајке. Једина добра страна овако стечене популарности било је та, што ми је помогла да продам моја открића електричног подешавања и

“Добра вест”, - рекао сам у себи и пружио коњанику новчаницу од десет форинти као награду за његову хитњу да ми уручи телеграм

Ћипико, Иво - Приповетке

Загорци се шћућурили уза зид, ћуте; очекују да их ко унајми, или да их срећа намери на добра крщћанина да им понуди конак да се до сутра заклоне. Но ниодкуда добра гласа!

Но ниодкуда добра гласа! Најпосле, кад им дотужи, скупе се у гомилу да се договоре би ли остали до сутра, или би кренули пут друге

Мајка и син чисто су се веселили што су у вароши остали и срећно се намерили на добра господара. На стаблу и испод њих момци и девојке певаху на махове цели божји дан.

Није био вичан тим пословима. Пре него ће изићи Цвета упита: —Што ћу му предати за ручак? —Разуми се, јухе и добра црна вина... —Е, да га је! — опази жупан. .

Отац размишља што ће од својих и од себе. Познају га добро у староме братству: има међу њима и кума, добра човјека. Отићи ће тамо; првих дана наћи ће му се на невољи, али послије?

—Јесте ли здраво? — пита их забрјжути отац. —Толико што имамо добра, — одговара Спасоје, да упита: — А како је на дому? Можеш ли сам? —Слабо... стока тек што се држи...

се с господарима сузних очију, али мирна и прибрана, а и они узвратише љубазношћу, очито тога часа ганути: била им је добра и вјерна. — Иди са срећом!

— Па што се скањиваш? — живо прихвати Марко и ухвати је за руку. — Јаке су ти руке! — рече јој лакше. — Бићеш добра на послу... — Чини ти се — прекиде га и маче се. Али он јој не пушта руке, но држећи је за њу, пође пред њом.

Окривљеници одричу. — Добра комшиница, господине, — вели Павао, па сврнуо к њој, онако на разговор... Ево, рецимо, да сам ја њега нашао онако у

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

њене делове скупа узете – мути под притиском дневне политидеологије и државноправних решења, којима је ваљда једина добра страна што се могу мењати.

Зато иза свих прича које у његовој прози налазимо, можемо дослутити древни мит о борби између светлости и таме, добра и зла. Ту исту борбу наслућујемо и у беспрекорно изведеној новели „Мост на Жепи“.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Није – него још нешто! Ја му лепо кажем: „Ви не можете па не можете да ми дате обећани мираз, е па ево вам сад добра прилика: израдите ми један привредни зајам код Класне лутрије”.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

навраћао више као страшан гост него као домаћин; а онда и на брак, јер се трипут женио, али му „ниједна није била добра”, па не би жалио ни новаца ни имања, а и закон би газио, само да се што пре ослободи.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Помози Боже, а опрости некрива кућо, у којој сам и добра виђела! — шапну Богдана по свршеном послу око затварања врата, па се мушки, широко и лагано прекрсти.

По навици задрхтасмо од пријављене ране посете. Искуство вели да она од добра не долази, а и Мемет каваз, качанички Арнаутин, брижним изразом на лицу као да се устезаше да нам изјави болно

Набавио себи мартинку, наоружао село и крај и кликнуо све на отпор. Купио себи коња добра, ударио му ките и ресе, исправио се и осилио. Од невоље, не из некога пустога јунаштва... Па се отпочело.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Рибица се стаде молит’ старом рибару: „Пусти мене, добра душо, натраг у море, А откупа, каква хоћеш, ишти, — даћу ти“.

“ Риба му се одазивље: „Ево, ево ме.“ „Рибо, рибо, златна рибо, сад је истом зло. Рибо, рибо, добра рибо, страх ме је и стид. Ти начини моју жену тја и царицом, Ал’ и тим се њене жеље не зајазише.

»Стармали« 1888. ЈУЧЕРАШЊИ САМ У крчму смо сели Ја и чика Сима; Једну ицу, две ли Добра воља прима. После црне кафе Ошли кући право, И мој чика Сима „Изрјадно“ је спавô.

Гладио им децу Копитом и репом, Задахнô им душу Моралштицом лепом: „Добра деца увек Родитеље следе, Треба да се на оца На мајку угледе!

Е па нек’ се деси да и он омане: Очајање ником не доноси добра, Чини се и невешт а у себи мисли: Ха, ево Октобра! Сад је време бербе (ако филоксера Рачун не поквари); Не буде

се орден рибама давô, Ти би га прва добила туна; Ордена немаш, ал’ скромност твоју Још боље краси кришка лимуна. Добра си топла, добра си хладна; Пред кога дођеш, не дâ те ником, У хладном стању дивно те гледат’ Где дршћеш, дршћеш —

Добра си топла, добра си хладна; Пред кога дођеш, не дâ те ником, У хладном стању дивно те гледат’ Где дршћеш, дршћеш — твојим аспиком.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Ах, Васо, шта учини! Како ћеш јој у очи погледати? Но, ја ћу њу молити, она је добра, она ће ми опростити. ПОЗОРИЈЕ 6. ЕВИЦА (дође лагано пак седне) ВАСИЛИЈЕ: Гди је, Евице? ЕВИЦА: Уби ме!

Петровић, Растко - АФРИКА

Кинин. Доручак обилан као да се руча. Дуги разговори са госпођом Франсис Беф. Волео бих да ми је мати, толико је добра, нежна и чедна.

и једино друштва ради, и затим да мој Швајцарац помаже његов предлог само реда ради, са: „Да, то је, видите, сасвим добра прилика!“ а да у ствари не би волео да уђем у ту комбинацију.

која остане удовица дужна да пође за сина кога је имала са покојником, јер Бобо наслеђује своју матер као и сва остала добра свога оца.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Па војује ли се с таквом памећу, с таквим знањем и с таквом спремом?! Нека нам добра цпећа буде на помоћи, али ово не слути на добро. Око 6 часова у вече вратим се у Алексинац. Штаб се већ био вратио.

врлети, шуме и пустаре наиђох код једне групе штапских официра по два пуна бурета лепа, ухлађена пива и повелико буре добра вина.

« На питање: каква нам је војена спрема? одговарала је: »Е, па није тако рђава, није! да видите и добра је, богами.« На питање: како стојимо са другим државама?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Нит’ се срдиш Кад те карам, Нити кад те љубим; Ћеф ми дође — Напијем се, Па пред тобом дубим. Добра воља, Добра браћа — Ти донесеш вина; Само, само, неправо ти Кад пробудим сина.

Нит’ се срдиш Кад те карам, Нити кад те љубим; Ћеф ми дође — Напијем се, Па пред тобом дубим. Добра воља, Добра браћа — Ти донесеш вина; Само, само, неправо ти Кад пробудим сина.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

По раширеним танким ноздрвама рекао бих да је још љута на мене. Али када смо стегли руке, она је опет била она нежна, добра Арлета. Полета и Тома отишли су. Ми смо пошли у онај мали, пусти парк, преко Изера. Ишли смо једно време ћутећи.

— растаћемо се занавек. А Арлета, моја добра Арлета, млада, лепа, туговаће неко време, а потом ће припасти другом човеку... Ужасавала ме је и сама помисао.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

„играчке ума“ Вукашина Радишића, онај Приказ плеткашу из године 1839: Откако те, брате, знам, тво:риш једнако дела добра Ја; злочинства никад не пре:чињаваш ником; мирни о Стају; од тебе сви људи; бе:генише те све живо дру Же; к'о да знају

Јест ли на свјетје такој человјек как ја, нешчастљив, чрез нес, ах, мој вјек! Куда ни пој ду, добра не знајду, оједу же всјуд, бједу же всјуд.

