Црњански, Милош - Лирика Итаке
у лето, становао сам код Миличића на Хвару, у његовој рибарској кући, у Лучишћу. Са нама је био и Петар Добровић. Једног дана – да бисмо читали Хекторовића, на мору – пошли смо са Хвара на Вис, у чамцу једног младог инжењера са
А Добровић се кикотао, и није пристајао да неко други, место мене, то предавање о сликарству одржи. Може се мислити како ми је бил
Са мном, у истој соби, становао је и сликар Петар Добровић. Петар се, са мном заједно, и у Париз спремао. Ту ми је једног дана саопштено да у Дневник о Чарнојевићу, не може ући
Па сам и оно што није могло да уђе у Дневник спалио. Добровић се томе, грохотом, смејао. Вели, кад пође за Париз, и он ће своје старе слике тако.
А кад ми се глас, и очи, и дах, упокоје, Ти ћеш ме, знам, узети на крило своје. ЕСПАЊА и наш Хвар, Добровић мртви, шејк што се у Сахари бели, привиђају ми се још, као утваре, ватре, вар. Мој Сибе полудели, зинуо као пеш.