Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Стрижемо она жита сваке године, и не питамо како је „добротворима и добротворкама”... Тако и међ људма... Тодоре мој, Шваба ће у Немачку, а ја и ти ћемо на православно гробље... Па шта?
Па шта? Тако је и право, и тако увек бива. И с родитељима, и са добротворима који нису родитељи... Па ипак, дала сам је њему и друго нешто сем новца, том Луки из Немачке. Шта? Љубав материнску?...