Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Владика се добродушно и лако насмија. И ц Маром је много штошта говорио. — Који је оно светац? — рече он њој, па показа на једну икону на
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Оно је у неким бајкама сиромашно, у неким слабашно, трапаво, ружно, и често толико добродушно да делује као будала. Као младић, ово најмлађе дете суочава се са многобројним препрекама у виду хтонских чудовишта
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
утанчаног укуса и више осетљивости који казује своје утиске и даје књижевне описе — но срдачан и природан човек који добродушно и духовито прича шта је видео и како је кроза свет пролазио.
Милићевић, Вук - Беспуће
Њему се чињаше да Уна памти стотине година ту пјесму, да ју је у себе упила, да је она добродушно понавља жамором својих таласа, да и она воли своје обале које вјечно обдјелавају њезини потиштени унуци, да би она
радник; и кад дође на своју вјечну омиљену тему, Чешку, његово се лице поново разведри, глас му поста блажи, а очи се добродушно расвијетлише испод ријетких трепавица. Они не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
нарочито не личиш на Ђурђева бијелца, али бесплатном моделу није ред у зубе гледати — мрмљао је он, критички мјерећи добродушно грмечко кљусе.
Узео сам слику са софре и обрадовано гракнуо: — Ово ђед Раде! Познао сам добродушно, мило старчево лице упркос дугој бради и светачкој потковици коју му је додао сликар.
Камарате, мој рођени брате, припази ми на моју ђевојку. Дјед Раде био је добродушно и честито сеоско момче, права бијела врана међу пустопашном и распојасном гомилом својих вршњака, личких спадала и
Пјесник прихвати оно куваричино сикирче и крену према затвору, добродушно гунђајући: — Шта им сад ја ту могу. Свак своју пјесму, безбели. Хе-хе, а оно за чакшире баш ми добро испаде.
— Па бар да си пристигао ону помлађу, Анђу, како ли се зове, то би ти се некако и опростило — добродушно се утаче у разговор комесар Михаило, а на то сељак само заигра брком и развуче усне.
у говече, али Василије је тврдоглаво остајао оно што јест: обична босонога момчекања, шира нег дуља, сједи и добродушно се бечи на овај божји свијет уоколо у који је грешком упао, јер је ту све испод његове мјере.
Нема ни женидбе ни других беспослица. Момчина мирно слуша и добродушно бобоњи: — Е, кад би дао бог да се и то дочека. ПЛАВИ ЛОНЧИЋИ Коначно и Шеста крајишка бригада напушта брда роднога
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Осврне се и виде једног старца беле браде. Старац је махао главом и добродушно се смејао. — Ко си ти? — упита га Агатон — и зашто се смејеш?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Механџија се добродушно насмеја и тапну ме по рамену, па ће охоло рећи: — Хе, странче, ти се већ уплашио?!... Међер нема наше куражи далеко!..
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он ме погледа добродушно, очинским погледом. „Али - не дај Боже да на себи искусите - живот је тешка борба. Тако стоји написано у књизи судбине!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Затим се лепо сећам кад он после овога кресну палидрвце да упали цигарету. Лице му је сијало од здравља и било добродушно детињасто, а снажан, као одваљен од брега, са раскуштраном кудравом косом која му је падала по челу, онако испружен
Краков, Станислав - КРИЛА
— Луда, и онако ће умрети... — додао је добродушно. После су на њега и заборавили. Седи мајор је играо санса са Душком и потпоручником Милованом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Много пута дирали смо га због његове дебљине. Али он се добродушно смејао и одговарао: „Непријатељи су могли све да ми одузму, али нису могли једно: моју добру нарав.
Радослав се широко и добродушно насмеја. — Шта да им радим!... Они су ипак добри људи и моји другови... ФРОНТ И ПОЗАДИНА Има већ дуже времена како
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А где пазарим, наплаћује мање, те ми по неки пут и готова пара у џепу остане. ТАШАНА (добродушно): Де, де... нека те чује само хаџи Риста и други па ћеш видети! СТАНА Ех, не знам ја те хаџије.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мушкарци се добродушно шалили: да је доктор Мирко добио речиту ташту, али зато ћутљиву жену. Господин Јоксим, као увек, имао је одвојено
Ограду наместише како нико никада није: само с једне стране, према Савином кућерку. Сава се добродушно и паметно смеје: — Још нисам видео ограду која два краја не састави, и нема врата... Ајде, да чекамо шта ће даље бити.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кад год би га гдјегод сусрео, Николетина је добродушно гунђао: — Здраво, брате Стриче! Кад се Јованче предвече вратио из Гаја, Стриц га пресрете на пашњаку.
— Шта радиш ту? — строго поче Јованче. — Дошла да вас видим — тихо рече Луња и погледа га тако добродушно својим великим тамним очима да Јованче, већ спреман да викне, само гргутну као млад пјетлић и настави много мекше: —