Матавуљ, Симо - УСКОК
Тек кад стигоше на почетак поља његушког и кад стадоше, Крцун испали малу пушку и викну: — Благо мени данас и довјека, е по анђелу прорекох чудо једно! Ходи, Јанко, ходи, брате, да се поцјеливамо!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Боље што ниси. Неће ни његово довека! — Ама и ја то велим! Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! — Доста му и оволико.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Беспрекорно, уједначено, као да је одувијек кишило и као да ће довјека кишити. — Зар не?... — Доиста, не преостаје друго!... Учините тако!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тко ми може довољно жарких суза дати ову моју несрећу довјека плакати? Више нејмам надежде, развје моју жалост сам ти, вишњи, о Боже, премјени на радост! 1762.
себ' взајмно и серцем и с усти; Нека тече, нек' протече такве жизин р'јека, А ми ћемо, гди год буде, живити довјека.
Дјевојка је, дјевствовала дабогда довјека! Ни без оног на што хули не било јој л'јека! Мрзи Србље и што је год том имену славно, Одвраћа се серцем од нас и