Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А гле! — рекох ја весело. — Нема никога у кући, па ме страх. — А ти седи код мене. Ја је узех за руку. Доведох је до канабета.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И тако, већ смо се претворили у друштванце мушких особењака када једне августовске ноћи случајно доведох Веру. Била је дактилографкиња прве класе и прекуцавала бесплатно моје жврљотине.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
посрну и хтеде пасти. Ја претрнух од страха... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући. Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ја доведох мечицу с мечићима, Да ми тера вучицу с вучићима: Мец на вуцу, вуц на куцу, куц на лису, лис на мацу, мац на ласу, лас
4. Неће л’ пелин брду расти Ја посејах пелин траву: Не хте пелин брду расти. Ја доведох шуту козу, Да опасе пелин траву. Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.
Ја доведох шуту козу, Да опасе пелин траву. Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти. Ја доведох мрка вука Да закоље шуту козу. Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.
Ја доведох вранца коња, Да попије мутну воду. Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Н
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Јеси здрава? Како твоји? АНЂА (подиже се, понизно): Здрава сам, здрава. МИТА Није хтела да дође. Једва је доведох. Неће. Вели: што ћу и ја тамо? Неће, ја; неће, јер зна да мора за њенога онога сина, красника...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ХАЏИЈЕ Благодарни смо, дедо! Улазе Арсеније клисар и Парапута. АРСЕНИЈЕ (води Парапуту): Дедо, ево доведох Парапуту. ПАРАПУТА (кад види све у соби, почне да узмиче): Жиж, жиж, изгорећете Парапуту!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Баш је тако с Јулицом. Ту се две крви нису могле слити. Сада је нешто нарочито крв вуче мајци... Куд је и ја и доведох овамо да доживи ону несрећу. Али шта би и куд би без мене, и моје куће, и Тодорове доброте...