Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Од ти̓ наши̓ захтевања нешто Турци остављају, генерал додаје да би како до мира довео. И било је много препирке од обе стране, али од Турака мање, јербо се стиде и познају своју
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Долази још селака — по један или по двојица. Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру. Помоли се и учитељ, назва: »добар вече!« Сељаци одговорише.
— Ама што сум го добио вино — цариградска форма! — похвали вино, па оде за други сто да нешто додаје. — Имају ронци па они — је ли, учитељу? — рече Марко окренувши се учитељу и точећи вино у чаше. — Јест, јест, ронци!
— Вала, јакако! — вели чича Мирко. — Да се смиримо једном! — додаје Ћебо промукло. — Него где ћемо наћи врана, непочишћена коња и воде аџијазме? — упита Мирко. — Богами, јест!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— извињава господин попа своје овчице. — Хе, хе... деца... врагови. Шта знате!? Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онакве форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на
Кад ал’ јест, врага, чашица! Буде ту и десет! — Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се. — Та да, да, што кажете, и двадесет! А да шта ви мислите!?
Толико само додаје да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну да се тамо од чуда трипут прекрсти.
И тек затим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога. Тужи поп-Спиру, а додаје да доказе о свему што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати.
И мало сланине можеш. — Немој само много кицошко парче! — додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од
Сасвим имате право, то је, к’о што сте изволели примјетити, сасвим сушти коњски зуб!... А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!
Тата је жедан, а и гости су!« вели раздрагани домаћин. — »Севај, Тино, у подрум по вино«, додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: »Сипај, Тино, кроз кецељац вино!
»Та ни му је ни дéка био доктор!« додаје пакосно. Обојица живе сад у варошима. Шаца у Б. у Бачкој, а Пера у В. у Банату.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ана се пренерази, кад чу, како Варвара додаје: да је то, уосталом, истина, и да она у браку са Петром није нашла срећу, која се у браку налази. Немамо сриће – вели.
“ Један, из Аде, пише, и зове матер, а пошто је, у то време, била велика несташица, у Росији, гвоздених секира, додаје, да му мати понесе што више секира у Росију! Продају се, каже, баснословно!
Да знајеш, ја то нећу заборавити!“ Ђурђе, који је у Росији почео да свом имену додаје „Зеремски“, покуша да, упозори фамилију, како почињу да у говор мешају и росијске речи.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па још у дућану како продаје, како еспап хвали, мило га је видети и чути, а шегрт као на дроту игра — еспап додаје! У дућану, у обичан дан, на себи је имао стари кратак „јанкл”, лети и без њега, са засуканим рукавима на кошуљи, па
Чамча је све испричао шта им се догодило, па сад код њега пуна кавана, и једнако приповеда. Нешто и додаје, и све тако испада да је правио са својим друговима комедију, али, додуше, не на њихову штету.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁵ Ово мушко дете старо је годину-две дана, а младој га обично додаје свекрва или јетрва. Млада га затим подиже три пута од земље, окреће га истоку, љуби га и, најзад, дарује (на пример,
Породиље су у току овог „опасног времена“, док су ритуално „нечисте“, често издвојене у засебне колибе, а храна им се додаје штаповима.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Наручио сам »Блоодy Марy«, коктел од вотке и томато-ђуса, коме се додаје још малчице соли и бибера. Помислих: боље да их обојицу држим у чаши него да они мене држе у шаци.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
дечји песник пародира у другом правцу; циљ му је други. Дечја песма додаје неопходно зрнце соли каквом претераном заносу поправља неразумно повишену ноту, уразумљује оно што је у било ком
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Као Обрадовић он пише басне, ставља их у просте и прозаичне стихове, додаје им »наравоученија«, а у Записима даје опште моралне поуке и савете за живот.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Све су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће богзна докле
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нит сам га видио ни чуо за њега. Та не долази џабе Петрак баш нашој кући. Ја сам ту, ја ... — Делија наша — додаје Петрак као да је коначно нашао ону праву, завршну ријеч за читаво моје опчарано мјесечарско ткање, од кога ми је глава
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Овде је један млади господин који би тамо такође. Можете ли га узети? — Зашто не? Нек дође! Жена ми додаје руку да ускочим са мола. Брише клупу где ћу сести.
Потрошио је више милиона да га претвори у замак. Млади маркиз... — Долази кроз два-три дана, — додаје жена. — Стара маркиза је већ тамо. — Воли женске радове; ваше девојке мора да су добре везиље?
