Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Шантић ЦXXИ СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране. Златно, к'о класје златно када доздре, Продире сунце, навјешћује дане Љиљана скорих. Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране.
И свуд из неба, с врхова, и лука, Звони и звони: „Осана во вишњих!“ ...Сја сунце, златно к'о класје што доздре; Бик риче испод јела стогодишњих, И јутро кади димом јаке ноздре... А.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1910. СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране. Златно, кô класје златно када доздре, Избија сунце, навјешћује дане Љиљана скорих. Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране.
И свуд из неба, с врхова и лука, Звони и звони: ''...Осана во вишњих!''... Сја сунце, златно кô класје кад доздре; Бик риче испод јела стогодишњих, и јутро кади димом јаке ноздре... 1911. БАЈКА Лежô сам на жалу.