Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
73 Наиме, много шта у данашњој употреби природнога језика доживљавамо као низ мањевише (не)разумљивих конвенција; једноставно осећамо да је одређена употреба или комбинација допустива и
стилскоемотивну периферију, па нам самим тим већ у клупи намећу извесну „граматику“ на основу које читамо, односно „доживљавамо“ песникове текстове.
или је чак негирају, који одбацују онај дуалистички расцеп у природноме језику, треба ли се чудити што такве текстове доживљавамо као: „Церебралне! Хладне! Безосећајне! Прозаичне! Рационалне!“?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Нема сумње да га, особито кад га истргнемо из песме, доживљавамо као нешто што је у приметној мери противно обичноме синтаксичком низу.