Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. — Зар баш толико? — А да како, јадна. Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим... Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели.