Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Лепо, мирно скрстио је беле руке, па чека Страшни суд... Сиромах!... Можда ће тако, скрштених руку, довека чекати?... Можда тај велики божји суд неће никад ни доћи да свирепим судијама мога мужа суди?...
Ако ти се не спава, учитељу, слушај ме до краја! Тужна је то приповетка, сећаћеш је се довека. — Приповедај, Миладине. Ја радо слушам приповетке...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко хвали, на неколико хиљада година после, Сократа, Марка Аврелија и милога Тита, и ко ће их хвалити довека? Небесна прекрасна кћи б л а г о д а р н о с т!
стоји чисто и јасно написано: да што год у уста уходи, сиреч што је коме пријатно и што он може јести, то га никад довека неће осквернити, него зле речи кад из уста излазе, оне скверне и погане човека.
просвештенију ни правој добродјетељи; обаче нек се ова добра уводе онде гди глупост не влада, а гди засад влада, неће довека владати. | 113 Корњача и орао Корњача молила орла да је научи летити.
”—ово кад би ми могли пристојно разумети, довека би се морали срамити за толико наше маловерије и неразумије! Одјејаније кад се издрпа и издере бацамо га у ђубре; тело
Али ће се покајати? Онај покајати кога је срце тако опогањено да у време мира човека може убити, — никад довека! Он не зна шта је покајаније, него само у време болести лаже, и хоће бога да превара.
и пресветли образ, и бићете управ свободни, храбри и славни народ; које вам жели срце и душа моја од благога бога довека.
Не дајмо се временим користољубљем заслепљавати! Нећемо довека овде живити. И никада не заборављајмо, не само како христјани него и како чесни људи, оне свете речи: „Б у д и в а м
Да ви таке благослове имате, ви би себе најпре благословили, и не би довека просјаци били, ни свету досађивали. С.: Ми не просимо за себе, него за манастир. К.: Опет он — „за манастир!
Ево, браћо моја, докле сујеверије и слепота може доћи и стигнути! И овакове вешти не само што би довека морале остати, него би јошт све нагоре ишле, зашто зло кад отме мах, неће да се устави, но све то већма напредује.
Благословено и свето остаће име његово довека! Колико се више человечески род буде уразумљавати, од мрачнога сујеверија освобождавати и чистим разума светом
Отварајмо само на све предмете који нас окружавају очи наше, разматрајмо их са вниманијем ума! И јеже ли би довека живили, не би никад престали са свештеним Певцем вопијући: „В о з в е л и ч и ш а с ј а д ј е л а т в о ј а, Г о с
устави, с великим устремљенијем би се сваљао тај | час у долину, а сиромах Иксион опет с њим уз гору као и пре, и тако довека. Зашто дакле међу словесним и разумним створењем вечна, луда и срамотна кавга, која им огорчава дне живота?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Одоше јунаци, бољи од бољега, одоше живџије, одоше људске але! Па нећемо ни ми живети довека, нисмо ни ми веће будале! ЗВЕЗДА ПУТНИЦА 1. Да ли те ико на крају пута чека? Је ли ти небо празно без човека?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лутаћу шумом... Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша... Ићи ћу кријући. Та, ваљда, неће ни овако довека остати!... Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
себи како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то се и не може описати, то вреди доживети и осетити, и после га се довека сећати. Мило обома, и њему и њој. »Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Брак је био светиња. Ропство довека. Док се, погурен, мучио над својим рачунима – јер није био вичан рачунима – Трифун је седео погнуте главе и видео је,
Крију од ње, да је пун гада. Али, она то зна. Исакович је удовац, а пошто је удовац, не може живети удов, довека. Она је њега изабрала, од првог тренутка, кад им је ушао у кола, кад су пошли из Будима.
Она се заплака. Њој се чинило да ће то лето, са Павлом, који је био пријатан гост, трајати, ваљда, довека. У први мах, као луда, она је Павла наговарала да уопште одустане од те селидбе у Росију.
И они се додоле, фракају, па иду у лов, на младо зверје! Хтели би да живе довека! Да продуже живот човека! Да буду млади понова! Неки чак кажу и да ће се родити понова!
