Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Кад себар има да жени сина, нека се од руке довија сваке, колиба нека се окрпи стара, нека му мобе себри и меропаси, нека јесен позове за ризничара да му напуни подруме
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ — Па то је онда свемогући крив, боже ми опрости! — викну Вртиреп. — Ко је ту кога довија у манастир? Не ваља то зрно боба! Брне се уздрхта. — Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Срећко је сад сав ослонац и снага. Преселио се код родитеља, води кућу, гледа мајку, сваке вечери се довија да оца у сан превари.