Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Медаковић није имао више среће ни са листом Южном пчелом (1852),75 на чијем књижевном додатку радили су: Јован Ст. Поповић, Богобој Атанацковић, Јован Хаџић и Јован Сундечић.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
)«, на другој и трећој страници је предговор, а од четврте до осме је приповетка »Зла жена«. У следећем додатку, ка броју 90, у истом формату штампане су Приповетке: »Лаж за опкладу«, »Ђевојка, удовица и пуштеница« И »Еро и
броју 90, у истом формату штампане су Приповетке: »Лаж за опкладу«, »Ђевојка, удовица и пуштеница« И »Еро и Кадија«; у додатку ка броју 91: »Еро с онога свијета«, »Све, све, али занат«, »Еро и Турчин« И »Слобо иже али сирца ниже«; у додатку ка
у додатку ка броју 91: »Еро с онога свијета«, »Све, све, али занат«, »Еро и Турчин« И »Слобо иже али сирца ниже«; у додатку ка броју 95: »Зашто у људи није табан раван«, »Шта је најгоре на свијету?
или Пијан Србин и гладан Турчин«, »Међед, свиња и лисица« и »Ђаволска сланина«; у додатку ка броју 98: »Народне српске загонетке«, а ка броју 100: крај загонетки и одгонетљаји на све објављене загонетке.
Караџић и објавио прво у Додатку Српских новина (число 91, 15 нов. 1821) а потом у књигама нар. приповедака од 1821 и 1853. 31.
СВИЊА И ЛИСИЦА: Забележио је Вук Караџић по казивању свог певача и приповедача Тешана Подруговића и објавио је прво у Додатку Српских новина; число 93, 29 новембра 1821; а потом у својој првој књизи српских народних приповедака 1821 г. 52.
Караџић и објавио у првој својој књизи народних приповедака, 1821. И ову је причу Вук претходно штампао у Додатку Српских новина: число 91, 15 новембра 1821 год. 105. ДОБРО ЈЕ КАД-И-КАД И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ: Забележио Вук Врчевић.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
КАРАЏИЋ. Друго умножено издање. У БЕЧУ у наклади Ане удовице В. С. Караџића ДОДАТАК У овоме додатку наштампане су оне приповијетке и шаљиве мале приче, за које је Вук у предговору првога издања ове књиге казао уа их
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Милован Видаковић — Анданте цон мото Композитор непознат Недостаје слика са нотама из поговора Описујући у Додатку ч. 32. од 23. априла 1844. год.
56: Демир-капија. НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ (стр. 188). Песма је први пут штампана у књижевном додатку Јужне пчеле од 15. марта 1852, бр. 11, стр. 81аб; овде се прештампава из збирке Даворје, Нови Сад 1854, 18—9.
ГРОБЉЕ (стр. 190). Песма је први пут штампана у Књижевном додатку Јужне пчеле од 15. фебруара 1852, бр. 7, стр. 49аб—50а; овде се прештампава из збирке Даворје, Нови Сад 1854, 20—1.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 289). То су, наравно, чисто митске биљке, измишљене, каквих има у Додатку, ИИ, али не и у Речнику. У народној песми помињу се и митске (нестварне) горе: »Трн су горе упоредо расле: Једна гора
Уз оно што је о њима речено у Речнику и Додатку, И — у чланцима о појединим биљкама, још неколико напомена. »Кад се први пут иде на копање, на мотике код ушију завежу
Табуиране биљке. На више места у Речнику и Додатку означене су табуиране биљке (в. нпр. чл. о бору, бресту, јасенку, храсту). Неке су табу (тј.
О томе има података и података свуда где су описани народни обичаји и веровања, и на многим местима у Речнику и Додатку, а посебно о венцу в. одличан чланак у Српском митолошком речнику и о цвећу код Софрића (213 идд).