Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— гракнуше многи. — До ручка стићи ћемо у Овчину! — вичу Ћебо и Срдан. — До мрака можемо се вратити! — довикује Ђилас. — А ја велим да идемо сутра — вели чича Мирко. — Аја!... Боље данас!... Сад!... Одмах!... — диже се граја.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И онда започе борба, страшна, крвава... Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!... Говори, не онемио!... Видиш како ја правим џумбус!
Не дај!... Држ̓ оног тамо!... Збогом браћо... осветите ме!... И сусретаху се у љутом боју. — Јуначки, Дево! — довикује Заврзан. — Ала Станко џумбуса!... Гледај Зеку шта чини! Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...
Африка
Франсис Беф је час разнежен до суза, час праска расрђено; довикује страшне, инфамне ствари својој жени, погледајући је нежним погледима. Обоје стари, екстатични, дивни и детињасти.
Безглава кокош одлета онда далеко између нас, трза се, баца по земљи. Њамкоро се смеје и нешто нам довикује; остали црнци дискутују.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Видела је само како, у облаку прашине, Исаковичи пред коње истрчавају, и слушала глас Павлов, како ајгирима довикује, као да их је молио. Срећом, хунгарска кола су издржала све то, и све се добро свршило.
Павлу се, тамо, у Енгелбирти, чинило да чује, како му се и братенци смеју. Како му његов дебели Ђурђе довикује, да његов вахтмајстер, Пивар, који је у штали одрастао, зна боље, него Кајзерлинг, оријентацију.
Учини му се, да га чује, како му опет довикује, своје, уобичајено: „Но, капетан! Не грустјите по прошлому!“ Кад му се Вишњевски, блед, отмен, леп, указа у сећању,
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ СПАСОЈЕ (гледа за њим као човек који не зна шта ће и одакле ће поћи; најзад прилази вратима Вукичине собе и довикује): Љубомире! Љубомире! ЉУБОМИР (долази). СПАСОЈЕ: Био је овде Марић, сад је изашао. ЉУБОМИР: Шта хоће?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Један се тамни човек диже испред неба и с руком пред устима довикује: — Ана-Марија, Ана-Марија! Један прозор се отвара на острву: — Јесте ли ви? — Ми смо, дођите.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али наскоро пред нама се указа село, те пођосмо ходом. Видимо да се у селу одиграва нешто необично. Народ трчи, довикује се... А на главном путу куда ми идемо сакупило се мноштво народа, па окренуто нама, непрекидно маше марамама.
Наиђе и друга, и ми познадосмо војнике. Машу нам рукама, вичу из вагона, а поручник Бранко нагнуо се кроз прозор и довикује нам, смејући се: — Забушанти! Из неких разлога нашу дивизију пребацују сада на северни фронт.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Понеку сироту жену ти непрекидни погреби толико узбуђују, да нам довикује ружно и да нас проклиње гласно. Псује и његово величанство – а ја корачам уштогљено. Нисам чуо.
Пред њом, на коњу који поиграва, мој друг из детињства. Он ми довикује, смешећи се, нешто. Одлази преко моста. Никад га више нисам видео. КОМЕНТАР УЗ „ВОЈНИЧКУ ПЕСМУ“ У септембру 1918.
Био је заробљен у Русији, па се враћа са чином прапорчика. Води са собом и неког, белог, Руса, коме сваки час довикује: „Вјатка, држ’ фасон!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Сима је пошао ка војницима који су пуцали у њега, гледао им црне осмехе и стао да им довикује, на савршеном турском језику, да стану, да престану, да је то пут у зло.
неизмерности, радост га је још протресала а неки зној, брз, хватао и Васа није примећивао да већ пада, полако, док довикује, као у шали, својим змајевима: „Гле, изеде ме пас, закон му његов! Не бојте се! Ено пева Чамџија!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ужас, уместо да поступи и са мном као са свима осталима, он, председник, пошто ме је некако пронашао очима, устаје, довикује ми, и рекао бих чак иронично: „Лазо, ајде, Лазо. ти долазиш.
Ми гледамо своје најбоље другове како падају око нас. Један од њих довикује нам извесну шалу у тренутку кад наступамо кроз кишу митраљеских зрна, од којих га три одмах потом погађају у груди и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!
Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати.
— узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. — Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа... И ми ћемо за тобом сви...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
АНКА (Ристи): Хајде брже! (Одведе Ристу.) XИX ЧЕДА, РАКА ЧЕДА (удари у сладак смех, затим оде прозору и довикује, машући руком): Рако! Рако!. РАКА (долази споља): Шта је? О, зете, што си се тако обукао?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ И кад овај порук чујем, Дреше ми се с грла гује: Тако ћемо!... то ти пријан До небеса довикује. »Стармали« 1888.
Петровић, Растко - АФРИКА
Франсис Беф је час разнежен до суза, час праска расрђено; довикује страшне, инфамне ствари својој жени, погледајући је нежним погледима. Обоје стари, екстатични, дивни и детињасти.
Безглава кокош одлета онда далеко између нас, трза се, баца по земљи. Њамкоро се смеје и нешто нам довикује; остали црнци дискутују.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сузе, ах, лије И прси бије Сербија. Срб Србина довикује, к обрани позива, Диже гласе до небеса и Бога призива; Руса виче и нариче, сињи пуца камен, Али Москве више нема,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Као да нам довикује одоздо иза дебелих зидова и замандаљених врата: ја вас не примећујем, црви! ваше казне су смешне и мој дух моћно лебди
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
се лијепа ђевојка, она иде на тавничка врата, и донесе једну кову вина, на узицу спусти у тавницу, са тавнице грлом довикује: „Ој јуначе, бог те не убио! Откле ли си, од које л’ крајине? Како ли се зовеш по имену?
У градове саћераше Турке; трчи Ђорђе од града до града, и грађане свагђе довикује: „Чујете ли, ви Турци грађани! На градов’ма отворајте врата, измеђ’ себе дајте зулумћаре, ак’ хоћете мирни да
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Николица је морао још неколико пута да се окреће и да јој издалека довикује: — Мир, Жуја, ето мене сутра! Богами долазим, не варам те! — Истину ти вели, Жуја, он је човјек од ријечи!