Употреба речи добродушним у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

па још срамније скакутање на једној нози кроз кукурузе све докле га неки пешаци, што их је срео на путу, са оним добродушним, детињским сажаљењем, не узеше на леђа, смењујући се тако све до превијалишта, где га је неки лекарски помоћник

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И све то објашњава што се он тако радо читао, као што се и још данас даде читати. Тиме, као и основним добродушним и интимним тоном, он опомиње на Љубомора П. Ненадовића којем је умногоме служио за узор.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дјед га је дуго и дуго гледао, насмијешен и ћутљив, а онда му се истом оте оним његовим старим, добродушним грактавим гласом : — И де ти реци, ко је сад веће говече и бесловесно божје бравче без репа: ил ти, ил они који су те

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Сви су заробљеници били азијатски низами; крупни, здрави, лепи људи, са добродушним, поштеним лицем. На испиту покажу: да су синоћ и они учествовали у последњем јуришу на Шуматовац, да су били одбијени,

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Јованче је напето ослушкивао. У некој књизи, добијеној од учитељице Лане, он је читао о патуљцима, малецним добродушним људима, који лутају шумом. Ово је можда један од њих. Изгубио се у мраку и сад зове у помоћ.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности