Милићевић, Вук - Беспуће
соба од његова гласа, поново се разлијегао његов весео и звучан смијех кроз читаву кућу, са топлом и дјетињском добродушношћу. Тада су се посљедњи пут видјели.
пажњу и бригу, мислећи и старајући се о њему; доносила му цвијећа и воћа које је сама узбирала, са једном искреном добродушношћу. — Ви немате никога да се о вама стара, рекла је. — Како да немам? - рече он и погледа је. — А ти?