Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Честитам ти, Лука, и радујем се. Ти можеш светла лика стати и пред мртвога оца, и пред матер, и пред твоју „добротворку”, како си ме у последњим писмима називао. Заболело ме је то, али разумем.
Али сећао је се, и мислио на добротворку своју, Лука. Сутрадан по сахрани свратио је опет. Једноставан и тих као обично, сад још и некако самоуверен, рекао је