Теби сам помаже небесна воља, И сад ти се показује судбина боља, Сви ближњи твоји теби добра желе И даљни се народи твом добру веселе. Востани, Сербије!

Јести, пити — то је наше, Испод дојких раја тражит, Докле будеш пак и прођеш. Та у гробу.. нема добра, Ни 'ма фајде и од њега: Све л залуду кад се умре. 1817.

У смеју јој на уснама вољу ти примети, Буде л’ добра, тад помисли да си већ на мети. Кад ја дођем и упитам, казаћеш ми стање, Тај ће вопрос бит мом серцу најслађе питање.

Сад се скрију у луг и беру јагоде росне: Сваки им прати корак шала, несташлук и смех. Није баш свагда добро ни добра сувише имат; Сваки не подноси сат више од четир’ ока.

74—5, фуснота) овако: „У наших праоцев, во времја језичества бјаху многи бози; первоначални из њих бје Бјелбог, начало добра, творац и податељ всјех благ; јего противник бје Чернобог, начало зла, творец всјех кознеј и зол, љубовавши сја

Примим ја убо от њега писмо, које ме весма опечали, да сирјеч за Сербију никаква још добра изгледа нејма, ражали ми се тако, да сам се и исплакао пак от туге моје пјесн ову сочиним.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Бог да јој душу прости, покојној госпођи, Ђурђевој мајци — а бјеше добра и милостивна, лијепо се са мном ражговараше и упитиваше за ждравље. Хеј! хеј!... (Вујо одлази.

кад набујају, Верна се браћа снажно загрле, И заверив се чуда стварати, Поштење кољу, гоне невиност И сваку искру добра, крепости Отровом своје паре каљају... МИРА: Јаох, Станиша!

) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је, Вујо? Какво нам добро доносиш? ВУЈО: Вјере ми, господару, није ни вријеме да би ни добра донијело... Жље, господару, жље!

Одмах сам рекâ неће добра бит!... П’ онда и јучер на ноћ, веле пастири, да је једна звијезда пала?... Чија ли ће бит?... Жље, господару, жље!...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Добра вече, ктитори и приложници сија свјатија обитељи и всего мира! — Бог добро дао, оци наши ду'овни! — одазваше се сви и

Боже мој, Боже ала ви усрећисте нашу земљу! Свијет се лијепо умртвио од некаква добра и милине, па дише. Свак весо, задовољан, свак пјева, само се пјесма ниђе не чује.

Зато вас молим и преклињем да га што теже осудите. Мени је овај славни суд млого добра учинио. Од млоге ме је биједе и невоље ослободио... Судац: Баш од млоге те невоље ослободио? Како то?

“ — Онда сам имô једну краву, дабру, дебелу краву. Од уста сам своји' откидô, па сам њој давô. Кажем вам, добра, дебела крава, али зијанћараста да Бог заклони! Прескочи ти преко плота и ограде куд занесе!

мени има милиіун срца и милијун језика, јер сам данас пред овим судом плакô испред милијуна душа које су се од силног добра и милине умртвиле, па једва дишу! (Сви га гледају забезекнуто.) Збогом, јазо! Збогом, господини моји!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА (размишља): А опет, шта знаш, Јеротије, можда је ово каква добра прилика? ЈЕРОТИЈЕ: Хм, добра прилика; Ђока, добра прилика! Иди, бога ти! Добра је прилика господин Вића, а не Ђока!

АНЂА (размишља): А опет, шта знаш, Јеротије, можда је ово каква добра прилика? ЈЕРОТИЈЕ: Хм, добра прилика; Ђока, добра прилика! Иди, бога ти! Добра је прилика господин Вића, а не Ђока!

АНЂА (размишља): А опет, шта знаш, Јеротије, можда је ово каква добра прилика? ЈЕРОТИЈЕ: Хм, добра прилика; Ђока, добра прилика! Иди, бога ти! Добра је прилика господин Вића, а не Ђока!

ЈЕРОТИЈЕ: Хм, добра прилика; Ђока, добра прилика! Иди, бога ти! Добра је прилика господин Вића, а не Ђока! И ти, да си мајка као што треба, ти би требала да је научиш.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

"Буди, снахо, собом добра, /то су дарови", захтев је који младожењина породица понавља у свадбеним песмама, а он се, с друге стране, усклађује с

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

О, мајко, мајко! О, мила сени! Откад те, мајко, нисам видео, Никаква добра нисам видео... Ил’, можда, мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не чује Што паук везе жицом тананом Над

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ПЕСМА ВЕЗИЉА Ни броди без преброда, Ни горе без прохода, Не жали добра коња, драго ле драго. Зарукавље ти везла Три лета без починка.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.

Биће бола, јада. Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

и 3, 75, 222). Господар прети коњу да ће му, ако донесе рђаву девојку, начинити јасле јадикове (а ако девојка буде добра, начиниће му јасле јаворове, Вук, Пјесме, 1, 23).

порасле« (СЕЗ, 7, 156). Због к. жене не раде па Бели четвртак (СЕЗ, 19, 7). Да би била добра пређа, даје се прво повесмо к. у цркву (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 185). О демонској снази к.

Ако у дуги преовлађује жута боја, биће те године добра к. жетва (СЕЗ, 19, 396). Кад породиља шаље воду свештенику за молитву, колико година жели да не рађа, нека у њу метне

»Онда ј̓ престала з букви тећ крв«, и по томе су људи знали да је исповест била добра. У Крставштини, као и у околини Бјеловара, верује се да ни гром неће у букву, јер је »Мајка божја имела зибел од

Ћипико, Иво - Пауци

— А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже, — што ће ти поп? Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ бога! У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико.

Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру. — Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије.

али за добре паре све се може .. . Али, само за добе паре! ... Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада? — Добра земља! — вели Илија као за се. —А што питаш за њу, господару? — Полако, болан, што срљаш?

— и зајеца. —Чуј, Радивоје, — поче Смиљана тихим гласом, ово је моје умиљато јање: видиш како је поплашено? Добра је она као крух што се једе, радишна као пчелица...

— вели један од комшија. —Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла! Па било је и досада, ако и ријетко, тога код нас... А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго! .....

Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану, на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. „Није друге, треба наћи адвоката да одбраниш своје!

Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио... Па нека једу адвокати, родила је година! Јесен прође у парбљењу међу браћом и

Поп Вране, као да је осјетио њену мисао, вели јој: —Знам да ти нисам мио, али једнако можеш бити са мном добра, ако хоћеш, — и испод стола ухвати је за руку. — Доста ми је да ти милујем руку, и одмах ми је лакше ...

А што не дође он главом овдје, него вас посла? .... — А да знате ви — успали се Раде —колико ова ограда дала је добра господину начелнику! Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...

Уто се и Марија маче и рече: — Они су заборавили да се и сутра ради! Добра вам ноћ! — и пође у кућу. Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.

— Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна. Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? —дода.

Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану. — Је ли да се на ме не љутиш? Ти си добра, — јави јој се. — Зашто?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Да, свако ће носити своје властито бреме. А поучавани у науци нека дели сва своја добра са својим учитељем! Не варајте се: Бог се не да исмејавати.

Додуше, њему је особито пријатно. Њему храну доноси лично господарица Вратимља, Јелена, наша добра хранитељка. Не, ја се овим што сам сада рекао никако не придружујем злобним гласинама које иначе свакодневно слушам.

Шта је он према њој? Клипан што базди на коњски зној? Лудовина добра само кад има шта да се млати, но у миру непотребан и сувишан.

