Употреба речи доживех у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

На сваком се лицу огледао страх и ужас... Чупићу ударише сузе. „Шта ја доживех?!... Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. Зека му још једном пружи руку: — Збогом, војводо!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Врати се отаџбини, то јест, мени!” „Овде је укинуто свако призрење, Ко црв се увија биће ташто! Доживех најтеже понижење: Је л то стварност ил ме вараш, машто?” А бабе вичу: „Велико снижење! Продаје се деда будзашто!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Човече! Ћути, убиће те Господ!... Куку! Зар свекар...! Зини, земљо, да сви пропаднемо! Куку, шта доживех! Куку! Господе Боже, Господе! На то чу једно страшно: — Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Тада са проклетством живота, ја доживех последњу самоћу. Са душом пуном безбожничког бола, ја оставих гробље праћен крупним капљама кише.

изванредно сјајне, иако се то свакоме могло чинити смешно и невероватно, па и глупо, ја ево све до данашњега дана не доживех ту част и ту срећу (а знам шта говорим, и понављам: срећу) да ме ико ослови господином.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... — Гле, види се дуд у вашем винограду. — Ено и забрана!... Како се тамни!...

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Као измишљени да су били људи Са жртава својих и својих подвига! И ја питам себе, док се душа буди, Да л' доживех све то, ил' читах из књига.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности