Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Две недеље е га огрлила, Па да носи јако смрт немила! Тешки јади срце доватише, Јадно срце сузама облише: „Данци моји, слатки ли ми бисте! Ао сузе моје, горке ли сте!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
га девет миле браће и дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера, а љуба му изведе чилаша; добријех се коња доватише, отидоше у лов на Језера. Кад су били надомак Језера, оптече их она силна војска.
А када се вина накитише, устадоше три Војводе српске, добријех се коња доватише; рече Марко Љутици Богдану: „Збогом остај, Љутица Богдане! Да с' у здрављу опет састанемо и црвена вина напијемо!
сабље исјекоше, до балчака сабље догонише; побацише њине одломчине, од хитријех коња одскочише, за била се грла доватише, те се двије але понијеше на Голечу, на равној планини.
А кад чуло тридесет хајдука, за бритке се сабље доватише, погубише тридесет делија, од њих пусто одузеше благо, па одоше своме харамбаши — да га виде на бијелој кули, шта је
“ Чудан адет бјеше у Турака: готови им коњи под седлима; добријех се коња доватише, и широко поље прејездише, Кунора се горе доватише, од Кунора у поље котарско.
адет бјеше у Турака: готови им коњи под седлима; добријех се коња доватише, и широко поље прејездише, Кунора се горе доватише, од Кунора у поље котарско.