Раније, у стара добра времена, могло се за неколико као од беде смунђарених, недоживљених оченаша и неколико кржљавих свећа припаљених на

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Но светли идеал добра и нежни анђео мира, Ти сиђе с висине тада, да бурни смириш дух: Да седмоструни кимвал и звучна опије лира Празничном

) Са неким одличним људма до беле зоре сам био. То беху личности важне, идоли јавнога мнења, Чувари свакога добра, и части, и поштења, Слепчевић, чувени песник, цело је зборио вече, И најзад, промуклим гласом, са сузним очима

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Но добра природа побринула се за своје створове. Када нас разум изневери, онда ступа у акцију животињски инстинкт. То је било и

Његово огледало лежи, додуше, и при највећем водостају, добра три стаса испод мога земљишта, али то га не спречава да он ово, и без зуба, не нагриза из године у годину.

То пада у очи, овде у земљи флегматичара. Хук је врло добра глава, пуна идеја и проналазака, али је свађалица. Многи су то искусили. И Њутн није остао непоштеђен.

И би светлост. И виде Бог да је светлост добра; и растави Бог светлост од таме. И светлост назва Бог дан, а таму ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

небеског тела на којем путујемо, обасјавају нас Сунчеви зраци, па онда опет улазимо у таму, али нам наша Земља, као добра мајка, шаље без престанка један део своје светлости, коју је добила од Сунца на поклон.

Живот буја на Земљи, а дела човечје руке виде се и одавде, са Месеца. Да си благословена, ти наша добра мајко! На теби је креснула Прометејева искра и распламтио се божански огањ разума.

Он је, истина, мањи од Земље, па је пречник његова екватора, са својих 6900 километара, само добра половина пречника Земљина екватора, који мери 12756 километара.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Па те твоја добра мајка Данас лепо опремила. Кадивени доламицу Обукла ти од милине, Ишарала меке груди, Равна поља и долине.

„Куд је от'шла та црнојка?“ Наш малиша час па пита; „Ласта, оче, није добра; Отишла је да се скита.“ Не скита се она, чедо; Кад настану топли дани, Долетеће, запитаће: Камо мали укућани?

Станковић, Борисав - ТАШАНА

) КАТА (Ташани прекорно): Е, е, зашто, Ташана, зашто, кћери, тако? ТАШАНА (устаје, а већ тресући се од помисли на добра јела, пића): Да, да, још и то: добро јело, добро пиће. Мени и ово је сувише, па још и то ми треба.

(Потресено): И мојом кривицом је морала она толико да плаче, сирота моја и добра сестра, моја »лала«, моја добра и мила душа! Улази Стана са мањом софром, тањирићима, бокалом вина и чашом.

(Потресено): И мојом кривицом је морала она толико да плаче, сирота моја и добра сестра, моја »лала«, моја добра и мила душа! Улази Стана са мањом софром, тањирићима, бокалом вина и чашом.

Не може да се надише од задовољства): Ох, ала је лепо кад може човек добра да чини! Како је сада овако лепо! Ох, овако да је увек светло, овако весело! Улази Стана.

И да покојник остаде у животу, остала би ми сестра. А ти си према мени толико добра, толико мила била. Ниси ме од свога мужа одвајала, већ си ме, као брата, заједно с њиме чувала, дворила и неговала.

Више праг те куће не смем да прекорачим, неће ме ни примити; а ако ме и прими, јер толико је добра, неће излазити пред мене. Њене слушкиње ће ме дочекати. НАЗА Ташана? САРОШ (уплашено): Ћут!

Него ето, већ ниси млад. Када се разболиш, легнеш, куда ћеш и шта ћеш? САРОШ Ох, бре, Ташана, колико си добра! Ох, шта ћу, куда? Па добро: куда? »Дигни се!« »Стани!« На шта? Да се дигнем, да станем?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

А панталоне, то вам је ногавица, и шлус. Знам, знам, има вештина, има добра рука, али има и друго, а то су маказе. Праве шнајдерске маказе, алат! а не ово с чиме се и ви и други мучите.

Сека се утркује с псима и са ждребетом. Али су у основи деца била добра, нису чинила штете ни пакости ни људима ни животињама. Мајсторица се понекад ипак потужи на урнебес и тутањ.

Говоре српски, на пример, а заносе. Па и мој Риста као мало заноси. А жена му добра, и кућица лепа, и деца као јабуке...

У шталу да је привежеш!... Морам говорити с њеном мајком, узећу је на бригу као своје дете, не могу пустити да добра и лепа девојка остане луда, и вуче батине од мужа целог века. Јачи део живота госпа Нолиног био је живот удовице.

Чудо је и испало. И несреће, и добра дела, каква се ретко стварају. Бог да јој душу прости, госпа Ноли, није само изгледала као мушко, него је и била

Јулица расте и биће лепа и фина девојчица. Споразумели би се вас троје једног дана против мене, а то не би добра донело ни вама ни мени, јер сте ви овде домаћини, а ја опет не дам себи сувише близу никоме...

— А што ћемо куповати нова кола, кад су стара још добра — одговара преко залогаја госпа Нола. — Јесу још јака, али су стара, отрцана, а ја, знате и сами, сваки час морам да

Два брата Лазарића, оба блага и добра, нису се слагали. То је у неку руку био ред у газдачким кућама; запето стање је замењивало тајанственост.

мишљење, или искуство, препричавао, и додавао: — За нежењене људе, то нагло осветљење у мраку, ја мислим да није добра ствар.

— Тако је најбоље за вас и за нас. Хоћу само да додам нешто на ваше речи о Јулици. Она је и добра. Ова паланка, ви знате, никога на свету није оставила на миру, оговара и клевета од јутра до мрака, али Јулицу моју

Разредном старешини, који је волео фразу: „У вама је, господо, добра грађа, али од грађе до грађевине је далеко, радите, радите, господо”...

година отпало је све оно што није било за школу и напор, и од седмог разреда до матуре, разред је маршовао као једна добра чета, један дух и једна воља.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

реч била, и препоручи са сузама да би о њему бригу водио, представљајући му своје стање и недоскудицу, и свештеник, добра срца и тако, а особито не имајући мушке деце, узме га под своје.

часова на тај конац определили; особито што у романима и трагедијама (као што је познато) само се онда спава кад која добра силфа, која се на јави показати не сме, или неће, ноћу доћи жели и своје љубимце о будуштности известити.

Ова добра душа, велика у оној мери као што је Пантеина била, није баш праву матер у природи имала, и зато није чудо ако није Фиди

оца, који ми једну двокатну кућу јошт за живота преписује; после смрти његове ја сам једини наследник целог његовог добра; ја вас радо имам, би ли се одважили за мене поћи? Девојка. Ја вас врло почитујем. Момак.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

И то је добра страна тих биографа, коју историја књижевности прилично искоришћује, али ти биографи имају и једну рђаву страну, коју

Кад год сам о тој околности из моје биографије размишљао, увек ми је падало на памет како то одиста мора бити добра шала умрети под туђим именом.

То признајем, то је добра струка, а добро је и поштар. — Ох, то није ништа, — примећује Хезис — по цео дан лепи марке па му се језик уштирка

Ја налазим да је то била врло добра установа, јер су се незналице, на тај начин, навикавале на то да су магарци. Откако је то укинуто, незналице се никако

Као што се из ово неколико примера може видети, ова је Олендорфова метода необично подесна и добра за учење француског језика, а ја се сећам једнога нашег младог дипломате који је по Олендорфу научио француски и који

Нон ѕцхолае ѕед вітае діѕцімуѕ! 5 Други пут, кад би нам говорио о владању, рекао би нам: — На што ти добра белешка кад си иначе неваљалац. Qуі профіціт ін літеріѕ ет дефиціт ін морібуѕ, плуѕ дефіціт, qуам профіціт!

— Донеси! — одговорила је она љупко. — Ох, душо моја, како си добра. Донећу три кошуље и четири пара гаћа, анђеле мој!

И обично се извуку они који напишу рђаву песму. — А твоја је песма била добра? — Све судије првостепеног суда и судије касације тврде да је добра. — А колико су те осудили? — Две године.

— А твоја је песма била добра? — Све судије првостепеног суда и судије касације тврде да је добра. — А колико су те осудили? — Две године. — Ајаој! А мене за крађу годину дана.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Официри су се сакупљали и, како који наиђе, пита има ли чега новог. Дође и потпоручник Средоје, „економ свога добра“. — Помаже бог, људи... Шта се доконало?

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Девојка тренутак поћута, строго га погледа и рече: — Знам. И знам да више никоме неће добра донети, али то је моја жеља.. — Девојка заповеднички испружи руке, а младић без речи положи мач на њих.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

— Зар мајка родила, чувала, па сад мајка не ваља, а она, Циганка, добра?... (Одлучно): Да кунем, ох, да кунем! (Скида шамију, иде пред икону, клечи и куне): Синко, да Бог дâ...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА 259 16 КОСАНЧИЋ ИВАН УХОДИ ТУРКЕ (ОДЛОМАК) 262 17 ПРОПАСТ ЦАРСТВА СРПСКОГА 265 18 ТРИ ДОБРА ЈУНАКА 270 19 МУСИЋ СТЕВАН 271 20 ЦАРИЦА МИЛИЦА И ВЛАДЕТА ВОЈВОДА 279 21 СЛУГА МИЛУТИН 282 22 СМРТ МИЛОША

силама природе, жеља да се те силе савладају и учине савезником изражавала се у наивном веровању да постоје зла и добра божанства.

песми Бановић Страхиња, издајник и бранилац отаџбине у Кнежевој вечери, Марко и неки његови противници у низу песама, добра и зла снаха у песми Јакшићи кушају љубе, младожења старац и младић у Удаји сестре Љубовића.

Стаде свата дванаест хиљада те гледају коња у Бугара; коња гледе, а сами се чуде: „Боже мили, чуда великога! Добра коња, а лоша јунака! Још такога ни виђели нисмо; један бјеше у зета царева, и сада је у Војиновића“.

јесте Ђаковица Вуче, а друго је Нестопољче Јанко, а треће је момче Пријепољче; гледали га, пак су говорили: „Добра коња младог Бугарина!

првобратучеда и четр'ест од града левера; у магли се, љубо, растадосмо, растадосмо, пак се не састасмо; нека бог зна, добра бити неће“. Вели њему љуба Видосава: „Не бој ми се, мили господару!

бога ми, вјеран слуго Лазо, ја не могу тебе оженити свињарицом ни говедарицом, за те тражим госпођу ђевојку, и за мене добра пријатеља, који ће ми сјести уз кољено, са којим ћу ладно пити вино. Но чу ли ме, вјеран слуго Лазо!

Но чу ли ме, вјеран слуго Лазо! Ја сам за те нашао ђевојку, и за мене добра пријатеља, у онога стара Југ-Богдана, милу сеју девет Југовића, баш Милицу, милу мљезиницу; но се Југу поменут не

виђе јутрос на невољи ђе му нема главна пријатеља, паде на ум, па се досјетио за његова хрта Карамана, кога воли него добра ђога, те привикну из бијела грла (остало је хрче у ахару).

на Голеч-планини, да те видим у царевој војсци, познао бих тебе и ђогина, и твојега хрта Карамана, кога волиш него добра ђога? Знаш ли, бане од малене Бањске? Познајем ти чело како ти је, и под челом очи обадвије, и познајем оба мрка брка.

