Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
У нове идеш дворе, Где заова цвеће бере, И нова мајка стере Од садиплатна пут. Ој, збогом, красна душо, Па срећна довек буди. И одјек сродни’ груди Још прима: Срећан пут! Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
на крају мог живота И све на свету 7 Шта је с мојим крпицама Нећеш да их вратиш нећеш Спалићу ти ја обрве Нећеш ми довек бити невидљива Помешаћу ти дан и ноћ у глави Лупићеш ти челом о моја вратанца Подрезаћу ти распеване нокте Да ми не
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Уговор! — Да! — Уговор је потписан; и ја ћу се још сутра кренути на пут; а, пре свега, ја ћу вам и сада и довек бити захвалан на оваквом дочеку. Искрено да вам кажем, ја сам збуњен, још нисам довољно свестан шта је све са мном.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Ракови) 379 — Ко је увек сам у својој кући? (Пуж, спуж) 380 — Који довек натраг ходи, а зло му се не догоди? (Рак) 381 — Који коњ види напред као и натраг?
Попа, Васко - КОРА
киша вечности Похлепно нас уједа 13 Руше се стубови који небо држе Клупа са нама полако У празно пропада Зар да довек чамимо У каменом ћутању Кроз очи кроз чело Речи ће нам проклијати Разбежали се дани Зар да довек чекамо сунце Да
пропада Зар да довек чамимо У каменом ћутању Кроз очи кроз чело Речи ће нам проклијати Разбежали се дани Зар да довек чекамо сунце Да нам се кроз ребра зажути Слушамо како нам срца У грлу мртвих стубова лупају Истрчали смо из
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И желећи да се заклоним од срама Пијем, и зажелим да сам пијан довек; Тад не видим порок, друштво где је чама, Тад не видим ни стид што сам и ја човек.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Не треба ми така кућа, кућа сељанска, Нит’ ја хоћу да останем довек сељанка; За мене је да постанем вел’ка госпођа, Па да живим у палати, права бољарка.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У нове идеш дворе, Где заова цвеће бере, И нова мајка стере Од сади-платна пут. Ој збогом, красна душо, Па срећна довек буди, И одјек сродних груди Јошт прими: Срећан пут! 1845.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ни пакао нећу: створићеш га рајем. Награду добијаш кô ни један човек: Бићеш вечно ништа од данас и довек.'' (Без датума)