Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. — А зар не би више? — Вала и не бих више! Готово ми додијало потуцати се по туђим кућама. На зиму мислим, уиме бога, да радим занат. Узећу где мало зградице под кирију па радити.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!... Док само чујеш: ја отишао у гору!... — Додијало човеку! — Додијало нам свима! Не можеш сербез вечерати од њих! Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.
Док само чујеш: ја отишао у гору!... — Додијало човеку! — Додијало нам свима! Не можеш сербез вечерати од њих! Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.
— Јесте!... Јесте!... Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... — Додијало, брате, човеку!... Није то лако!... Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани...
Једног јутра рече Станку: — Ја бих ти нешто рекао. — Шта? — пита Станко. — Мени, брате, овде додијало. Ја бих ишао у Парашницу. — А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? — Ниси сам!... Ето...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Као што знаш, додијало му бјеше мијењајући господаре, страхујући за своју сиромаштину и кулучећи војскама! Знâм да онизи наше вјере друкче
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Па и би, вала, право кажеш. Већ ми додијало да у кући имам божијег шпијуна. — А шта ћеш са светим Јованом, бог те не убио?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Па шта то читаш?” запита ме гост. Јеванђелије, рекох. „Окапи га се, додијало ми, тај курс већ слушам целу годину. па зато имам рекрацију сад до прва кукурика.” — Е гле!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
да му напуни буклију ракијом и торбу 'љебом, а он ће — вели — њему поклонити његов дворац, јер му је — вели — додијало тако живљење. Господар га одвраћаше, али узалуд: војник неће да остане ни жив ни мртав.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ршум поново завитлај, те разагни сунчане зраке. Тако је бивало на измјену. Најзад додијало Свецу, те намаче самур-калпак на очи а ободе бјелца. Брзо Ђуро прејезди море и приморје и приспје на границе наше.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Једну вечер лежећи заједно ова двојица, рече откупљеник: „Мени се додијало већ овако живјети, а још ми је жалост виша тебе гледајући ђе с мене страдаш, него хајдемо у вилину гору, тамо ћемо
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Размишлајућ' бајаги, ћутао сам... „Па што то читаш?“ запита ме гост. „Јеванђелије“, рекох. „Окани га се, додијало ми; Тај курс већ слушам целу годину; Па зато имам рекрацију сад До прва кукурика.“ „Е гле!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад би јој додијало, дојурила би као фурија (упоредо с њеним корацима по ходнику расла је стрепња у мени), упала би у собу, и стала их
Ћипико, Иво - Приповетке
Иза одуље вожње наш чамац пристаде на жало Веле увале. Додијало ми сједети на једном мјесту, па једва дочеках да ставим ногу на шкољ.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
сам дуге ноћи, кроз векове дуге, У пепелу чувô жеравицу туге, Жеравицу бола, ово срце мало, Док се није самом Богу додијало, Па нас двоје диже, састави нас ближе, Да огрије хладни свет Пламом нашег жара, Да покаже каква је Љубав била
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У почетку су Бугари гађали равницу и нико живи није смео да се појави преко дана. Али сада је и њима ваљда додијало. Или им је понестало муниције. Тек коморџије промичу, а и ја срећно стигох у подножје.
Ама да вас неко само части три године, па би вам додијало и ратосиљали бисте се љубазних домаћина... Ишли смо лагано узбрдо, серпентинама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Смртна ј’ рана преваром задана. Беж’ с очију, и опет ти кажем, Беж’ с очију, не видила света, Ласкање нам твоје додијало! Љути отров једовите гује На несташног мишицу просути, Колико га заплеће у беду, Па опет му виче: „Тражи лека!
Ћипико, Иво - Пауци
— Ни зима, — одговори Јуре. Настаде дуго ћукање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не
к. Статтхалтереи Цонцептспрактикант. Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. — Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! — Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Слика света за дечаке се дели на свет природе и свет школе, опонирани свет слободе и свет дужности; њима је „одавно додијало у школскоме стегу“ те беже из школе у природу где исказују своју праву дечју природу: „захуктавају“ се, „ускличу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Љуто цвиле, јест им за невољу, сужањство је њима додијало. Још бесједи Вуксан од Роваца: „Браћо моја, љубимна дружино, ми хоћемо овђе изгинути; шта је коме далас најжалије?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама зато остависмо и надање једно; и мени би се додијало много беседећи, и ви бисте огуглали слушајући, те ни бисте марили ни пак што упантили.