Све је свето и честито било, и миломе богу приступачно. 18 ТРИ ДОБРА ЈУНАКА „Који оно добар јунак бјеше што једанпут бритком сабљом мане, бритком сабљом и десницом руком, пак двадесет

идем погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли бога, драга душо моја, да ти с̓ здраво из табора вратим, а и тебе добра срећа нађе, узеђу те за Милана мога, за Милана, богом побратима, кој је мене богом побратио, вишњим богом и светим

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— како идемо на одбјегле дјечаке, наоружаћемо се штаповима, опасачима, уларима, шибама, бичевима; за овај посао добра је нека подугачка рука да малог одметника зграби за врат.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ПОМОГЛА САМУ СЕБЕ ХВАЛИТИ 6 ПУТОВИ 7 МОРЕ 8 СИОН 9 СВОЈОЈ ДУШИ 10 СЕЈАЧИ 11 ХВАТАЊЕ СЕНКЕ 12 МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ 13 ДОБРА ЛОЗА 14 ПОХВАЛА ЖЕНИ 15 ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА 16 ВИНО И ЖЕНА 17 ИЗ БЛАЖЕНОГ АВГУСТИНА 18 РААВА 19 ДОКЛЕ НА ТИХУ ВРЕМЕНУ

(Из Псалама) Ја и тебе наричем бездном. А и сам себе називљем бездном. Ти си бездна велика, добра гласа И луна си сваких божијих дарова Каконо си и сама о себи рекла — Учинио ми је велику, добру похвалу моћни!

с неродством, И не исече је из корена без времена, А нека то допусти зимњим годом Опкопати јој се и обасути с гнојем. ДОБРА ЛОЗА Сву лепоту изгуби — врли корен оста му честит, с родом наспоран!

Свирајка му се здрузга, — али мајсторија свирању у њему оста! Посахнуше заперци, — добра лоза не увену! ПОХВАЛА ЖЕНИ Кано воћка доброродна и домаћи сâд господски; корен је она девојачки и стабло, деца су

Бојим се мојом шијом, зашто не исто једнога од мањих да сам покварио, на зло навео, побујио, с пута добра сврнуо, и одвоумио, него и туштене побудалио, и зато стрепим да ми се не обеси на мој врат жрнов камен, и потонућу у

Међусобом исто мирствујемо, Ако нас с ругом и подражују који туђоверци с преотимањем нашега добра и из вилајета прогоне, − не со тим да и Бога нам преотети могу и изагнати испод његове му снажне руке, нит се они

НОВОГОДИШЊА 3ДРАВИЦА 1732. Ја ћу вам добра времена давати; кишна пролећа и јесен, и суха лета. И земља ће вам ваша свој берићет потпуно износити да вам се напуне

Многи и од синовства им одреку се и свега очина им добра одрину их. Ама наш од Бога нам дат судија, наша свест не чини с нама тако, нити нас никад остаља не светујући и

Прометао се је и трговао које својим, које и с туђим, ал' је више туђега било добра код њега, неголи свога што је имао.

Пак саде лежи затворен у тамници ради оно туђега добра, а ја ниоткуд ништа не могу добаљати да би му бар исто суха хлеба могла односити и давати, да од глади онде не умре.

хитрину извођаше трчећи овам-онам по бедену градском и нагоњаше све луде на бој, те им говораше: »Охо, моји људи и добра браћо, није ту курталиша с једним поуздањем!

За добре их мотре, пак запита оних што око њега стојаху, рече им: »Браћо добра, откуда су то дошли к нама ти хубави свештеници у томе красну се оделу?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

У чаршији је имао неколико епитета: челеби-Ђорђија, дилбер-Ђорђија, ашик-Ђорђија. Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и

Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица. А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!

понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! Кротка жена, убава домакица беше! Е ли јоште онаква добра ткаља како у оној време што беше?... Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како, ете, мајка ти!

Кротка жена, убава домакица беше! Е ли јоште онаква добра ткаља како у оној време што беше?... Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како, ете, мајка ти!

Рекни гу: поздравија, ти се хаџи Замфир... Познавам гу, како да гу не познавам!... Беше добра аргатка.. работила ми је у лојзе... Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје. Волешем гу кад потрчи!