— Надамо се да ћете одржати реч. Тада ћемо имати осветљење. — И пилићи које Ферера очекује биће већ кокоши, — додаје шалећи се девојка. „Ти такође, мислим у себи, бићеш мати, твоја јединствена вечерашња свежина биће само успомена.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— и, вадећи палидрвце, додаде: — Лако је вама, артиљерцима. — Јест, возарима — додаје Рајко пунилац — а ми послужиоци идемо стално пешке. — Ех — ману руком пешак. Затим припали цигарету.
Онај топ не гађа ноћу, а сутра како те Бог учи. — Дошли су ваши телефонисти — додаје један ордонанс. — А-ја! — продужи командир. — Рекао сам им да остану код митраљеза.
А онај се једва диже да се поздравимо. „Откуда ти?“ — вели ми. — „Шта ради Бата?“ — А, ’оће јест! — додаје огорчено командир, нервозно чупка хлеб, и ваља мале лоптице. — Како си ти? — питам је ја. — Ти стиже, стиже?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Урличем чин, име, презиме, и формулу да се представљам „најпослушније“. Принц ми пружа руку, али додаје, јетко, да не зна ни ко ме је послао, ни зашто сам дошао.
Али, последња строфа у том епилогу, пророчки, предвиђа да ће: „на Итаки да се удари у сасвим друге жице!“ А додаје и то: да је свеједно, да ли ја, или ко други.
Три сата већ батргамо се од хотела до хотела. Он ми ређа само имена и мирно додаје да је све препуно. Говори тихо. Они, бечки фијакеристи, изгубили су свој дијалекат.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Кажите нам Ви, — вели он, — Ви, Јовановићу... дед' шта најгоре знате?« — »Чек' да га преварим«, вели Пера у себи, па додаје гласно. — »Тс... читао сам све,... нисам баш најбоље Византију прешао, али тек... могу...« — »Хм! можете, а?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А приложићу и молитву мене грешног, да вас учи братски и додаје потребно, ненаучени да се од оних који ово добро знају заштите, а необразовани и неуки од научених.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (умива се; брише се пешкиром који му Вела додаје): Па како си ти? Јеси здрава? ВЕЛА Јесам, тато. ЈОВЧА Како деца? ВЕЛА Здрава су. ЈОВЧА Како онај твој?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, обично се додаје: „То је било у вриме фраМартина Брзокуса, или фра-Бортула Зубаца, или фра-Вице Кркоте“ итд.
Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, сви, један тамо, а два овамо... — За ликара у град — додаје Брне. — Ама, шта је јопет? — пита млинар. — Како шта је!? Умра је гвардијан... — Гвардијан умра! — Станте сви!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Само стид. Без прекида се разговор наставља, јасан по смислу, по неку реченицу сам додаје и лепо види месец у прозору и Вукашиново лице, и осећа страх што сутра путује на даљину од неколико година и што баш
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Написао је једну значајну геометриску расправу“, рече Калимахос. „Тако бар веле наши геометричари“, додаје Теокритос. „Наши геометричари!“, викну бесно Зенодотос. „Они су овај наш дом муза претворили у бакалницу.
Претстављајући ме њима, изговара моје име сасвим погрешно, но као објашњење додаје: „познати бечки научник. Сви они - та то су Французи - поздрављају ме са највећим поштовањем, иако име тог „познатог
„Ја се, господо моја, тек спремам за свој велики војни поход“, рече Лаплас, а Лавоазије додаје у шали: „А у међувремену шаљете Ваше војне одреде у пљачку у разне друге области науке, математике, физике и хемије“.
„Па да их увежба за велику војну“, додаје Монж. „Колико ће трајати тај велики Ваш рат?“ пита госпођа Лавоазије. „Врло дуго, милостива госпођо“, одговара јој
“ пита госпођа Лавоазије. „Врло дуго, милостива госпођо“, одговара јој Лаплас. „Значи: тридесетгодишњи рат“, додаје она. „Тако нешто“.
„Слушамо напетим интересом што ћете нам о томе рећи“, додаје госпођа Лавоазије. Почињем овим речима: „Њутнов закон гравитације први је параграф у законику васионе и нашег
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А мајор обавија дупле узде око леве руке, черечи пиле, одржава равнотежу на седлу и додаје дивизијару карабатак. — Знам... ви не марите бело месо. — Хвала. Само да се стигне на море, свега ће бити.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
окрени с друге стране, опет — цак ! О, веру му, мислим се ја... — А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу. Видим ја да то није тек ’нако...
Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Повећање или смањење електричног оптерећења на сфери, остварује се тако што електрична машина додаје или одузима оптерећења на сфери преко жичаног проводника.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
„Песник је син хармоније“, а онда одмах додаје: „њему је дато да игра неку улогу у светској култури“. Ту је негде и већма узвик и жеља но што је гола констатација
у огледу о Борисаву Станковићу, казао да је највећи писац „нарочито онај који пише најбољом синтаксом“, а затим додаје: „Синтакса, то је геометрија мисли.
овако одредио извор поезије: она се, каже он, „јавља у судару двеју супротности, у додиру двају полова“, па онда додаје да она „избија, дакле, равно из оне тачке где су се таква два противна правца укрстила“.
А необична је поред осталог и зато што се настанак песме објашњава сопственом биографијом којој се додаје још једна, паралелна али туђа.
Уметност деконцентрације!“ А затим додаје: „Теорија хипнизма уопште није била теорија. У суштини противник сваке школе, хипнизам се окренуо против сваког
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
” Његово ви исто је што и Тодорино он, али пошто је Митин говор управан, аутор са своје стране додаје у загради жене, па реченица стварно гласи овако: „- [. . . ] А ви (жене) сада, тамо по кући, спремајте и удешавајте”.
„Али одједном се трже”, додаје аутор. А тргла се зато што: „Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова,
године, па додаје: „Његове личности слабо и говоре артикулисаним звуцима; оне имају свој мишићни језик. Кад човек чита његове приче,
Јунакиња после венчања силази од „горе”, тј. из чаршије, у „тај њихов крај доле”. При томе се додаје да сељачки крај „води на друм”, дакле припада отвореном простору, и још „излази на границу”, а то је граница са
„Али убрзо се Софка досетила”, додаје аутор. И то је већ сигнал да ће се у продужетку показати како јунакиња у својој свести тумачи, ишчитава мисли из
„Не сме ништа да се помакне”, жали се она свештенику Мирону, па додаје: „И добро. Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако.
Отуда, мисли Црњански, и њихове „главне особине” чини „љубав облака, видика, успомена и звезда”. Уосталом, додаје он, „можда биље и лишће познају један срећнији облик живота”.
И одмах се додаје: „Затим, један трен, протицала му је под очима река, али невероватно широка, какву никад не виде са лађа, са обалама
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Скелеџија од времена на време виче: „Брже!...“ „Вуци!...“ „Приони боље!...“ А једнако додаје „Сад, Раде, сад!...“ Радак ложи ватру.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ја не знам куда смо ишли, и како изгледа та планина. Али је нешто високо и напорно. — Хиљаду осам стотина метара — додаје капетан Радојчић. — За нас је било, чини ми се, Монт Еверест... Хималаји, враг би га знао. — Он се обрати Мишићу.
Они опет не подносе звизак куршума — вели капетан Радојчић. — Извежбали су се, оца им њиног! — додаје Мишић. — Чују они још издалека шум гранате кроз ваздух и склањају се. — А где ћемо ми, несрећни пешаци?
Не знам. — Сигурно је у мраку налетела на њих нека наша група војника, па су они измакли — додаје Светислав. — Могуће. Али топови су били демонтирани, а послуга побијена.
— Према Кочобеју — додаје капетан Радојчић. — Јест. Лево од њих налазио се мој пук. Наших шест чета поседало је тачно средину оне ближе
Лежао сам у рову. Сунце ме облива зрацима и као да ме нечије руке омађијавају. — А уз то си мамуран — додаје Мишић. — Човек је мамуран после пића. Него уморан. Преморен. И таман да заспим... — А оно јуриш!...
Видели смо како претрчавају откривена места и збијају се у гомиле... — То је исто и код нас било — додаје Светислав. — Наши стрелци тукли су без прекида. Али највише јада задавали су им наши рововски топови.
— Море, остави се размишљања. Ако почнеш тако, онда никад краја — додаје капетан Милија. — Е, размишљали бисте и ви, господине капетане, да вас неко привеже за кревет, као ово мене.