Има он, каже, и других брига. У војсци. Не мисли да остане, довека, секундмајор. Он је, каже, решен да добије један пук, и за себе, и неће да служи, довека, ни Шевича, ни Хорвата, ни
Не мисли да остане, довека, секундмајор. Он је, каже, решен да добије један пук, и за себе, и неће да служи, довека, ни Шевича, ни Хорвата, ни Прерадовича. Полазак Ђурђев и Анин, из Кијева, одиграо се, тако, брзо.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Па ви то тако можете терати довека и онда не треба, је л' те, ја ништа друго да радим него час да плачем а час да се смејем!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МУЖ: Престани једанпут, море, то није лепо. ЖЕНА: Да престанем; а гди је капа, а оћеш да идем довека у венчаним аљинама? МУЖ: Та убио те Бог, тако да ти кажем, шта си донела, те си напала толико! ЖЕНА: Тако!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Ја ћу онако поступити као што чине родољупци. Ваљда ћи и ја доћи у число њихово. ШЕРБУЛИЋ: Никад ни довека. Који је био лане мађарон, тај ће се као такав и подерати.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»То време, писао је доцније Караџић, свакидашње разговоре с Копитарем нећу да заборавим никада и довека; ту је моје пређашње опширно, али несавршено знање српскога језика правилима оживело.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
јаворе Пљушт притискô одоздо до горе, Свуда пљушта, трња и бунике, Дешто цвећа, али чемерике, — Чемер нама био би довека Да се јаду није нашло лека, — Нит' извора, ни водице ладне Да се усне понаквасе јадне, Ни тичица, ни песама лепи
И тако ће док је века бити, Једно грабит, друго доносити, Ал' што зима уграби менека Не поврну нико ни довека. Даничићу!
“ 51. „Једанпут он баш предвече Дође збуњен ка менека, 'Жива била', тако рече, 'Ти си моја, па довека; Злато, сребро јесте срећа, Ал' је милост моја већа.'“ 52.
Нова дана, опет нова мука, Она с' диже да изнова кука, Кука сада, па ће и довека, На 'вом свету за њу нема лека... Ох та мани и тугу и јаде, Па погледај те јунаке младе! Топот, звека...
свету Њине душе једна другу срету, И онде ће пусте се побити, Ал' друкчије и не море бити: Срб и Турчин злотвори довека, Ту не беше, ни ће бити лека. Ал' погледај сад оног јадника!
Таком дивном надао се данку: Свуд злотвори дивно поломљени. „Благо ли си вечераске мени, Вечараске па још и довека.“ Тако јунак мисли у себека, Још му на ум пада дивна Цвета. Ал' каки је то коњик, Милета?
Она плану, па збори себека: „Благо мени сада и довека, Ето мени дивна господара!“... Ао Ајка, ал' те срећа вара!...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Само навеки испред твог лица, навеки прогнан да је издајица! На њега само, роба довека, на њега само, само на њега, небеског гњева све громове проспи, не прости њему, ил' ником не прости!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Усуд устане, па отвори сандук с новцима и стане бацати по соби све саме дукате, говорећи: „Како мени данас, тако њима довека“. Кад ујутру дан осване, али нема оних дворова великих, већ место њих средња кућа; али и у њој опет има свега доста.
Усуд стане просипати новце по соби говорећи: „Како мени данас, тако њима довека.“ Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања.
и отвори сандук, па стане просипати све саме џиџе и гдекоји марјаш надничарски вичући: „Како мени данас, тако њима довека.“ Кад ујутру сване, а колеба се претвори у велике дворе као што су били први дан. Онда га Усуд запита: — Шта си дошао?
Како је мени било ону ноћ кад се ко родио, ономе ће онако бити довека. Ти си се родио сиротињске ноћи, ти ћеш бити сиромах довека.
Ти си се родио сиротињске ноћи, ти ћеш бити сиромах довека. А твој се брат родио сретне ноћи, он ће бити сретан довека.
Ти си се родио сиротињске ноћи, ти ћеш бити сиромах довека. А твој се брат родио сретне ноћи, он ће бити сретан довека. Него кад си се заканио и толико се трудио, казаћу ти како ћеш се помоћи.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Да Бог сачува! луђа, несмисленија, безобразнија, то све може бити, али паметнија, никад ни довека. ЈЕВРЕМ (смеје се): Зна Макса, немам ја бриге за њега. Дакле, снао, чула си лозинку; само куражно! (Одлази.
НИКОЛА: Та растреси се и ти једанпут да га ђаво носи! Све твоје другарице како тако, ал ти довека у ђубрету. Од Божића ниси била у цркви. МАГА: Кад не могу да стигнем. НИКОЛА: Свако живо доспе, само ти не можеш.
Нек ти се што пригоди, нека штетујеш, изгубиш, па да довека жалиш. КУЗМАН: Зар и ти држиш на сујевјерија? ДАМЈАН: Не држим, него би ми жао било да те нисам опоменуо.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
— Иди ми зови Пелу. СТЕВАН: Коју Пелу? СУЛТАНА (баци се на њега марамом што је у руци имала): Оћеш да ме довека једеш? Не знаш која је Сретиница, а знате сви да ми ш њоме очи вадите.
) ПЕРСИДА: О, аспидо! Пакао се морао насмејати кад си се ти рађала. Рис у шуми може се укротити, а ти нигда ни довека. Али чекај, колико сам опијума у лимунаду метнула, знам да ме нећеш ноћас узнемиривати Дабогда не пробудила се.
СТЕВАН: Сад ћеду ми јошт и чизмашице бити госпође. СУЛТАНА (замане на њега): Скоте, и да би ли, стрвино, ослепио и довека не прогледао! СТЕВАН: Јесж чула, сека Пело? Доста сам се дао од оне наше аспиде ћушати.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Куку мени, јадном и несрећном, одсад па довека! А онај бивши новинар, садашњи портир, само слеже раменима и понавља: — Шта вам ја могу, тако ми је наређено!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ето, моја!... моја!... је ли?... Довека! — Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао
О, ала је то друштво неправедно!... Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица ?!... Хоће, хоће... знам...
— Жалите јамачно и сад? — Е, не могу довека жалити... свему има краја. Мислите ли да би вас овај ширет жалио ?... Љубица поцрвене и обори главу.
Него шта би ти хтела, кад не можеш овако ? — Само да нисам више овде ... хоћу да сам с тобом... једнако, довека... — Хо, муке!... Па ти би мало до конзисторије?... Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати... А?... — Хоћеш...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ А најмлађа говорила: “Ја би’ драго најволела — Чоја ће се изменити, Благо ће се потрошити, Моје драго за довека.“ 177.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Мене можда и оћеш — и дај Боже! — али те флаше не можеш никад, ни довека! БЛАГОЈЕ: Не могу? Гледај како не могу! (Баци флашу далеко у реку.) Јеси ли сада видела како не могу?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” — Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? — Оно је неваљало и опако дете!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети. Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити! Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.
— Боље што ниси. Неће ни његово довека! — Ама и ја то велим! Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Невоља (кудељу) танко преде, а далеко снује. — Ниједна мука довека. — Невоља танко преде, а нужда уводи у сваке нити. — Зид руши влага, а човека туга. — Туга, невољи друга.
— Кој’ си има чавку, тај си вика „иш“! — Крпи мање, док није било више. — Куд ће суза но на око? — Кус петô пиле довека. — Кућни праг — голема планина. — Лакше је сачувати решето бува, него жену. — Лумпују банови, пукови плаћају.
(Човек вуче овна за вуну) 37 — Ја довека натраг ходим и репове напред водим? (Мутавџија, длакар, струнар) 38 — Мала башчица ситним трњем ограђена?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
| ПОЧЕТАК ГРЕЧЕСКЕ КЊИГЕ На[х]ођаше се у то доба у Чакову неки старац Дима, Грк. Никад довека јутрења, вечерња и све што се год у цркви послује не би могло без њега бити; млого би пута чредни поп без никаква
Из овога свега, ко [х]оће може добро познати да чесни и свети брак архијерејем не може никад довека забрањен бити и да мирски свештеници, у чесном браку живећи, чада рађајући и дом свој управљајући, могу архијереји и
И није се чудити. Људи никад довека, ако ће и свети бити, не могу бити безгрешни. То је све залуду; сам је једини бог совершен и без греха.
Слушао би[х] с великим вниманијем не би[х] ли најмање што разумео. Нигде ништа! Никад довека, помислим у себи, не научи[х] ја овог језика. Што је ситно — ситно преко сваке мере и разлога.
Прекрасни мој Андреј Петрицополос Корфиот, љубећи добродетељ, Маријину је он част избрао, која му се довека неће узети. Доброје он знао што је радио.
[Х]оћеш ли да си читав, иди својим путем, нити и[х] гледај, јер ако диже очи и погледа, већ не оде даље; ту ћеш остати довека.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па нервозно премеће листове пуковник: „А ти плачи, сентименталиши, доказа немаш, и довека ћеш сумњати и кидати се.“ Па јест, и каквог, ђавола, доказа човек може имати — мисли пуковник — ми овамо, они тамо,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
устане, па отвори сандук с новцима, и стане бацати по соби све саме дукате, говорећи: — Како мени данас, тако њима довека. Кад, ујутру дан осване, али нема оних дворова великих, већ место њих средња кућа; али и у њој опет има свега доста.
Усуд стане просипати новце по соби, говорећи: — Како мени данас, тако њима довека. Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања, и тако је усуд сваку ноћ радио, а кућа му се
вичући: — Како мени данас, тако њима довека. Кад ујутру сване, а колеба се претвори у велике дворе као што су били први дан. Онда га усуд запита: — Шта си дошао?
Како је мени било ону ноћ кад се ко родио, ономе ће онако бити довека. Ти си се родио сиротињске ноћи, ти ћеш бити сиромах довека.
Ти си се родио сиротињске ноћи, ти ћеш бити сиромах довека. А твој се брат родио сретне ноћи, он ће бити сретан довека.
Ти си се родио сиротињске ноћи, ти ћеш бити сиромах довека. А твој се брат родио сретне ноћи, он ће бити сретан довека. Него кад си се заканио и толико си се трудио, казаћу ти како ћеш се помоћи.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Учи се по моди говорити: мамице, мамицхен, или ако ћеш сасвим француски, мама, а немој довека бити паорка, као твој ујак... Чујеш, Евице, да ти јошт једну кажем. (Узме је за руку.
ФЕМА: Паорко, зар сам те мало воспитавала? Камо божур, комифо-ле сужес? Зар оћеш довека да ме срамотиш? ЕВИЦА: Верујте, мајко... ФЕМА: Пст! (Врти главом на њу.) Мама, мамицхен... Но, шта си хтела казати?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XВИ Листај, горо, листала Тужнима рад лека! Блистај, зоро, блистала Овако довека! Шапћи, луже тихани, Мири, липо, мири, А лахоре лагани, Ти јој мирис шири!
Остај тако марљива И за дочек спремна, Остај тако дарљива, Самоћо мелемна. Лечи, теши довека Све болане груди, Које беже од света, Од веселих људи.. XВИИ Што ме људи гледе тако Што ме тако прате свуде?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И, вејући, натраг Одлети презнатно У Стиг, поље златно: Нек' барјак твој само Трепери онамо. Нека на Морави Довека борави, Као жубор класа, Звиждитељ твог гласа, И росом окива Злато њених њива.
тешко њему, и сене се боји, Јер смрт му грози ненадна и прека, А рођено кад мајка чедо доји, Тад праву љубав ужива довека; Тко уши има, ово нека слуша, У осталом пак сваком бог а душа.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ја ћу, у ведре дане, Блудети кроз пољане; И у свом боном санку, У ноћи и уранку, Довека бићу с њиме. Ви травне, вите стазе, И ви пећине горске, С прохладним, благим миром, И ви обале морске, Чувајте спомен
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
на пример, онај Живко, иначе Ужичанин, сазнавши да мора понављати трећи разред, овако зацвилио: Леле мене одсад па довека Ђе погибо', за бога милога, Ни у боју нити на мегдану, Нит' од пушке, нити љута ножа, Већ од руке професора Луке,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да тражи излаз у турчењу: турчи се један Црнојевић и један Обренбеговић, да би њихова племена једно против другога довека ратовала: Нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу.
Ако ћу се приволети царству, приволети царству земаљскоме, земаљско је замалено царство, а небеско увек и довека“. Цар воледе царству небескоме а неголи царству земаљскоме, па сакроји на Косову цркву, — не води јој темељ од