Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе који се тукао где год је стигао, застао би, и скаменио се, кад би му довикнула „Ђурђе!“ и погледала га својим тамним очима, испод сраслих обрвица.
И сама реч, Росија, чинила јој се као проклета. „Можеш“, довикнула је, пред свима, свом мужу. „Можеш, у ту, твоју Росију, али сам!“ Па је чак почела и да се кикоће, као луда.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ух, како су поцепане те жене, и прљаве, и ружно говоре! И мени је једна довикнула нешто ружно, али је дошла стража и грдила је. А она се смеје, и... остави!...