а ловац подигне пушку. — Па нишани... — Нишани... — добацују остали. — Море, не „пребацивај“ се, него пиј то! — додаје коњички поручник Љубисав „Хусар“. — Дум! — и „Ђеврек“ испи и трећу чашицу конака.
Он ледено и упечатљиво посматра лица официра, старајући се да им запамти физиономије и одмереним, али строгим гласом додаје: — Молим вас, гледајте да се што пре удаљите! А када он оде, отпоче песма.
— Браћо, даље од жице не можемо. — На своје смо паре увек — додаје Сима „Јаребица“. Рапорт је био кратак: под суд, или у команду. — На фронт! — повикали смо сви углас. — Пишите!
— Читао сам негде — додаје Живадин — заборавио сам где, да је целокупна људска историја једна гробница, један маузолеј срушених култура и њихових
— Која ће временом постати општечовечанска — додаје Војин. — Не знам шта ће бити у далекој будућности. Али сматрам, погрешно је веровање неких, који мисле да ће после
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
године, кад је Суботић био у шестом разреду гимназије”, па додаје још и ово из Суботићеве аутобиографије: „У Карловци још не бејаше никад ђачког мајалоса.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
И МИЛИСАВ, ЖИКА, ЈОСА ЖИКА (испија крчаг воде, па кад га је испио, додаје га Јоси, који стоји крај стола): На! Има ли који да чека? ЈОСА: Има. ЖИКА: Колицина су? ЈОСА: Има их тако пет-шест.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
што чини сваки сват, симболички је представљено сједињавање два рода путем брачне везе«), свекрва невести преко прага додаје »под сваку мишицу по једну погачу«, на крају свадбе ломи се кумова погача, па погача старога свата, који одлази
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не знам колико истине у томе има. Народ је склон претеривању, нарочито кад се ради о омиљеним јунацима. Додаје тада истинитој повести неку голицаву појединост као украс, да буде згодно за причање, машту да разбукти.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ујутро се први дигне, почисти пред кућом, оца поздравља с „љубим руке” и додаје му столицу и воду и лек, улази да види матер, и онда одлази на остали домаћи посао као да никад друкчије није ни било.
— Па вратићу се ја, Србо, сине, шта ти је! — грца Нана, плаче као киша и она, а Паула јој услужно додаје чисте марамице. Јулица је хтела да остане да спава са сестром, али Нана не дозволи.
— И биће менажерија мачака и паса — додаје апотекар — знамо ми шта је живот Енглеза. Госпођа апотекарица забола, по јапански, две огромне коштане плетеће игле у
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) кратак кожух, крзнени капут са и без рукава; (у Србији) дуга женска хаљина с крзном. Уз друго значење Вук додаје: »од прије кад се је ко женио (по селима) ваљало је да купи млади ћурдију (од плаветне чохе) и белнук, и многа жена
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ето, то је добро да буде благајник. — Благајник не може! — додаје одлучно прота. — За то треба да се роди, то је нарочити дар. По цео дан пипаш туђу пару, а не можеш да је узмеш.
Шта ћеш лепше! Мајка је моја била за то да будем или доктор или митрополит. — Доктор је одиста згодна ствар, — додаје теча.
— Хм! Хм! — размишља забринуто доктор и додаје: — Доведите ви мени младога пацијента да га лично испитам. Улази блед и испивен младић, лекар га пипа, куца по
— А затим — додаје гневно директор није ни истина, нити је уопште било таквих стихова на зиду, но сте их ви сами измислили.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
О вама се води рачуна, али о нама се нико не стара — одговара један паметно и отресито. Данима ми гладујемо — додаје други. — Ако пођемо са вама, помрећемо од глади. Ако се вратимо, можда ће нас куршуми мимоићи.
— Море, не смију они на нас ударит, јер нас се боје! — додаје један Црногорац. Командант се смешка једним крајем усана и врхом прста шара нешто по столу.
— А на столу пуно топлих јела... — И један ауто, да ме не мучи више ова ћорава џукела. И тако, сваки додаје понешто, као израз својих снова, међу овим пустим планинама црногорским.
Казнићу најстрожом казном свештеника.“ — Хоће он, хоће — додаје Лука. — Он не види крупну ствар, али за ситну... — Ама, побратиме, то није ситна ствар...
А та забуна његова распаљивала је нашу машту. — То су изузетне прилике! — муцао је поп Момчило. — Наравно! — додаје поручник Протић, који се већ сажалио на свештеника. — Ко ће сада још од тога да прави питање. Оставите, молим вас...
— вели љутито ветеринар. — Пази га сад: „Господин свештеник!“ — шапну нам Лука. — И веровао сам да је истина — додаје благајник. — А што сте збијали шалу са свештеним лицем... Ко вас је на то навео?... Него, да се договоримо.
Сви прснуше у смех. — Сунце му његово, а горег башибозлука војска није могла да роди! — додаје Душан. — Вечито раскопчан и мастан... — Ах, да ли ће да сване сутрашњи дан! ...
— завапи Лука. — Хајдемо, да смо на лицу. Јер кад кидишу ови пешаци гладнице, за нас неће ништа остати — додаје Душан. Из дубине брода допирао је потмули удар машине и свуда се осећао мирис уља. Пођосмо узаним ходником...
— Ови се, бре, шегаче са нама! — вели Душан. — Ама да су нам само хлеба дали, били бисмо задовољни — додаје Живадин. На улазу је чекала друга група официра. Када се ми дигосмо, они навалише, па се заглависмо.
— Ех... тхе... лек је прост: не треба им давати да једу толико. — Да се вратимо онда у Албанију, на опорављање — додаје Лука. Болнички аутомобили су свако јутро долазиЛи и односили болесне војнике.
— Видео сам ја одмах. — Море, батали, ишао би ти сутра четири километра да тражиш шталу шакала — додаје Душан, док се остали смеју. Онда се обрати Живадину: — Како си то, бре, неозбиљан, па мораш да се смејеш!
— Види ћемераша!... Једном ногом у гробу, а нико се није више уплашио од њега. — Капларске паре тај има — додаје Коста „Турчин“. у неко доба тек угледасмо у даљини силуете наших торпиљера. Опет сви оживеше.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Доба је жалбе, младост чезне, узнесен; Орла сен крила мојој сени додаје, Да чудне моћи што ми небо задаје: Под сенком мојом ено броде дечаци, Јаја гусака купе као дивљаци; Можда ћу бити о
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(кида остале низе и посипље је дукатима): На! На!... КОШТАНА (кришом, да Тома не види, све дукате додаје Марку што овај односи у другу собу). Улази Митка. МИТКА (Марку): Чепрње! Котлове вина! Дизај теј чаше, туј срчу!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
иза сваког, или сваког другог, или сваких неколико стихова“ (припев је од шест, ређе од пет слогова, и „понајвише не додаје стиху иза кога се налази ништа ново, него га само раширује“).
су Турци при узећу Новога Брда (1454) као младића заробили и у јаничаре одвели, прича углавноме овако исто, само додаје да се на Косову с кнезом Лазаром нису борили сви подједнако, него да су неки „гледали кроз прсте“, те да је „због те
“ А кад нама порезу донесе, под оружјем на диван изиђе, десну руку на јатаган метне, а лијевом порезу додаје: „Мемед-ага, ето ти порезе, сиротиња те је поздравила: више теби давати не може“.
Свега имаш у бијелу двору, још да имаш рибе од Орида!“ Мучно бјеше Краљевићу Марку, па дозива слугу Богосава, додаје му чашу и матару: „Точи вино, Богосаве слуго! Редом чаше око совре даји, немој кога прескочити, слуго!
“ А кад нама порезу донесе, под оружјем на диван изиђе, десну руку на јатаган метне, а лијевом порезу додаје: „Мемед-ага, ето ти порезе, сиротиња те је поздравила: више теби давати не може“.
— истјерати јà — тако, или, али, а; „у пјесмама“ — каже Вук — „на некијем мјестима готово не значи ништа, него се додаје да изиће пуна врста“ јабана — туђина, туђинац јабанџија — странац, туђинац Јавор — место на Косову јаглук —
— каже Вук — „отиде на Јерусалим а Турчин на Меку, онај се послије зове и пише хаџија док је жив: пред крштено име додаје хаџи, нпр.: ХаџиПродан, Хаџи-Осман; а кад се крштено не говори, онда се каже хаџија.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Што да се арчи мâл?... Паре су то!... Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца. А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу
иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко! — Па берем да је трговац ники... додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...
“ Нацко одговара: „Мућкам“. једни вичу: „Мућни боље!“, други опет: „Добро је, добро!“ понеки додаје: „Добро је! Што да се мућка? Неје пљоска с ракију, та да мућка!“ Тако се једни смеју, а други љуте.