Употреба речи довикне у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Кола пођоше брзо, тако да Павле није имао времена, ни да довикне осталима нешто, ни да их ишта пита. Кочијаш је са њим јурио, кроз Подољ, до његове куће, као да га гоне.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Ајд, ајд, излази, што тамо шушкаш као јеж. Довикне му то Вачкоња више пријекорно, а мање љутито, разумије он њега, а сељачак се заиста извлачи иза оснијежена кукрикова

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

јахање кроз село овога јутра што дуже траје, да сви виде како се враћа из манастира са, водицом“, и сваком кога види довикне: „Унук ми се родио! Са свим укућанима дођи на част!“ — Чуо сам како плаче. Биће говорник на тебе!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад то опази лисица, трчи од медвједа и бјежећи му довикне: — Е, мој медо, залуду што ти је голема глава, кад у њој памети нејма.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности