Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Преклињао сам моменте љуте стиске, преболио сам (каткад, вај! и одвећ лако!) грижње које су изгледале доживотне, осмјехнуо се на некадашња расипања и амбиције и на јетке угризе сујете.
Други, нешто финијег зрна, вољет ће естетскије алире усамљеништва, доживотне закриљености сјетом. Али ће, више или мање свијесно и с више или мање укуса, један као и други из оног догађаја вући