Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
лакше прихватају и боље разумеју оно што је декларативно, површно и уметнички слабашно, па им дечја моћ запажања и доживљавања служи само као згодан изговор.
Она је „примерена” колико дечјем интелектуалном искуству, толико, ако не и више, и могућностима поетског доживљавања многих одраслих. Уопште, ако је тачно да води рачуна о читаоцу, биће да су јој одрасли за то захвалнији од деце.
Обично се каже како ове књиге треба да подстичу дечју машту, да продубљују дечју осећајност и снагу доживљавања. Да код деце развијају љубав према истини и лепоти. А чему служе дела Толстојева, или Иве Андрића, ако не томе?
детињства — песник код кога је детињство све: и тематска опсесија, и највиша вредност живота, и надахнуће, златна мера доживљавања, морални кодекс, лупа кроз коју се посматра свет и суди о њему.
Као „прави унук честитог Деда Раде” Ћопић је, више него иједан наш писац, осетио значај дечјег доживљавања света, и, кад год му пође за руком да призове укус и боју тих лирских дрхтавица, настају странице пуне поетске
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Тјескоба безгласног доживљавања „кроз стакло”: проматрање зеленкастог живота у акварију. Кошмарски зачарана непокретност збивања.
Јер простор и вријеме пуки су жичани скелети, кавези у којима су заробљена наша бивања и наша доживљавања — крхки кавези који се ударцем длана склапају у бездимензионалност. — Смијешно! Ко је само могао измислити смрт!
И, што је још горе, остала ми је извјесна неспособност да схватим пуну важност тог лучења. Доиста, зар и факат нашег доживљавања у мисли, у фантазији, зар и факат нашег чувствовања, треперења наше сензибилности, нису исто тако факти као и они
нашега свијета, по чему је важније, по чему је вредније оно што тај физис и та материја производе и у свијет нашег доживљавања гурају путем рационалнога, жлијебом наше „логичке мисли”, него оно што гурају жљебом нашег ирационалног, наше
Уколико нас бурност доживљавања, не остављајући нам предаха за прерађивање доживљеног, од тога не спасе, тај демон самоиспитивања (далеко од нарцизма,
) подобан је да нас доведе на сам руб очајања, а корак даље, до праве правцате мржње на нас саме. (Отуда она глад доживљавања, као неки духовни суперинсулинизам, са свим садржајем патње и зла које и себи и другоме наносимо, каткад можда није
Тек, по некој необичној чистоти обриса, по некој свирепој оштрини доживљавања ми можемо да наслутимо да ли ће оно што се у тај час одиграва по нахођењу оног слијепца у нама бити значајно или
Ако је то ствар наше природе, наше интимне структуре, ако је наиме то доиста један начин осјећања, један начин доживљавања свијета, а не пука поза, што то значи?
Дакако, неко коме је мој начин доживљавања туђ, може да га назове „нестварним”, или чак „лажним”. Али исто тако и ја његов начин доживљавања могу да назовем
Али исто тако и ја његов начин доживљавања могу да назовем каквим другим, још покуднијим именом. Један начин осјећања вриједи више-мање колико и други, и сви они
Јесте ли, докторе, баш тако сигурни да људи с такозваним „литерарним начином доживљавања” носе у себи мање драматичан осјећај живота, мање трагичну визију свијета?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
изгледао један изнутра сачињен опис балканске културе, који је по правилу неодвојив од конкретнога људског опажања и доживљавања. У томе је улога књижевности, и уметности уопште, у ствари непроцењива.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
глави нама читаоцима предочено није толико занимљиво као верно насликан црквени простор колико као слика јунакињиног доживљавања простора у једном изузетном и, за њу, трагичном часу.
овде и занима: испод форме објективног ауторског приповедања у оба се случаја чува јунаков субјективни угао гледања и доживљавања (у приповеци доследно, у роману нешто слободније).
сегментован и детаљисан опис просторне празнине кроз коју поглед пролази заправо конституише унутарње време јунаковог доживљавања. Својим разглобљеним, рашчлањеним низом реченица, право речено, више и не описује, него саздаје доживљајни ток.