Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нико тебе не ћеде помоћи, Роде мили, у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па довати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану, А Србији бијел дан освану. 1843, 1. дек.
“ Па се млађан за њом стисну, Довати је саде; „Јао мене!“ она врисну Па под липу паде. О да чудна ваљушкања По зеленој трави, О да чудна љуљушкања,
“ Па потрчи бистроме извору, Па довати ту липову кору, Па се напиј водице лађане, Па убрзај те ноге лагане, Удри гором, по стењу се вери, Па јагоде, па
Ој Чупићу, љута гујо, Ој Ћурчијо, мрки вујо. Ао Луко, Турска муко, Ао Петре, Плаи ветре, Што довати турско море Па о српске разби горе!
бија изустио, Ал' већ Пега с неба се спустио, Док длан о длан, до менека стиже, Мени с' коса од милине диже, Па довати с главе шушљајицу, Па је лупи доле о земљицу, Узјâ Пегу, а он макну крили, Па под облак за час одо тили.
Ваљда мед се по земљици лије, Јер кошница не мож' га да скрије. Скочи брже с Пегаза лакога, Довати се уљаника тога, Па у једну кошницу загледа, Кад ал' у њој ни трага од меда, Диго другу, диго све и редом,
Је л' сретнији когод од менека?“ Тако збори детић овај врли, Па довати са земље јерове, Па и љуби, па и сретан грли, Па још збори речи овакове: „О јерови, моји соколови, Децо моја, моја
“ Па довати јера тананога И још оног, брате, дебелога, Тог у десну, оног у шуваку, Удри њима по ветру и мраку. Боже вели,
Боже вели, чудна дела твоја! Али гледај куд ћеш, главо моја, Јер ако те то јерје довати, Оћеш богме грко оплакати. Окрето се, напоље се мако, Но у итњи некако с' спотако, Преко неког падо браколомства,
Ал' ето ти уједанпут чуда: Дође човек један однекуда Па како се довати ливаде, Травурине нестајати стаде, Он имаше нешто иза плећа, Гледну боље, кад ал' бреме цвећа, Како дође а он га
литица, Како дође, на њ'га ука, дрека Од јејина и од кукавица, Ал' он ништа, већ секиру лати, Па њом десно и лево довати.
како је, Само виде бесно лице моје, Па помисли, какова сам луда, Може ода њ триста бити чуда, Те ме дивно ушицом довати, И о земљу пола мртва спрати.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: Немате шта много радити. Само га ухватите, па га држите добро. МАНОЈЛО (отежући): Е, а кад ме довати зубма? ШАЉИВАЦ: Ваша је дужност своме господину помоћи. МАНОЈЛО: Богами ја не смем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пипну га ја, а он ладан. Теке наједном чу, како нешто „цука“. Ја загледну боље да се уверим да не забушава, па га довати за телећак... — Е, оца ти твога, право за телећак! — смеје се потпоручник. — Па мислио човек да му је ту срце!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
што ја кажем: моја крава убола, твоју краву.“ — „А а! море! стани док погледам у ћитап;“ па се сегне руком, да довати ћитап, а Еро те за руку: „Нећеш, Бог и Божја вјера! Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој.“ В.
Близу њега стоји једна маштрава украшена драгијем камењем. Чоек би хтио да воде пије, ама не може да довати. Кад царевић све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај чоек проговори: „Оди унутра код мене,
што ја кажем: моја крава убола твоју краву.“ — „А а! море! стани док погледам у ћитап;“ па се сегне руком, да довати ћитап, а Еро те за руку: „Не ћеш, Бог и Божја вјера! кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље не ћеш ни твојој.“ 32.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
! Прида мном?! Тааако!? А зашто?! — Прије свега, реци овој магарчини да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њега! — вели Чагљина. — Таа-ко!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
цикну како љута гуја, ману главом и осталом снагом, из главе је косе ишчупала, оставила косе на диреку, па довати једну крпу платна, претури је граду низ бедене.
четири ноге подломити, па ћу т' овде тако оставити, те се туци од јеле до јеле, кô ја, Марко, без мог побратима“. Довати се Шарцу на рамена, пак потрча кроз Мироч планину.
Кад то виђе Љутица Богдане, он потеже тешку топузину, пушћа за мном уз кршно приморје; довати ме по свилену пасу, побратиме, сапом од топуза, шћера мене за уши Шарину, једва му се у седло повратих и утекох уз
Побјеже му Велимир дијете, ћера њега на Шарину Марко, достиже га у пољу широку, довати га мало топузином, паде дите у зелену траву.
Оде татар и каза царици што је рекô Краљевићу Марко. Кад то зачу царева ђевојка, скочи млада на ноге лагане, пак довати перо и хартију, у лице је пером ударила, од образа крви отворила, Марку ситну књигу написала: „Богом брате, Краљевићу
прескочити шћаше; ал' не даде Шарац од мејдана, већ се пропе он на ноге стражње, и кобилу на предње дочека, и мало је довати зубима, те јој уво десно одадрије, сва кобила у крви огрезну.
Тебе царе на диван зазива, да ти идеш цару на дивана“. Расрди се Краљевићу Марко, па довати ону кулу с вином, па удара царева чауша: прште купа а прште и глава, и проли се и крвца и вино.
Па повика Порча од Авале: „Слуге моје, извед'те ми ђога!“ Докле Порча седло опремио, дотле слуге изведоше ђога: довати се ђогу на рамена, право оде низ поле Врачара докле дође тихој води Сави, па се Порча покрај Саве фула.
Све то гледа Змај од огња Вуче, па с' довати на свога кулаша, па полеће уз поље Врачара; кад је мало Порчу сустигао, па је онда Порчи говорио: „Стани, курво, од
А кад Иво књигу оправио, он призивље к себе јазиџију, па довати један табак књиге, искидаше књигу на комате, па пустише по књизи јазију, те позивље кићене сватове.
Пазите ми роба драгокупа боље него Џафер-бега старог!“ Сиђе Грујо низ танану кулу, довати се помамна ђогата, па ишћера њега на чаршију.
То изрече дели-Радивоје, па се скочи од земље на ноге, а довати брешку по сриједи; за њим скочи тридесет хајдука. Оде Раде преко горе чарне, Новак оста под јелом зеленом а са своја