Лалић, Иван В. - ПИСМО
на дну огледала; Оком без боје и без зене Будућност ме је погледала, Немушто, мудро и без страсти, Ко кућна змија под довратком; Ма да је све у њеној власти Још увек бол је за повратком На средокраћу, равнотежу, У стање мировања ваге: Ал године
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, кад се одлучио да пође — поче га хватати туга за мајком и за домом. Мила му постаде чак и чађава греда над довратком, али се, ипак, поздрави с мајком и крете.. Ко зна колико језа птицама и облацима путовао!