Употреба речи довијека у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Песма вели: „Сваки је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.“ Народни идеали, јуначко име и част су драгоценији од живота.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

– Кус пијетао — пиле довијека... – гунђа моја тетка и затвара капију, да јој гуске не побегну напоље. ПОТОП ЗАДОВОЉСТВА На њивама мојих предака

Матавуљ, Симо - УСКОК

? То није хвала! Да није било мене и другијех као мене, и вас и другијех кâ вас, ћаше и данас и довијека овдјена заповиједати владика црногорски а не ћесар, и ми ћасмо бити што смо вазда били. — Никада! — прихвати Ивановић.

Али му свијетли образ и лијепо име, ваистину, нико не оте довијека! — Фала ти, кнеже, то су твоје лијепе ријечи! — рече Марко смјерно, оборенијех очију.

остани одмах са мном, или, ако ти се не буде стојало на Цетиње, врати се: мој дом биће и твој, и што имам, дијелићемо довијека!

И младић се занесе. Шта би му недостајало кад би довијека живио припростијем животом, међу слободнијем и поноситијем народом, уза жену каква би била Милица, а, разумије се,

— Како га је год воља, стрико! Ја сам му отворио своју кућу, не за ову ноћ, ни за овијех осам дана, но ако ће довијека! — Е, то ти личи, синовче! Томе сам се надâ! Фала ти што нас и у томе подичи!

— пита Крцун. — Давао би ми брат годишње хиљаду, хиљаду и пет стотина, двије хиљаде фиорина, како би одредио суд. — Довијека? — Довијека. — Тако, ако брат буде имао мушке дјеце, најстаријега ће све допасти? — Тако, све с кољена на кољено.

— Давао би ми брат годишње хиљаду, хиљаду и пет стотина, двије хиљаде фиорина, како би одредио суд. — Довијека? — Довијека. — Тако, ако брат буде имао мушке дјеце, најстаријега ће све допасти? — Тако, све с кољена на кољено.

Владика га је наговарао да се закалуђери, те да остане с њим довијека, али Иво није волио носити мантије. Кад се послије пропасти Млетачке републике, за вријеме безвлашћа, владика поче

шјо, мало! овамо ти је мајка!“ Кад зеца неста испред очију, залелека Ћеклић: „Леле мене данас и довијека, какву мазгу изгубих! Кад оно недоношче онако трчи, а да какво би било послије!?“... Сви ударише у смијех.

Еј, луда, млада главо, што не послуша! Крило наше, лијепа младости, црна ти мајка и ми с њом довијека, не одоље срцу огњеном!.. — А-ну сједи мало, Маркиша! Нама већ није прешно!

“ — То је поручио Мираш Цуца! — викну кнез... — И то баш данас, на весели дан! А, црн му образ довијека! — Заправо, рече да је то само онако наговјештај, да не би дјевојку другом обећали!

жене, који би се одрекао својих живијех и мртвијех и своје крсне свијеће ради једне женске главе, е онда би била брука довијека и њему и нама. Али није тако!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Сам Караџић је једном учинио ову одсечну изјаву: »Главни узрок да сам ја данас списатељ остаће довијека Копитар; у том сам му дужник, ако не у свему, а оно у многом, врло многом.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

је говорио: “Најмлађи сам, најлуђи сам, Ја би’ секи најволио: Пауни ће поцркати, Прегача се подерати, Мени сека довијека!“. 171. Шетала Јана, Из винограда, Из винограда, Из нова сада.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Што се црним задоји ђаволом, обешта се њему довијека. Они ће нам и без вјере доћи, међу нама стати надéбљати; какве су ти они поглавице, називљу се цареви синови!

СВАК ЋУТИ И ПЛАЧЕ. ВУК МИЋУНОВИЋ Ох до Бога, а ох довијека, да чудно ли с главе погибосмо! КНЕЗ РОГАН Осамдесет већ имам годинах; сто путах сам гледâ Црногорце, гледâ Турке, а

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

и своје огњиште, који би се одрекао својих живијех и мртвијех а прибио се уз туђе огњиште, е томе би била брука довијека, а и нама уза њ. Али, жено, Јанко је човјек из свијета, кога је витешка невоља амо пригнала; човјек кућић а јунак.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Земља те сунцу уграбила! Земља ти кости избацивала! Ископала ти се кућа од мушкије’ глава! Јад те јаду додâва довијека! Кућа ти се кућетином звала, на огњишту изницало трње! Лијек тражио код седам Стана и девет Марија!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Они га добро дочекају и реку му: „Бог ти помогао, кад си нам друг.“ Он одговори: „Ваш довијека остајем и за вас | ћу мој живот дати.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Они га добро дочекају и реку му: — Бог ти помогао, кад си нам друг! Он одговори: — Ваш довијека остајем и за вас ћу мој живот дати.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

у својој сам кући. — А од мене? — Што од тебе? — Што си учинио ту бруку!... Са собом, с кућом, с ђететом, да довијека останеш као уклин у народу... Сипај ми ракије, душе ти!... Ракије, и остави те разгоВоре вечерас...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

кући), и сва крушевачка господа наваљује да му укаже пошту, а Југ Богдан, таст његов, да би могли „пријатељи бити довијека“, нуди му чак то да га ожени другом љубом.

Бољом ћу те оженити љубом, с тобом хоћу ладно пити вино, пријатељи бити довијека; а не дам ти ђецу у Косово“. Плану бане како огањ живи, у иједу и тој муци љутој не шће викнут ни призвати слугу, за

и чадор ми даде; цар ми даде од мегдана вранца, и даде ми свијетло оруже; потписа ме цареви везире да сам војник цару довијека. А ти, бане, данас к мене дође да ти узмеш твоје дуговање, а ја, бане, ни динара немам! Страхинићу, — јада допануо!

љуто проговара: „Душо моја, Страхинова љубо, немој мене, но удри Страхина: нигда њему мила бити нећеш, пријекорна бити довијека, кориће те јутром и вечером ђе си била са мном под чадором; мене бити мила довијека, одвешћу те Једренету

мила бити нећеш, пријекорна бити довијека, кориће те јутром и вечером ђе си била са мном под чадором; мене бити мила довијека, одвешћу те Једренету граду, наредићу тридест слушкињица нек ти држе скуте и рукаве, ранићу те медом и

Јунак бјеше Црнојевић Иво, црно њему срце довијека! Крвцу гази, а богу се моли: „Дај ми, боже, вјетар од планине, да раждене ову маглу клету, да погледам и горе и

зијамета; свијех девет даше за пашалук, цар им даде бијеле тугове и везирство на те земље двије без промјене вазда довијека: Мамут-бегу Обренбеговићу даде земљу равна Дукађина, ђено роди издобила вина, доста вина, више урметина, доста има

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности