Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
— „Кад ти толико много мислиш”, при|дода — „ваља да ти знаш што више него ми проче птице, које и не мислећи толико опет гдишто знамо.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кнезови узму тај тефтер расхода и однесу везиру у Београд, који и своју порезу трошковима дода и бурунтију напише по колико на једну ожењену главу долази, и тако једни̓ пута дође на мешћемску главу по сто а каткад
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Шта мислите: добити девојку из такве куће! — А — дода поп Ћира — па и он је добар! И она ће добити, што се каже, доброга друга! Ја сам сасвим задовољан, сасвим!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Та и боље је за вас ликер него клавир. Хајдете! — Баш добро, — дода тихо чика—Гавра. Сам остаде Љуба са фрајлом.
Она њега задиркује, он опет њу. — Ал’ је здрава ова паша госпођа Макра, — рече Гавра. — Мислим, — дода Пинтерић. — Све ти нешто зазубице расту за госпођом Макром, но немој, брате, очемерићеш се, — рече Чарукџић.
Љуба каже чика-Гаври да је задовољан. Приповеди му све, па напослетку и то дода да му се већ досадило друге партије тражити. И чика-Гавра на све пристане, те зове остале унутра.
— Јесте, право каже Мица. То је хоноріс цауса, тако мора бити, — дода Марко, а Свилокосић главом приклони. — Амин, нек тако буде, мада си само за једну годину од мене старији.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је чуо како Енгелсхофен мрмља „јер сте“. А шта су, Гарсули је већ знао. Енгелсхофен није требао ни да дода. Старац му је, после тога, просто окренуо леђа.
Углавном, схватио је све. Мора одмах да дода да набавка Пасса, за Росију, кошта много. А он, Копша, не би то могао да изради свом рођаку, бесплатно, ни кад би хтео.
Него да капетан има да изврши, што му је наређено. „Что ја Вам сказат хочу!“ А кад виде да Павле хоће да дода још нешто, и да је зинуо, Кајзерлинг узвикну, љутито, да ће бити боље да капетан запамти, пре, него буде доцкан, да у
Исакович је ћутао. Гроф онда подиже главу и рече јетко: има ли капетан да дода нешто, усмено, свом извештају? Исакович онда, замуцкујући, упита да ли би му било дозвољено да каже, усмено, оно што
Сие еинен гутен Бüргермеистер хат!“ Тако је, каже, написао. Питао их је, треба ли да дода још што? Рекли су да није потребно. Веле, то је доста.
Има ли капетан нешто усмено да дода? Исакович му онда, устајући, рече, покорно, да би хтео да дода само то, да се њему чини да је и турска страна
Има ли капетан нешто усмено да дода? Исакович му онда, устајући, рече, покорно, да би хтео да дода само то, да се њему чини да је и турска страна утврђена, на свој начин, иако је на изглед, празна.
А као да је хтео да пуној чаши дода и једну кап смеха, Вишњевски је, за Трифуна, који је полазио у Миргород, и поред свасти, Дунде, нашао лепо друштво:
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Седне до Шамике. Шамика му дода шољу, и он испије, бацањем главе тврдећи како је добар, да се пургери не сете. Узрујани пургери то не примећују.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
испред своје куће, те да новорођенчету пупчану врпцу завеже црвеним концем, а потом да дете кроз прозор протури и дода свом мужу.
довољно млека треба да уберу по једну травку са девет међа, затим да од сваке травке помало одсеку, па се томе дода семена од салате, лескове црвоточине и црног вина.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
доба под његовим кровом нађе спаса; и највећи од царске господе да благо прими роба, да му сама госпођа царица уморном дода воде; да, докле хајка за њим напољу хара, роб мирно проспава ноћи на двору цара.
ЗА ОНЕ КОЈИ СУ ХРАБРИ САМО КАД ГИНУ За људе који мисле да је слобода само оно што се пушком до пушке дода, које, као хртове, у борбу погна само мирис барута и огња, који су храбри само кад гину, само у јуришу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— поврну Кићун. А, богами, ти си баница и бићеш ђегођ била! — И у Цуце! — дода Анђе смијући се. Изван Боке, пучина бјеше силно узрујана, те се водени брегови ломљаху о хриди Оштрога Рта, на ушћу.
— Тако! — рече Јанко и на лицу показа тобоже велико изненађење. — Ја мним не би ни једна пошла за њега! — дода њеко. — Е, да! — прихвати Милица. — Ти то кажеш! А онамо све се грабе око њега. Али је он изабрао! Је ли да си?
Захори се смијех. — А коју ћеш узети? А-ну, кажи томе лијепом стрику! — дода баба. — Узећу Милу Ђулову! — Чујеш грдова! — рече ђед. — Узеће Милу Ђурову, ону ружељаву!
Буди бог с нама. Шта би радио један такав господичић с нама! — Да га разговара крај огњишта! — дода смијући се Јоке.
Пошто се извидах, ожених се. Е, братиковићу си ми мој красни, ђе оно остадох, докле оно дођосмо? — Оженио си се! — дода Крцун, који га, осим Јанка, једини још слушаше. — Да!
— И што моја два прста остадоше — дода Ћоро, уз свој обични горопадни смијех. — А не рекох ли ја да нијесу исто што и Турци! — рече стари Мргуд.
— То ми је сестра — рече ускок. — Види се господски сој — рече Крцун. — Аох, дивна ли је! — дода мати. — Је ли удата?
Њен је човјек осредњег стања, осим своје плате има мало имање. — Које би у нашој земљи било велико, ја мним — дода Крцун. — Дај боже вијека и здравља, наћи ће се начин да јој се јавиш. — То ми је велика брига, управо једина!
Мргуд дода тумачење пјесми, исприча опширније догађај. Момци жаљаху што је толики снијег нападао, иначе би гађали, метали се
? Сви прснуше у смијех. — А оно нађи који двије палице, па да се њима огледају мегданџије! — дода Крцун. Њеколико момчади потекоше да нађу палице. — Сад ко ће се сјећи с Јанком? — пита Крцун.
, — Нећу, ни дао бог! Ово је, да-ти, шала! — ни ако узоћеш — дода Крцун да га подражи... — Зато ти Јанко каже: „Удри гдје хоћеш!“ А-ну, почињи већ! Сијеци, море, тијем љутијем мачем!
— Кад је овако хладна студен, не мучи ме као кад је влага! — Кад је влага споља, треба да речеш! — дода ђакон, прихвативши од ђака чашу... — Јер ова изнутра не вјерујем да ти шкоди!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
То су тренуци кад се реченица распева и разуди, кад јој се дода какав прост но добро нађен украс („прозирна поплава млаког михољског лета”).
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ништа не изостављају, но да оставе онако како су чули од народа, »па гдје буде потребно да се која ријеч премјести или дода, или изостави, то ћу ја чинити, као што сам радио и у овима свима које сам написане добио...
Он само прикупља материјал, и ако што дода то су историјска моралисања и наивне патриотске рефлексије. То су све просте забелешке једног вредног и добронамерног
Милићевић, Вук - Беспуће
Њезина слика била је моћнија; Гавре Ђаковић није осјећао довољно снаге да покуша одлучно да је избрише или да јој дода нешто не добро, рђаво, ружно, — осјећајући да нема права да је вријеђа и да би та увреда исто толико бољела и њега,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тргне се Сава, трепне и онда дода, као правдајући се: — Добар је ипак бог, па он лијепо учини да и ви, његови свеци, преко ноћи малчице спавуцнете,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПУТНИК: Треба га лечити. ШАЉИВАЦ: Ја мислим да му се разум метне у један лонац, да се к томе дода смерности три драма, учтивости сто драма, невисокоумија две оке, а самопознанија највише; потом да се лонац добро
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ако Човек дода петака, дозвољава да му се запали брада од вате; максималан провод! Ту су и добротворна друштва која деле пакете; а
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Е, сад ћеш га научити — вели пркосно командант, и добаци своме сеизу корбач да ми га дода. Од љутине размахнух корбачем.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!... Љубицом облада зебња ; стаде је нешто гушити у грудима;
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
И шеницу озимицу, Ој додо, ој додо Ле! И два пера кукуруза, Ој додо, ој додо ле! 48. Наша дода Бога моли, Ој додо, ој додо ле! Да удари росна киша, Ој додо, ој додо ле!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Песник сматра да то вреди и за политичке песме мањих песника. Песник се зато решио да читаоцима дода, уз Итаку, и нешто коментара. Црњански, преци песника, налазе се, крајем XВИИ века у селу Итебеју, у Банату.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
тачке дода код „дивље” још и реч „одвратне”. Затим овластише управу да у име збора потпише резолуцију, и збор се разиђе у највећ
Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: — Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? — Нисам. — Е па?
— јави се он. — Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. — Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. — Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем.
Изеде ме свака мука!” Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане. Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: „И он гвожђар! Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац... Којешта!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Други одмах то прихвати, па дода: — А ја... Тако ми обично радимо, кад меркамо с које ћемо стране да подиђемо. Капетан већ то зна, а видимо да је и
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Тако се ту на сто скупи пуно новости и ми почињемо да их месимо. Један дода соли, други бибер, трећи долије мало воде, четврти поспе још мало брашна да буде гушће, па кад се растанемо, а оно
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци. Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.
— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? Не иде ни ово. Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе.
Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника. Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«. Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
А кад се томе дода и то да ту морско дно није блатњаво, већ састављено из слојева органских материја у стању трулежа јасно је да би то
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Затијем, исти Марко, протегну се, па рече: „О, људи, што ме рамена боле!“ „Богами, и мене!“ дода бркоња Радоје. И још двојица тако се потужише. „Боле вас једнако сву четворицу, јер сте се једнако и утрудили!
“ „А да два пута сам те звала“, одврати цура смијући се. „При теби заборавио би он и на вечеру!“ дода онај стари. „Чујеш, Стане! Овај наш видар све о теби нешто збори!“ „А шта, стрико?“ „Богме, удовац је, па...
али с помоћу Божијом, не, нијесам малаксао, но ћу још војевати“, дода Владика ублаженим гласом пак се прекрсти и наслони главу на руке. Сад су опет муче сједили.
Колико их је, да је, све су на мјесту; изгубити се неће ниједна!“ „Не, валај, док си при тој памети!“ дода један од онијех ђаволана. ,,А осим памети и мјешина ти је добра, чврста; не пропушта ја мним, ни зноја, а камоли кост!
Па се шчињала све до јуче, е хоће, е неће...“ „Богами тако исто и моја стопаница!“ дода неки бркати, средовјечан гост. „Милица, кучка је ли?“ запитаће сердар. „Вјере ми и не памтим кад сам је видио!
Он сједе снужден. „Не, баш од стра’, но онако... Богме дјевојка присијела за удају, а ишту је“, дода Јока бојажљиво. „Чуо сам ту пјесму, чоче, већ“, прекиде је сердар. „Е, богме, кад не пушташ зборити!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
По њему, кад која пословица хоће да се рекне, у народу се обично пре тога каже или дода: „Штоно (има) ријеч“, „Штоно стари веле“, „Штона бабе кажу“ — итд. — случај и са говорним изразима.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ништа, него да пише управо онако као што му их ко усприповиједа, па гдје буде потребно да се која ријеч премјести или дода или изостави, то ћу ја чинити, као што сам радио и у овима свима које сам написане добио. У Бечу о Мученицима 1852.
Кад га први сан ухвати, жена му полако извуче кошуљу испод главе, и матери кроз пенџер дода, а мати је одмах баци у ватру. Како кошуља почне горети а он скочи од сна па повиче: „Шта то | уради, да од Бога нађеш!
кад тамо дођу, дочека их пуница, и по вечери почне јој се зет фалити, како он умије добро нашку књигу, а слуга му дода: „Умије неборе и Латинску, те да знате како!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А онај ко украде нешто из манастира и не поправља се, да се одагна одатле. Да се дода и ово реченом. ГЛАВА 25 О томе да не волимо да код вас буде велики број, него ако је и мало, нека је са
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Бижмо у кућу, е помете! — рече духовник, па дода с прага: — Ваљен Исус! — Вазда Исус и Марија! — прихватише Кушмељ и Осињача.
— запита возара шапатом. — Оно је једна велика звирка... — вели један. — Која ће те изисти, ако се не будеш чувâ! — дода други.
Тако једнијем гредом обиђоше манастир. Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ!
— Трчи ћаћа! — вели Бакоња давши Кењу новце. — Брзо, мој липи Јере — дода жена. — Ајдмо — рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом.
— О мудро моје дите, о липо моје дите! — рече кнез загрливши сина. — Благо нама довика — дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја.
Сви можемо спавати без бриге. — Кâ онај, кога је бог благословија и жива и мртва — дода Дундак. Сад се заврже разговор о свачем, а највише о прошлим сијелима. Сви се радо сјећаху Стипана и његове шале.
— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети — рече љекар. — Није то тако, мој дотуре — дода Брне — мале су муке на овоме свиту прима онима што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим
— Да је овдинак Букар, он би сигурно боље испричâ! — вели Дундак. — Он би сад почеја: „Је ли ја? Је ли?“ — дода Бељан. Млађи ударише у смијех, сјећајући се заврзана. — А ко бјеше тај... како га зовете... Букар? — пита харамбаша.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У рану зору Анђу попусти грозница. Дуго се мучила Док је пробудила Толу да јој дода да подоји децу. Најпре подоји „десног“. „Леви“ је млитав и хладан. Тола га принесе ватри: главица му плавичаста.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Шта хоће ова напаст од жене? Ја њој ништа нисам казала, она нека ћути. — Јест — дода њен муж. — Где путује женско само? Да си моја ја бих те убио, рђо куса...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад га први сан ухвати, жена му полако извуче кошуљу испод, главе, и матери кроз пенџер дода, а мати је одмах баци у ватру. Како кошуља почне горети, а он скочи од сна па повиче: Шта то уради, да од бога нађеш!
Кад тамо дођу, дочека их пуница, и по вечери почне јој се зет фалити како он умије нашку књигу, а слуга му дода: — Умије неборе и латинску, те да знате како!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Имаш право - умешао се Кристијан - али мене треба кривити, јер сам немерно избегао да кажем Михајлу да дода то средство у боју којом је бојио пекарева кола. Хтео сам да од једног посла направим два.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Нећеш да слушаш, а? —разљути се Марко. —Није ни чудо, таква ће ти бити и мајка била! — И дода презриво: — Жена од жене, а срамота од срамоте! Ма ја ћу тебе научити!...
“? А ви хоћете да уштедите од залогаја и истргосте се од рада, као да знате што вас сутра чека! — па извади лулу и дода живље: — Будало, гледај ону рибу ондје у тикви; кад је најслађе загуцала, тада јој и присјело!... Ха, сада знаш!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Треснуо њиме о тле и почео да се безобразно кези: „Арнауд?.. Бошњак?.. А, Арнауд!.. Арнауд, Арнауд?!“ — дода– јући триста анадолских неуљудних израза, иначе код њих уобичајених, и претећи главом.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
У корену мојем здрави осок бије, — И ако се крије, нестало га није. Очај не помаже...“, топлим гласом дода: „Измениће с’ време, биће бољих года, — На гранама мојим биће друкча рода“. »Јавор« 1892. У ГРОЗНИЦИ...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кад се све ово узме у обзир и кад се још дода, да су још 3 августа черкеска одељења почела нападати на наше положаје код св.
— Зар мени?! Кажи ти то твојој стрини. Моја се левча никад не пребија! — И онда још дода: Еј, кад ти постанеш ђенерал онда ће се моја левча пребити, јеси ли чуо? — и тера даље.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ На груди ми птица слети, Ту рашири крила мека, Па ми вели: „Ни бриге ти, Свакој рани има лека!“ Па још дода: „Коло цпеће У брзом се хуку врти; Боли твоји трајат’ неће, Ни по часа после смрти!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кроз процеп младе ш. провлаче дете које болује од дуготрајне болести: једна жена провуче дете и дода га другој; онда га та друга кроз процеп дода овој првој, и ова га бежећи однесе кући (СЕЗ, 17, 542). Ш.
дете које болује од дуготрајне болести: једна жена провуче дете и дода га другој; онда га та друга кроз процеп дода овој првој, и ова га бежећи однесе кући (СЕЗ, 17, 542). Ш.
Ћипико, Иво - Пауци
— Жури, синко, пред оца, не часи ни часа... Да бог те био срећан сусрет! ... Али... и Смиљана зајеца... Ради жена дода кабаницу и са стопе пође. Гази снијег до гљежања, а поврх кућа упопријечи да што брже на планински пут избије.
Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу. —Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри.
Када дођете, све ћете сазнати. Хоћу да вас изненадим”, дода при крају писма. Затајана слутња пробуди се и заокупи га.
—Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. —Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. — На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар.
— И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? —дода. — Мени је свеједно... Ма није ми мрско ... — А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. — А ви се ожените!
— и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!... — А кад ћеш се повратит'? — Не старај се, вируј, брзо!...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
необично фина тиха природа, говори као да му је глас од свиле: — Ја молим, господо, да се уз реч „симпатичан”, дода реч „даровит”. Тај млад човек је пун рефлексија, и каквих, за његове године!
Одмарају се од нечега, годи им. Ната устаје да дода дрво у пећ; Мирко јој својим кривим прстима сипа другу шољу кафе, и реже средину хлеба на коцкице.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Нек се спомен твој огледа у спомену милог рода, нек цвет цвету љупкост дода, тако општи венац цвета. ПРЕДГОВОР Кад би се по начину гдикоји списатеља хотео фалити, ја би могао с прозопопејом
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Стане професор на катедру па изговори правило: тако и тако, тако и тако, па онда дода: према томе: а) то и то; б) то и то И в) то и то.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Они послужилац дода гранату и тури је у чељусти цијеви. А она’ нишанџија тад затвори па повуче за ручицу, а ручица поћера пијевца, а
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па још када им он онако задуван, стане да грди „Титинку“ и „Пиргу“ што арче њихов мâл по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће! — Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ.