Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лазар се стаде бранити и отимати. — Пусти ме! Нећу!... — Хоћеш, ја!... И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. Лазар обамре... Обневиде, посрте и наслони се на довратак.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мећем девојци грану на пут!... Иди!... Иди!... Иди!... Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их! Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: — Идем, мамо, овде је — страшан дим!
Гледај ти, молим те: мало не покварих копоран! Чујеш ти, бре, ходи овамо! Обриши ово! Однекуд из мрачног угла довуче се једно прљаво створење. — А шта је ово овако масно? Је ли, магарче?
Тај је Јеротије чак и ишао њему. Шта су њих двојица говорили, то се не зна. Једанпут довуче Јеротије американски плуг и стаде се хвалисати како га је учитељ научио.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чекмеџијић устане и лагано се довуче до сале где фрајла Паулина је баш седела код једног стола, па је извадила нека писма, премеће их и чита.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чу како се војник тихо довуче до његовог огртача и како га диже, затим примети како се чамци појавише иза малог острва.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пусти ме! Ипак, ма колико се отимала, њене одузете ноге правиле су саме од себе корак по корак све док је момак не довуче до »дијане«, која је скрушено стајала у тами, као последњи доказ да је пре ове ноћи постојао и неки други разумнији и
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Зар ви мислите да Србин није сазрео за слободу? дајте астал, дајте астал пак ћете се дивити. (Довуче астач насред собе, пак се попне на њега.) Господо и браћо! Ви знате шта су Србљи били у старо доба.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тад је узе мртву по сриједи, Па се вуче по тврдом камену, Кано соко кад покрха крила, Довуче се до накрај бездана, Па са Фатом у њега се сруши.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла. Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на
— Арсо, појас и силав! — једва што промуца и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе дуну у свећу и напипа врат. Неколико пута паде у снег док се довуче до куће. Већ свиће. Симка с Мокрим лицем још увек стоји ослоњена уз наћве.
А куда ћу ја? И шта ћу ја? Како да га остави оваквог? — Ђорђе, дођи овамо! — двапут понови док се Ђорђе довуче до њега гледајући у калдрму. Пред Ђорђем није отац: пред њим је страх, а он више нема снаге да га се боји.
Спотичући се о столице, довуче се Мијат. — Знао сам да си ту, газда мој! А мени су преровске лопуже разбиле гусле. Иако сам ти слуга, имам душу.
Не од жалости. Од страха. Нема куд. Нешто га вуче уз неравну узбрдицу ка дрену. А побегао би. Не може. Мора да се довуче До дрена. Паде па скочи као да је у гроб упао. Јурну. Онда се стварно стровали у ископан гроб.
— Волим Адама више од живота. Више... не умем да ти кажем. И тебе. — Иди код њега — она склопи очи и јекну. Он се довуче до врата, стаде, окрену се, и из њега провали: — Кажи ми сад, пред Бога ћеш, цркву ћу да ти подигнем, чији је?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта ли то носи у њој? Мали чистач се једва довуче до краја стазе, обриса зној са чела и, погледавши ка старици, крикну од ужаса. — Рибља Глава?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Изједала га је неактивност. Стао је пред слику своје мајке и расијано се загледао у њу. Тргне се: идеја. Однекуд довуче свежањ илустрација, баци их на клавир и стане нестрпљиво листати.
Ћипико, Иво - Приповетке
У оној вреви и мешанији Цвета се, потежући сина за собом, једва довуче њему. —Двије цедуље за ме и за овога, — и покаже на сина. —Куда ћеш? —У О... —Дај новац! — и пружи руку. —Колико?
Први стари рибар стави ногу на крај, за њим искачу остали, само остаде млади рибар; отле до на жало довуче Маркову љешину и предаде је староме. Стари је помоћу веслача извуче из мора и положи на бијело, још влажно жало.
Тако га и тога дана жегло сунце озго, а ,ноге до повише колена мрзле му у живој хладној води. Иза подне довуче се уморан и слаб у хлад да опочине, а кад га, око две уре, Лазо хтеде да пробуди, пренерази се видевши га где лежи
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Борба је трајала до мрклог мрака, но пред ноћ се окрете за нас набоље. Черњајев довуче однекуда (чини ми се од Караџића) четири пожаревачка батаљона, те ове свеже трупе потискоше Турке у њине старе
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Над нама је звездано небо. Изван рова напипаш неко камење. Никако не могу да разумем зашто је оно ту и ко га довуче. Војници су дохватили ашове да продубе ров. — Па овде, бре, све сам камен! — вели један. Тада ми је тек било јасно.
Не потраја дуго, а кроз ров се довуче до мене мој водни официр. Шапатљивим гласом саопштио ми је како војници немају муниције.
Проговори тек: „Убите ме, браћо... Јаој, мајко!“ Бојовић се довуче до мене и полако проговори. — Видиш онај ћувик лево.
Ћипико, Иво - Пауци
И, тетурајући, уђе у дућан и довуче се у писарницу. —Ево невоље, — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати! ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
свога оца Грујице Новаковића, кога су Турци свезали: Ал' детету невоља голема: ножи тешки, а дете нејако, једва ноже довуче до бабе, оберучке једва подигнуо, па повуче ноже по конопцу, те пресече на руку конопце, посеч' Грују по десници